Volim život i volim biti ovde. Kad razmišljam o životu osetim radost. A kada razmišljam o prolaznosti života primetim da me neki čudan osećaj obuzima. Sada je taj osećaj više neizvesnost, retko kada razmišljam o njemu i ne plaši me, a svakako mi ne ometa svakodnevno funkcionisanje. U jednom periodu mog života, taj osećaj je bio strah od smrti (i smrti bliskih ljudi)…
Da li se nekada pitate odakle nama anksioznost? Kada sam prihvatila da to što se meni dešava nije zato što sam bolesna, već da je to anksioznost, onda sam počela da postavljam pitanja i tražim odgovore. Bilo mi je važno da razumem anksioznost. Zašto je izabrala baš mene da napada? Šta treba da uradim da me ostavi na miru? Gde su koreni moje anksioznosti? Da li to treba da otkrijem da bih je oterala od sebe?
Najbolja stvar u vezi sa strahom je to što kad počnete da trčite ka njemu, on pobegne. Pokušavam da se setim čega se nisam plašila. Ne ide mi nešto. Izgleda da su moje lampice za strah bile konstantno upaljene. Inače sam takva osoba – često se uplašim, opreznija sam, uvek brinem, ali sada radim sve uprkos strahovima…
S vremena na vreme, socijalnu anksioznost osetimo svi. Možemo osetiti napad socijalne anksioznosti zbog određenih događaja ili ljudi ili zato što se trenutno osećamo krhko. Možda imamo neku drugu vrstu anksioznosti i zato se osećamo nesigurno da bi ostvarili socijalnu interakciju…
Znam kako je osećati iracionalne strahove, uznemirenost i nelagodu, bez ikakvog razloga. Znam kako je smišljati najgore moguće scenarije u glavi. Znam kako je biti pod stresom, osećati se očajno i beznadežno. Znam kako je imati napade panike, imala sam ih bezbroj....
Kada živite sa anksioznošću dugo, postajete majstor u njenom skrivanju. Bez obzira da li imate različite strategije za različite situacije ili jednu „masku“ koju koristite u svim okolnostima, ponekad je skrivanje anksioznosti jedini način da pregurate dan. Takođe, nekada je prikrivanje način da izbegnete kako se osećate ili da probate da ne pobegnete u zonu komfora…
Koliko u toku dana imate negativnih misli? Da li se zbog toga kritički ponašate prema sebi? Da li vas te misli brinu, da li osećate strah zbog njih?
Moja potreba da budem u centru pažnje je kratko trajala (srećom), ali strah od samoće nije. Trajao je godinama. Ono što me je tada bunilo je osećaj da mi je potrebno da budem sama, a u isto vreme ne znam kako da budem sama…
Većina ljudi koji pate od hronične anksioznosti se nadaju da postoji neki recept za život bez anksioznosti. Ja uvek iskreno kažem da ne postoji. Anksioznost neće potpuno nestati. Prirodna je. Korisna je. Samo ne na tom nivou da nas sprečava da obavljamo svakodnevne aktivnosti…
Postoji mnogo definicija anksioznosti koje su slične i uglavnom sadrže suštinu. Kada sam ja čitala te definicije bile su mi jasne, ali mi je nedostajalo da mi neko to pojasni iz ličnog iskustva. I zato sam napisala šta je to anksioznost iz mog ugla…
Da li znate da kontrolišete anksiozne misli? Ako patite od anksioznosti, verovatno se osećate kao da vas um “muči”. Šalje vam misli koje vas upozoravaju na to čega bi trebalo da se plašite i na užasne stvari koje bi vam se mogle dogoditi…
Napad panike ni jedna osoba ne doživljava na isti način. On dođe, čini se, ni od kuda, bez prethodne najave. Obično kada smo u opuštenom stanju, kad zastanemo da odmorimo i kada ga uopšte ne očekujemo. Puls se ubrza, a dlanovi se znoje. Uglavnom ne možemo da dođemo do daha…
Naišla sam na interesantan članak o tome šta u najvećoj meri stvara anksioznost kod svakog horoskopskog znaka. Iako nisam neko ko čita horoskop i ne verujem u to više od onog: pa ok, ima nešto u tome; bilo mi je zanimljivo da pročitam…
Naterala sam sebe da sve preispitam, na svom putu prevazilaženja anksioznosti. Sada znam da je teret brige izbor. Naravno, ima poteškoća. Ali previše ozbiljno shvatanje potencijalnih problema samo ih pogoršava…
Svi se osećaju uznemireno u nekom trenutku svog života. Uobičajene životne poteškoće mogu stvoriti anksioznost u vašem životu. Ali obično, kada se ti problemi reše, anksioznost popušta. Međutim, kod nekih ljudi njihova anksioznost ne nestaje…
Pre nekog vremena krenuli ste na put prevazilaženja hronične anksioznosti. I do ovog trenutka to putovanje nije imalo željeni ishod. Ali, to ne treba da smatrate greškom ili da osećate krivicu, niste umeli bolje. Kao neko ko je putovao 12 godina u pogrešnom smeru, mogu da kažem da nije strašno lutati…
Simptomi anksioznosti mogu biti od veoma blagih i jedva primetnih do izuzetno jakih. Mnogi ljudi se plaše da su uzrokovani ozbiljnim zdravstvenim problemom ili mentalnom bolešću. Srećom, razumevanje simptoma i senzacija anksioznosti i njihovog uzroka, ne samo da može eliminisati simptome anksioznosti, već i ukloniti strah zbog njih…
Još jedan uobičajeni simptom anksioznosti je povećan puls, poznat i kao ubrzano lupanje srca ili tahikardija. Za mnoge ljude sa anksioznim poremećajem, ubrzan rad srca je budna noćna mora. Stalna briga da li je sa njihovim zdravljem sve u redu…
Samo želim da kažem ovo: život je kratak. Nemamo vremena za gubljenje. Anksioznost nas sprečava da vidimo i doživimo lepotu života i sebe…
Prestanite da pretpostavljate najgore, jer vaše misli oblikuju vašu stvarnost. Vaš najgori neprijatelj ne može vam naškoditi koliko mogu vaše anksiozne misli…
Rano su me naučili da radim stvari za druge ljude i da je to veoma važno. Kasnije sam to radila kako bih osetila prihvatanje, jer bih jedino tako mislila da sam dovoljno dobra osoba i da zaslužujem ljubav…
Stvar je u tome što nekada nisam znala da li je ono što osećam „normalno“, jer ta osećanja koja imam često se sukobljavaju. Optimista, a plašim se svega. Verujem da će sve biti u redu, a ne prestajem da brinem. Nasmejana i kad sam tužna. Želim da se prepustim i uživam u životu, a moram sve da kontrolišem…
Kako da razvijemo otpornost da se izborimo sa teškim životnim situacijama i da čak i napredujemo kada su okolnosti u našem životu zaista grozne?
Kako prevazići anksioznost i strah kognitivno, bihevioralno i duhovno? Najbolja stvar u vezi sa strahom je to što kad počnete da trčite ka njemu, on pobegne…