Seanse.
Podrška.
Udruženje.
Praznična anksioznost je poput putovanja kroz zavejanu šumu bez jasnog puta. Svaka pahulja nosi sa sobom očekivanja, svaka grana predstavlja izazov, a svetlo koje vodi kroz šumu izgleda dalje nego ikada. Iako svi oko nas uživaju u čarima zimske bajke, mi se borimo da pronađemo siguran put kroz svoj unutrašnji lavirint sumnji i briga. Ali verujte, čak i ako su koraci nesigurni, svaki korak kroz tu šumu vodi vas bliže spoznaji da smo hrabriji nego što smo mislili…
Svako ko promišlja o svom životu, nekada se uplašio njegove prolaznosti. Cena samosvesti je rana smrtnosti. Naše postojanje uvek prati i saznanje da rastemo, razvijamo se i neizbežno starimo i umiremo. Svi se mi plašimo smrti. Kod nekih se ovaj strah manifestuje indirektno, dok drugi svesno doživljavaju strepnju od smrti. Ali kod anksioznih osoba strah od smrti može izazivati najveću patnju, misli koje produžavaju ovaj strah mogu ometati svakodnevno normalno funkcionisanje, a sve lepo što osoba doživljava strah može učiniti nedovoljnim i poništiti sreću i ispunjenost…
Anksioznost je nejasan strah, bez očigledne opasnosti, uz očekivanje da će se nešto strašno dogoditi. Anksioznost ima ulogu da nas štiti, a naš organizam čini spremnijim kako bi se suočili sa određenom opasnošću. Zato tako jako osećamo simptome anksioznosti, koji su neprijatni. A najviše su neprijatni jer ne razumemo razlog njihovog postojanja kada ne vidimo oko nas realnu opasnost. Međutim, anksioznost nas ne upozorava samo kada smo u fizičkoj opasnosti, ona nas upozorava i kada smo u psihičkoj opasnosti…
Leto je verovatno godišnje doba koje najteže podnosimo. Simptomi su intenzivniji na jakom suncu, prati nas plitak dah, vrtoglavica, ubrzan rad srca, opšta slabost. Klonimo se sunca od straha da nam se ne dogodi “nešto loše”. Izlazak iz kuće može biti otežan. Neki će odlučiti da ne idu na more zbog visokih temperatura (ali i zbog udaljavanja od sigurnog mesta)…
Uvek sam verovala da sam anksiozna osoba, da je to deo mene, deo mog identiteta. Takva rođena, takva ću morati da ostanem zauvek. Dok je nisam prevazišla i shvatila da hroničnu anksioznost ne moram da osećam svakodnevno, iako ću anksioznost osetiti s vremena na vreme…
Bilo mi je teško da prihvatim da sam drugačija. Anksiozna. Nisam volela da idem negde da ne bih drugima kvarila raspoloženje. Nisam htela ni da mi dođu, da me ne vide kako se borim sa svakodnevnicom. Posle potpunog povlačenja postala sam i socijalno neadekvatna. Šta li misle o meni kad primete da drhtim?
O anksioznosti se u poslednje vreme piše u smislu bolesti 21. veka. Smatra se da je nastupila epidemija mentalnih poremećaja, od kojih je anksioznost najčešći. Medicina se ozbiljno bavi anksioznošču, otkrivaju se novi lekovi sa dokazanim pozitivnim efektima. Na tržištu se nude brze metode za otklanjanje simptoma anksioznosti, a anskioznih osoba je sve više. Dakle, tretiranje anksioznosti kao bolesti ne funkcioniše…
Praznici su, kažu, najlepše doba godine. Za većinu osoba ovo doba jeste radostan period. Ali za one koji se u ovim trenucima suočavaju sa nedaćama (zdravstvenim problemima, usamljenošću, gubitkom voljene osobe, finansijskim poteškoćama…), praznici mogu biti jedno od najtežih perioda u godini. Možda nam baš tradicija i nametnuto očekivanje radosti i sreće izazivaju tugu, bol, anksioznost i depresivno raspoloženje…
Donošenje odluka (velikih i malih) ponekad može biti teško. Svi smo iskusili neodlučnost. Ali anksioznost može narušiti našu sposobnost da normalno donosimo odluke. Umesto toga, preterano razmišljamo, odugovlačimo sa odlukama zbog neizvesnosti koju osećamo, pitamo se da li će naša odluka uticati nepovoljno na našu budućnost, brinemo da ne pogrešimo pri izboru…
Većina ljudi zna da je zdrava ishrana važna u kontroli težine, prevenciji bolesti i usporenijem starenju. Ali ono što mnogi ljudi ne povezuju jeste da hrana koju jedemo može značajno da promeni naše raspoloženje i utiče na naše mentalno zdravlje…