9 navika koje pogoršavaju anksioznost

Nisam mogla više. Više nisam imala snage da bilo šta uradim da smirim srce koje prebrzo kuca, vrtoglavicu, da obrišem znoj sa dlanova ili da usporim disanje. Želela sam da se trkačke misli u mom umu smire. Zamišljala sam ih kako preuzimaju kontrolu nad mojim telom i rade šta hoće sa mnom. Išla sam tog jutra na posao i nisam mogla da se smirim. I nisam se dugo godina smirila. Nešto sam radila pogrešno.

Svi se osećaju uznemireno u nekom trenutku svog života. Uobičajene životne poteškoće mogu stvoriti anksioznost u vašem životu. Ali obično, kada se ti problemi reše, anksioznost popušta. Međutim, kod nekih ljudi njihova anksioznost ne nestaje. Šta više, vremenom raste, izazivajući prekomerni strah i nemir, do te mere da osoba ne može da funkcioniše normalno.

Statistika kaže da je značajan broj ljudi koji pate od nekog oblika anksioznosti. Zbog sve većeg broja ljudi koji se sa tim suočava, čini se od velike važnosti utvrditi koje su to navike koje pogoršavaju anksioznost i šta možemo učiniti da se osećamo bolje? Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje.

9 navika koje pogoršavaju anksioznost i kako ih izbeći?

• Izbegavanje okidača anksioznosti

Izbegavanje mesta, situacija i stvari koje vam izazivaju anksioznost može izgledati kao odličan način da se trenutno smirite, ali u stvarnosti to samo pogoršava anksioznost. Kad tad ćete morati da se suočite sa strahom. Izbegavanje onoga što vas plaši samo će povećati strah u vašem umu.

Kako to izbeći?

Pre svega, morate prihvatiti da imate anksioznost. Zatim, potražite pomoć, na bilo koji način koji smatrate prikladnim. Nemojte samo čekati da se neko čudo desi ili anksioznost sama prođe. Morate uzeti stvari u svoje ruke ako želite da idete napred u životu. Takođe, ne izbegavajte situacije, ljude ili mesta samo zato što izgledaju zastrašujuće. Suočite se sa svojim strahovima i to će ih naterati da se smanje. Kada se suočite, vidite da je vaš um stvorio taj strah na osnovu percepcije, a ne stvarnosti. A vašem umu stavite do znanja da se prevario i da tamo nema opasnosti.

• „Overtinkovanje“

Prekomerno razmišljanje doslovno stvara probleme koji ne postoje. Čak i kad postoje, prekomerno razmišljanje o problemima neće dati odgovore. Briga i strepnja neće promeniti budući ishod, samo će vam povećati anksioznost i oduzeti energiju za rešavanje tih problema.

Ako prepoznate da ste skloni tome da prekomerno razmišljate, ne očajavajte. Hronično prekomerno razmišljanje nije trajno. To je mentalna navika koja se može prekinuti. Možete osposobiti svoj mozak da na život gleda iz druge perspektive. Možete preduzeti korake da povratite svoje vreme, energiju i snagu mozga.

Kako to izbeći?

Izaberite određeno vreme i mesto za brigu. Trebalo bi da bude u isto vreme svakog dana (npr. u dnevnoj sobi od 17:00 do 17:30 h) i dovoljno rano da vas neće uznemiravati pre spavanja. Tokom vremena za brigu, dozvoljeno vam je da brinete o onome što vam pada na pamet. Ostatak dana, međutim, treba da bude bezbrižna zona.

Ako vam tokom dana padne na pamet uznemirujuća misao ili briga, zapišite je i nastavite sa danom, a obećajte sebi da ćete kasnije time da se bavite, tako da nema potrebe da se ceo dan brinete o tome. Takođe, zapisati svoje misli mnogo je teži posao nego da o njima jednostavno razmišljate, pa će vaše brige verovatno izgubiti snagu.

Pređite svoju listu „misli i briga“ tokom vremena zabrinutosti. Ako vam misli koje ste zapisali još uvek smetaju, dozvolite sebi da brinete o njima, ali samo onoliko vremena koliko ste odvojili za zabrinutost. Na ovaj način ispitujete svoje brige i možda do vremena za zabrinutost promenite perspektivu. A ako vam brige više ne izgledaju važne, jednostavno skratite period brige i uživajte u ostatku dana.

• Predviđanje budućnosti

Mnogi ljudi sa anksioznošću žele da znaju šta mogu da očekuju od svega, jer im to čini budućnost manje zastrašujućom. Pokušavaju da predvide budućnost i da pronađu rešenja za probleme koji nisu ni nastali. Obično se život odvija mnogo drugačije nego što predviđamo, a to što želimo da kontrolišemo buduće događaje samo dovodi do veće anksioznosti.

Kako to izbeći?

Usredsredite se na sadašnjost. Učinite svoj život toliko lepim da nemate vremena za brigu o budućnosti. Okružite se ljudima koji vam prijaju, radite ono što volite i što će vas usrećiti, nađite hobi… Vi stvarate svoju stvarnost, pa neka bude onakva kakvu želite, umesto da predviđate probleme koji se mogu naći na putu.

• Kontrolisanje svih aspekata života

Još jedna loša navika koju anksioznost često izaziva i nameće je pokušaj kontrole svih aspekata života. Ljudi sa anksioznošću obično se plaše nepoznatog, pa pokušavaju da kontrolišu sve što mogu kako se ne bi osećali bespomoćno i nemoćno. Međutim, pokušaj da se sve kontroliše učiniće život veoma napetim i teškim.

Kako to izbeći?

Iako nepoznato može izgledati zastrašujuće, može biti i lepo. Iščekivanje onoga što će uslediti čini život interesantnim i uzbudljivim. Zapamtite da nikako ne možete da kontrolišete sve u životu. Pokušajte da se usredsredite samo na stvari koje možete da kontrolišete, da ne bi anksioznost kontrolisala vas.

• Poricanje

Slično izbegavanju, i poricanje stvora veću anksioznost. Anksiozni često znaju da odu na stotine pregleda kod lekara, pre nego što prihvate da nemaju neizlečivu bolest, već anksioznost. Ne možete jednostavno proći kroz život sa glavom u pesku i ne suočiti se sa svojim problemima. Ako odlučite da krenete ovom rutom, kasnije ćete morati da se borite protiv mnogo moćnije zveri, pa će vam pripitomljavanje nje sada dobro doći.

Kako to izbeći?

Svi imamo probleme i svima nam je potrebna pomoć u određenim periodima života. Prestanite da negirate svoju anksioznost i prihvatite da će vam možda trebati pomoć. Jednom kada prihvatite da anksioznost u određenoj meri kontroliše vaš život, možete krenuti u njeno prevazilaženje.

• Bespomoćnost

Kada vas anksioznost tako čvrsto ščepa i ne možete da kontrolišete simptome i senzacije, odustajanje može izgledati kao jedna opcija. Osećate se bespomoćno da napravite bilo kakvu promenu i ne znate odakle da krenete. I ja sam se tako osećala. Prilično je lako izgubiti se u umu i pustiti da vas potpuno preuzme. Od anksioznosti se možete osećati bespomoćno kao da nemate kontrolu nad svojim umom ili telom, ali samo zapamtite da možete da napravite promenu uz volju, istrajnost, spremnost i podršku.

Kako to izbeći?

Kada se osećate bespomoćno, pokušajte da pronađete radost u sebi, nadu i želju. Setite se da je život jedan, da ste zdravi, da vam srce kuca i da ste ovde došli s razlogom. Ne dozvolite da vas vaš um ubedi nešto ne možete, jer to sigurno možete, uz malo vere i truda.

• Perfekcionizam

Dakle, baš kao i pokušaj da se sve kontroliše, perfekcionizam će samo dovesti do frustracije na duže staze. Da je život savršen, za početak ne bismo imali toliko prepreka na putu. Drugim rečima, život nikada neće dostići savršenstvo, zato treba da vežbamo da prihvatimo lepotu koju pronalazimo u nesavršenostima.

Kako to izbeći?

Kada ne stignete da završite sve obaveze koje ste sebi nerealno nametnuli ili ako ne ispadne sve savršeno i pod konac, nemojte kinjiti i kritikovati sebe. Umesto da se fokusirate na sitnicu koju niste obavili, pohvalite sebe za sve što ste uradili tog dana. Moraćete postepeno da se oslobađate perfekcionizma, ali to će se dugoročno isplatiti.

• Konzumiranje hrane, alkohola i psihoaktivnih supstanci da bi se izbegle emocije i smanjili simptomi anksioznosti

Hrana, droga i alkohol mogu pružiti privremenu sreću, ali posle toga se osećate još gore. Korišćenje neke supstance kako bismo trenutno osetili olakšanje neće rešiti problem, nego dodati. Postoji način da prihvatite svoje emocije i osećanja i da ih na zdrav način kanališete.

Kako to izbeći?

Kada osetite potrebu za prejedanjem, alkoholom ili drogom, iskoristite taj trenutak kao dragoceno iskustvo učenja. Ispitajte svoja osećanja i razmislite da li će se vaše telo i um zaista osećati bolje nakon istih. Ako je odgovor negativan, zapitajte se u kojim drugim aktivnostima (zdravim) uživate, a da vam smanjuju anksioznost. Možda uživate u plivanju, planinarenju, crtanju ili druženju. Uvek možete doneti odluku da učinite bolje za sebe i da živite zdravo.

• Oslanjanje isključivo na lekove

Naravno, ako su vam lekovi prepisani, sledite savet lekara. Nikako nemojte na svoju ruku uzimati lekove. Ali, ne treba se oslanjati na lekove kao jedini izvor oslobađanja od hronične anksioznosti. Lekovi leče posledicu, ali uzrok ostaje i na njemu morate raditi. U određenim studijama se čak pokazalo da su i drugi oblici tretiranja jednako efikasni, ako ne i efikasniji.

Na primer, revolucionarna studija objavljena u „The Journal of American Medical Association“ (JAMA). Istraživači su otkrili da meditacija pažljivosti može pružiti jednako olakšanje od anksioznosti i depresije kao i antidepresivi.

Kako to izbeći?

Samo vi možete da izaberete kako želite da prevaziđete ili bar upravljate anksioznošću, ali bilo bi dobro da uključite i alternativne načine lečenja. Meditacija, joga, vežbanje, planinarenje, hobi, umetnost i zanat, povezivanje sa ljudima, priroda, zdrava ishrana, dovoljno sna, život sa manje stresa i rad na pozitivnom razmišljanju neki su od mnogih načina tretiranja anksioznosti.

I za kraj želim da vam kažem da ne žurite. Ne pokušavajte da primenite sve ove predloge odjednom. Odbacite jednu naviku, počnite sa jednim predlogom, savladajte ga i uživajte u rezultatima. Kako osetite da vam je bolje i da se anksioznost smanjuje, osećaćete se nadahnuto da nastavite da radite na listi.

Anksioznost vas sputava da osetite sreću i radost, da se družite, da radite ono što volite, sputava vas da obavljate svakodnevne zadatke. I zato uzvratite i učinite sve da naučite da je prihvatite i da vi kontrolišete nju. Traženje pomoći može biti prvi korak oporavka.