Za mene je nemoguće da prestanem da brinem.
teško
moguće
Da li brige, strahovi ili napadi panike otežavaju vaše svakodnevno funkcionisanje i uživanje u životu?
Na sajtu Anksiozni Optimista možete pročitati tekstove o anksioznosti i šta možete uraditi kako biste smanjili anksioznost i prevazišli anksiozne poremećaje.
Snažni ste jer ustajete ujutru iz kreveta i kad se to čini nemogućim.
Hrabri ste jer radite stvari iako vas plaše ili čine anksioznim.
I fenomenalni ste jer pokušavate i uspevate bez obzira koliko je život trenutno težak.
Nastavite dalje i ne brinite o tome koliko treba da traje oporavak.
Napred je napred, koliko god se sporo kretali.
O anksioznosti i anksioznim poremećajima
Sve brži tempo života i sve veća izloženost stresu doprineli su tome da danas veliki broj ljudi pati od anksioznih poremećaja i paničnih napada. Anksioznost je vrsta emocije (najčešće se terminološki izjednačava sa strahom) koja utiče na naše misli, pa možemo preterano brinuti i biti pod stalnom strepnjom. Može biti normalna i patološka. Zahvaljujući anksioznosti, u stanju smo da predvidimo opasnost i pripremimo odbranu od nje. Ali anksioznost koja predugo traje, koja je visokog intenziteta, i koja nas sprečava da vodimo normalan život je patološka anksioznost.
Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, a može biti konstantna, povremena i situaciono uslovljena. Kod anksioznih poremećaja strah je neopravdan, bez ikakve spoljašnje pretnje i može da nas parališe. Zato ga treba razlikovati od normalnog straha. Telesni simptomi koji se ispoljavaju kod povišene anksioznosti najčešće su lupanje srca, mučnina, vrtoglavica, preznojavanje, stomačni problemi, mišićna napetost i slično. Svaki od anksioznih poremećaja prate i određeni misaoni sadržaji koji održavaju stanje uznemirenosti.
Naučite da kontrolišete svoju anksioznost
Ako nam je cilj da kontrolišemo anksioznost, moramo imati neki plan kako doći do cilja. Plan varira od osobe do osobe, jer ne postoji jedan pristup koji bi pomogao svima.
Navike koje anksiozni treba da usvoje
Da biste promenili svoj život na bolje, morate razviti dobre navike koje će u najmanju ruku smanjiti vašu anksioznost i učiniti život lepšim.
Strategije za
prevazilaženje anksioznosti
Svi se povremeno osećaju anksiozno. Ali kada anksiozni osećaji ne nestanu nakon stresne situacije ili nakon otklanjanja stresora i ako se događaju bez nekog posebnog razloga to može biti znak anksioznog poremećaja.
Naravno, vi možete upravljati svojom anksioznošću i možete da pomognete sebi kod anksioznog stanja. Postoji niz aktivnosti, tehnika i strategija pomoću kojih možete da smanjite anksiozne simptome i osećaje, a možda čak i potpuno prevaziđete anksioznost.
Najnoviji tekstovi
Šta ne možemo kontrolisati?
Ne možemo da kontrolišemo svoje misli i emocije.
Možemo da kontrolišemo da li im verujemo, da li se vezujemo za njih i identifikujemo se sa njima.
Da li anksioznost može da pređe u psihozu?
Da li ću ja poludeti? Pitanje koja sam postavila sebi bezbroj puta. Osećala sam da sam „na ivici“ i da je gubitak razuma neizbežan. Bila sam opsednuta idejom da ću izgubiti kontrolu nad svojim umom i da će se onda nešto strašno dogoditi. Posebno me je plašilo da ću poludeti pred porodicom, prijateljima ili potpunim strancima i da ću se onda ponašati na neki neprikladan način, možda i bizaran ili čak nasilan. I šta će pomisliti o meni?
7 strategija za prevazilaženje anksioznosti
Anksioznost je nejasan strah, bez očigledne opasnosti, uz očekivanje da će se nešto strašno dogoditi. Anksioznost ima ulogu da nas štiti, a naš organizam čini spremnijim kako bi se suočili sa određenom opasnošću. Zato tako jako osećamo simptome anksioznosti, koji su neprijatni. A najviše su neprijatni jer ne razumemo razlog njihovog postojanja kada ne vidimo oko nas realnu opasnost. Međutim, anksioznost nas ne upozorava samo kada smo u fizičkoj opasnosti, ona nas upozorava i kada smo u psihičkoj opasnosti…
