Za mene je nemoguće da prestanem da brinem.
teško
moguće
Da li brige, strahovi ili napadi panike otežavaju vaše svakodnevno funkcionisanje i uživanje u životu?
Na sajtu Anksiozni Optimista možete pročitati tekstove o anksioznosti i šta možete uraditi kako biste smanjili anksioznost i prevazišli anksiozne poremećaje.
Snažni ste jer ustajete ujutru iz kreveta i kad se to čini nemogućim.
Hrabri ste jer radite stvari iako vas plaše ili čine anksioznim.
I fenomenalni ste jer pokušavate i uspevate bez obzira koliko je život trenutno težak.
Nastavite dalje i ne brinite o tome koliko treba da traje oporavak.
Napred je napred, koliko god se sporo kretali.
O anksioznosti i anksioznim poremećajima
Sve brži tempo života i sve veća izloženost stresu doprineli su tome da danas veliki broj ljudi pati od anksioznih poremećaja i paničnih napada. Anksioznost je vrsta emocije (najčešće se terminološki izjednačava sa strahom) koja utiče na naše misli, pa možemo preterano brinuti i biti pod stalnom strepnjom. Može biti normalna i patološka. Zahvaljujući anksioznosti, u stanju smo da predvidimo opasnost i pripremimo odbranu od nje. Ali anksioznost koja predugo traje, koja je visokog intenziteta, i koja nas sprečava da vodimo normalan život je patološka anksioznost.
Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, a može biti konstantna, povremena i situaciono uslovljena. Kod anksioznih poremećaja strah je neopravdan, bez ikakve spoljašnje pretnje i može da nas parališe. Zato ga treba razlikovati od normalnog straha. Telesni simptomi koji se ispoljavaju kod povišene anksioznosti najčešće su lupanje srca, mučnina, vrtoglavica, preznojavanje, stomačni problemi, mišićna napetost i slično. Svaki od anksioznih poremećaja prate i određeni misaoni sadržaji koji održavaju stanje uznemirenosti.
Naučite da kontrolišete svoju anksioznost
Ako nam je cilj da kontrolišemo anksioznost, moramo imati neki plan kako doći do cilja. Plan varira od osobe do osobe, jer ne postoji jedan pristup koji bi pomogao svima.
Navike koje anksiozni treba da usvoje
Da biste promenili svoj život na bolje, morate razviti dobre navike koje će u najmanju ruku smanjiti vašu anksioznost i učiniti život lepšim.
Strategije za
prevazilaženje anksioznosti
Svi se povremeno osećaju anksiozno. Ali kada anksiozni osećaji ne nestanu nakon stresne situacije ili nakon otklanjanja stresora i ako se događaju bez nekog posebnog razloga to može biti znak anksioznog poremećaja.
Naravno, vi možete upravljati svojom anksioznošću i možete da pomognete sebi kod anksioznog stanja. Postoji niz aktivnosti, tehnika i strategija pomoću kojih možete da smanjite anksiozne simptome i osećaje, a možda čak i potpuno prevaziđete anksioznost.
Najnoviji tekstovi
Tretiranje anksioznosti kao bolesti ne funkcioniše
O anksioznosti se u poslednje vreme piše u smislu bolesti 21. veka. Smatra se da je nastupila epidemija mentalnih poremećaja, od kojih je anksioznost najčešći. Medicina se ozbiljno bavi anksioznošču, otkrivaju se novi lekovi sa dokazanim pozitivnim efektima. Na tržištu se nude brze metode za otklanjanje simptoma anksioznosti, a anskioznih osoba je sve više. Dakle, tretiranje anksioznosti kao bolesti ne funkcioniše…
Sezona praznika: trenuci radosti, anksioznosti i depresije
Praznici su, kažu, najlepše doba godine. Za većinu osoba ovo doba jeste radostan period. Ali za one koji se u ovim trenucima suočavaju sa nedaćama (zdravstvenim problemima, usamljenošću, gubitkom voljene osobe, finansijskim poteškoćama…), praznici mogu biti jedno od najtežih perioda u godini. Možda nam baš tradicija i nametnuto očekivanje radosti i sreće izazivaju tugu, bol, anksioznost i depresivno raspoloženje…
Zašto je sve više osoba anksiozno?
Evolucija nam je uobličila umove na način da smo skoro neizbežno osuđeni na psihološku patnju: da stalno brinemo, tragamo za opasnostima, da se upoređujemo, procenjujemo i kritikujemo sebe, da se usredsređujemo na ono što nam nedostaje, da budemo nezadovoljni onim što imamo i da zamišljamo zastrašujuće buduće situacije, od kojih se većina nikada neće obistiniti. Nije ni čudo što smo u sve većoj meri anksiozni i depresivni…
