Bila sam zarobljenik svog straha! Strah je diktirao šta mogu, a šta ne mogu (uglavnom ništa nisam mogla). Ograničio me je na zonu komfora i uskraćivao mi snove i težnje. Stavio mi je lisice na moju svakodnevnicu, najbliži krevet (u slučaju da se onesvestim) i najbliži toalet (ovo može da razume samo neko ko je prošao isto)…
Da, setila sam se ko sam i igra se promenila. Ja nisam htela da budem ono što sam bila, nisam sa setom razmišljala o prošlosti. Ja sam samo htela da budem ja, ono što sam sada, jer sam se u brigama izgubila. Htela sam da pronađem sebe u trenutku, sa svim vrlinama i manama, sa svim lepim i neprijatnim osećanjima, da potpuno prihvatim sebe baš takvu kakva sam…
Ova godina me je naučila zašto je u redu da nemamo sve pod kontrolom. Lekcije koje sam naučila o kontroli (ili njenom nedostatku) pomažu mi da smanjim nivo anksioznosti kada postanem preopterećena i uplašena. Nadam se da bi mogle pomoći svima koji se slično osećaju u ovim nesigurnim vremenima…
Da li ste često zabrinuti? Sve počinje od jedne misli. Koja stvori još nekoliko misli. I pre nego što to shvatite, u vašem umu se pravi oluja koja vam oduzme mentalnu i fizičku energiju…
Mnogo je potencijalnih uzroka anksioznosti. Ljudi se razlikuju po svojoj sklonosti anksioznosti kao rezultat njihove genetike, sopstvenog životnog iskustva, faktora ličnosti i veština snalaženja u životu…
To je bio moj san. Ali postojao je jedan problem: imala sam anksioznost. Ja sam se konstantno preterano brinula. Ne samo ono „zabrinuti tip“, već i potpuno razvijeni generalizovani anksiozni poremećaj sa agorafobijom…