Jednom su me skoro ubedili u to da je sve u mojoj glavi. Prošlo je neko vreme od kad nisam izlazila iz kuće i ljudi oko mene su počeli da brinu. Ja sam najviše brinula, razume se, ali sam na neki način osećala i znala da tako mora u tom trenutku. Kako je prolazilo vreme, ljudi su pokušavali da me posavetuju. Najčešće su me ubeđivali da prestanem sa tim (glupostima) i da je sve u mojoj glavi. Njihova namera je bila ispravna, ali često saveti ne pomažu, šta više, u nekim slučajevima mogu da pogoršaju anksioznost…
