Za nas koji smo je iskusili, jasno je zašto anksioznost može biti strašna. Uprkos tome što je prirodan odgovor na stres, anksioznost i anksiozni poremećaji mogu da preuzmu kontrolu nad našim životima. Anksioznost napada iz dva pravca: misli i fizički simptomi. Pored mnogih neprijatnih simptoma, možemo osetiti drhtanje, preznojavanje, vrtoglavicu i da… bol u grudima.

Šta je anksiozni bol u grudima?

I sama pomisao na bol u grudima, može da nas uznemiri. Povezanost bola u grudima sa srčanim problemima ili, u najgorim slučajevima, srčanim udarom, čini da bilo koja vrsta bola u grudima izgleda zastrašujuće. Istraživanja pokazuju da čak 40% ljudi koji idu u hitnu pomoć zbog bola u grudima, zapravo su doživeli anksiozni ili panični napad.

Osećaj bola, probadanja ili stiskanja u predelu grudnog koša je, međutim, prilično čest simptom anksioznosti. Istraživači su otkrili da anksiozni poremećaj preovlađuje među ljudima koji imaju nespecifičan bol u grudima (to je atipičan bol u grudima sa drugim simptomima koji nisu rezultat srčanog udara).

Jedna od najkomplikovanijih stvari kod anksioznosti je ta što se ona drugačije ispoljava kod osoba, a i kod jedne osobe mogu se simptomi menjati iz dana u dan. Čak se i isti fizički simptomi bola u grudima zbog anksioznosti mogu razlikovati od osobe do osobe. Za neke, bol je iznenadan, oštar i jak, dok drugi mogu osetiti blagu nelagodu u grudima koja traje satima.

Simptomi anksioznosti zbog bola u grudima mogu se opisati kao:
– Uporan bol u grudima
– Oštar i jak bol
– Peckanje, tup bol ili utrnulost u predelu grudi
– Trzaj mišića ili grč
– Stezanje u grudima ili napetost
– Pritisak u grudima
– Iznenadan bol u grudima pri pokušaju udaha vazduha.

Osobe koje osećaju ovu vrstu bola zbog anksioznosti najčešće to opisuju kao da im je na grudima velika težina, zbog čega se osećaju kao da se guše, što može dodati strah.

Uzroci anksioznog bola u grudima

Simptomi anksioznog poremećaja mogu biti dovoljno izazovni, čak i bez bolova u grudima. Razumevanje uzroka bola u grudima koji je povezan sa anksioznošću može vam pomoći da upravljate njime.

Kada nastupi anksioznost, naše telo ima prirodnu fizičku reakciju. Znojenje, otežano disanje i plitak dah, napetost tela, ubrzani rad srca i još mnogo simptoma mogu biti rezultat fiziološke promene zbog toga što naš mozak pokreće odgovor na stres. Postoje i emocionalni odgovori. Možda ćete priimetiti da ste odjednom neprijateljski raspoloženi, ljuti, besni ili da se lako uznemirite. Ovi odgovori su opšte poznati kao odgovori „bori se ili beži“. Oni su način da naša glava i telo preuzmu kontrolu u opasnim situacijama. Međutim, kada često doživljavamo reakcije „borbe ili bekstva“, našem telu može biti potrebno više vremena da se oporavi. Rezultat može biti ekstremna napetost mišića koju možete osetiti kao bol ili probadanje u grudima.

Kada osetimo bol ili stezanje u grudima u kombinaciji sa povećanim brojem otkucaja srca (još jedan simptom anksioznosti), nije čudno da se pitamo da li je ono što osećamo zaista samo anksioznost ili je to nešto mnogo više.

Hiperventilacija može biti još jedan uzrok bola u grudima. Zbog brzog disanja koje uzrokuje niže nivoe ugljen-dioksida u krvi, može doći do peckanja u ekstremitetima, vrtoglavice i stezanja u mišićima.

Anksiozni bol u grudima često počinje iznenada sa ubodnim bolom u predelu grudnog koša koji može početi čak i ako mirno sedite. Može se pojaviti i nakon što već osećate druge simptome anksioznosti. Obično počinje odjednom i brzo se smanjuje, često u roku od samo 10 minuta. Ostali simptomi mogu uključivati: osećaj nesvestice, drhtanje, osećaj da gubite kontrolu, vrtoglavicu, kratak dah, promene telesne temperature, osećaj ukočenosti, znojenje.

Kako da pomognete sebi?

Ako se osećate anksiozno, možete da preuzmete kontrolu nad svojim umom i telom jednostavnim tehnikama. Ove tehnike možda neće delovati svaki put, ali su odlično polazište kada vam je potrebna pomoć u kontroli anksioznosti.

Vežbajte pravilno disanje. Fokusirani duboki udisaji mogu umiriti i vaš um i vaše telo. Ispitajte situaciju, prihvatite svoja osećanja anksioznosti, prepoznajte ih, a zatim se pitajte da li brinete zbog nečega što ne možete da kontrolišete? Ako je tako, postaćete svesni da briga nije rešenje, neće uvek delovati, ali u većini slučajeva kad shvatite da ne možete brigom da promenite ishod, stres će početi da opada. Ako prihvatate simptome anksioznosti onda nećete imati potrebu da se opirete, a ako nema opiranja ili borbe, onda će i anksioznost početi da popušta.

Brinite i o svom fizičkom zdravlju, preventivno. Spavajte dovoljno, hranite se zdravo. Vežbajte. Joga, biciklizam, plivanje, hodanje i ples su odlične fizičke aktivnosti koje mogu smanjiti anksioznost. Briga o vašem telu takođe je briga i o vašem umu. Iako ovo neće direktno pomoći u lečenju anksioznih bolova u grudima, možda će vam pomoći da smanjite rizik od anksioznosti, a samim tim kasnije i da sprečite bolove u grudima.

Kada se osećate anksiozno, pokušajte da zamislite mesto koje vas odmah smiruje. Ovo može biti posebno korisno ako osećate simptome dok ste u situaciji koju ne možete da izbegnete ili odložite, poput stresnog sastanka.

Tehnike uzemljenja vam mogu pomoći da budete u sadašnjem trenutku i da smanjite anksioznost. Redovno vodite dnevnik da biste lakše upravljali stresom.

Prepoznavanje anksioznosti kao uzroka bola u grudima, važan je korak u prevazilaženju vašeg stanja. Kada naučite da upravljate anksioznošću, naučićete i da upravljate nenamernim komplikacijama poput bola u grudima.

Ako vam je potrebna stručna pomoć, ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima, simptomima i napadima panike, možete me kontaktirati i zakazati seansu. Kontakt za zakazivanje seansi: info@anksioznioptimista.com.