Bilo je trenutaka kad sam osećala da sam dobro, a onda narednog trenutka kao da me neko uhvati za gležnjeve i povuče nekoliko metara ispod zemlje. Odjednom se stvori panika kao oluja bez najave, oko mene lepršanje hiljadu leptira, uragan emocija koje se pretvaraju u treptaj očaja…
Verujem da ste isprobali mnogo toga kako bi prevazišli anksioznost, kao što su razgovori, pravilno disanje, zdrava ishrana, izbegavanje kofeina, meditacija i joga, pravljenje zdravih smutija svakog jutra… Sve ovo zaista može pomoći da se anksioznost smanji, ali obično nakon nekoliko dana odustanemo od nove prakse jer ne osetimo poboljšanje. Zašto je to tako?
Zašto, jednostavno, ne mogu biti normalna? Šta nije u redu sa mnom? Mnogo puta sam sebi postavila ova pitanja. I još više puta poželela da budem „normalna“. Da može jedan dan da prođe bez simptoma anksioznosti, da mogu da se slobodno krećem, da mogu da funkcionišem u toku dana, da mi ne treba pratnja kao što nije potrebna „normalnim“ osobama…
Davno je bilo, tih prvih momenata slabo se sećam. Zaboravila sam „sitne“ strahove i od čega je sve počelo. Znam samo da sam izbegavala mesta na kojima sam se osećala kao da mi je život ugrožen. Ni sama ne znam čime…
Zdravstvena anksioznost se može definisati kao briga o sopstvenom zdravlju koja je nesrazmerna stvarnom zdravstvenom riziku. Osoba sa hroničnom zdravstvenom anksioznošću u više navrata traži lekarsku pomoć. Na primer, osoba čiji rezultati magnetne rezonance ne pokazuju tumore mozga može verovati da je tehničar napravio grešku ili da lekar nije dobro pročitao rezultate i zatražiti drugi pregled.
Anksioznost i depresija, sve češće korišćene reči u svakodnevnom govoru. Uglavnom se njima opisuje stanje lebdećeg straha, nervoze i tuge. Međutim, anksioznost i depresija su mnogo više od toga, to su poremećaji koji se mogu javiti odvojeno, ali i zajedno…
Dragi ljudi, pre nekoliko dana sam odgovarala na veoma interesantna pitanja i odlučila da vam ovaj intervju postavim u celosti na blogu. Verujem da odgovori na ova pitanja mogu da vam pomognu ako se trenutno suočavate sa anksioznošću…
Laži koje nam anksioznost govori- Jednom sam napisala da nas anksioznost laže. Naš um je moćan, to nikada ne zaboravite. Zastrašujuće misli se pojave i mi poverujemo u njih, analiziramo ih, uplašimo se, osetimo različite simptome koji mogu stvoriti paniku i pokrenemo jedan začarani krug…
U početku nisam prihvatala da imam anksioznost. Svađali su se moj razum i moja briga. Bila sam sigurna da je nemoguće da osećam sve te simptome i da to nije neka fizička bolest. Morala sam da tražim potvrdu da bih ublažila anksioznost. Rešenje je uvek bilo trenutno i neverovatno kratkotrajno. Guglanje je od mene napravilo zavisnika. Što sam više uveravanja dobijala, to mi je više i češće bilo potrebno…
Da li se nekada pitate odakle nama anksioznost? Kada sam prihvatila da to što se meni dešava nije zato što sam bolesna, već da je to anksioznost, onda sam počela da postavljam pitanja i tražim odgovore. Bilo mi je važno da razumem anksioznost. Zašto je izabrala baš mene da napada? Šta treba da uradim da me ostavi na miru? Gde su koreni moje anksioznosti? Da li to treba da otkrijem da bih je oterala od sebe?
S vremena na vreme, socijalnu anksioznost osetimo svi. Možemo osetiti napad socijalne anksioznosti zbog određenih događaja ili ljudi ili zato što se trenutno osećamo krhko. Možda imamo neku drugu vrstu anksioznosti i zato se osećamo nesigurno da bi ostvarili socijalnu interakciju…
Kada živite sa anksioznošću dugo, postajete majstor u njenom skrivanju. Bez obzira da li imate različite strategije za različite situacije ili jednu „masku“ koju koristite u svim okolnostima, ponekad je skrivanje anksioznosti jedini način da pregurate dan. Takođe, nekada je prikrivanje način da izbegnete kako se osećate ili da probate da ne pobegnete u zonu komfora…
Moja potreba da budem u centru pažnje je kratko trajala (srećom), ali strah od samoće nije. Trajao je godinama. Ono što me je tada bunilo je osećaj da mi je potrebno da budem sama, a u isto vreme ne znam kako da budem sama…
Postoji mnogo definicija anksioznosti koje su slične i uglavnom sadrže suštinu. Kada sam ja čitala te definicije bile su mi jasne, ali mi je nedostajalo da mi neko to pojasni iz ličnog iskustva. I zato sam napisala šta je to anksioznost iz mog ugla…
Napad panike ni jedna osoba ne doživljava na isti način. On dođe, čini se, ni od kuda, bez prethodne najave. Obično kada smo u opuštenom stanju, kad zastanemo da odmorimo i kada ga uopšte ne očekujemo. Puls se ubrza, a dlanovi se znoje. Uglavnom ne možemo da dođemo do daha…
Naišla sam na interesantan članak o tome šta u najvećoj meri stvara anksioznost kod svakog horoskopskog znaka. Iako nisam neko ko čita horoskop i ne verujem u to više od onog: pa ok, ima nešto u tome; bilo mi je zanimljivo da pročitam…
Naterala sam sebe da sve preispitam, na svom putu prevazilaženja anksioznosti. Sada znam da je teret brige izbor. Naravno, ima poteškoća. Ali previše ozbiljno shvatanje potencijalnih problema samo ih pogoršava…
Svi se osećaju uznemireno u nekom trenutku svog života. Uobičajene životne poteškoće mogu stvoriti anksioznost u vašem životu. Ali obično, kada se ti problemi reše, anksioznost popušta. Međutim, kod nekih ljudi njihova anksioznost ne nestaje…
Simptomi anksioznosti mogu biti od veoma blagih i jedva primetnih do izuzetno jakih. Mnogi ljudi se plaše da su uzrokovani ozbiljnim zdravstvenim problemom ili mentalnom bolešću. Srećom, razumevanje simptoma i senzacija anksioznosti i njihovog uzroka, ne samo da može eliminisati simptome anksioznosti, već i ukloniti strah zbog njih…
Samo želim da kažem ovo: život je kratak. Nemamo vremena za gubljenje. Anksioznost nas sprečava da vidimo i doživimo lepotu života i sebe…
Stvar je u tome što nekada nisam znala da li je ono što osećam „normalno“, jer ta osećanja koja imam često se sukobljavaju. Optimista, a plašim se svega. Verujem da će sve biti u redu, a ne prestajem da brinem. Nasmejana i kad sam tužna. Želim da se prepustim i uživam u životu, a moram sve da kontrolišem…
Ništa vam ne može doneti mir osim vas samih. I za kraj ove čudne godine, još jedan tekst. Ne znam zašto sam ponovo odlučila da uđem u stomak kita, sada kada se osećam najsmirenije. Možda je to pokrenula moja navika da se pobrinem da su svi dobro i to što znam da moje...
Anksioznost nije izbor. Ako se osoba sa kojom razgovarate bori sa anksioznim poremećajem, vaš savet učiniće da se još više uznemiri i uplaši i da se stidi da govori o svom iskustvu. Reći nekome ko živi sa anksioznošću da se „smiri“ više je nego beskorisno…
Ljudi koji imaju anksiozni poremećaj često imaju i nizak nivo ili nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja ili misle da su bezvredni. A od toga u velikoj meri zavisi kvalitet života…