Kako ljudi skrivaju svoju anksioznost?

Kada živite sa anksioznošću dugo, postajete majstor u njenom skrivanju. Bez obzira da li imate različite strategije za različite situacije ili jednu „masku“ koju koristite u svim okolnostima, ponekad je skrivanje anksioznosti jedini način da pregurate dan. Takođe, nekada je prikrivanje način da izbegnete kako se osećate ili da probate da ne pobegnete u zonu komfora.

Ako i vi pokušavate da sakrijete da anksioznost, niste jedini. Bez obzira koliko ste „dobri“ u tome što pokušavate da drugi ne vide kako se osećate, znajte da niste krivi što osećate anksioznost i da niste loši ili slabi ako se tako osećate.

Evo nekoliko čestih načina na koje ljudi prikrivaju da se ne osećaju dobro.

Postaju tihi i povlače se u sebe
Tajno umiru iznutra, ali ostaju pribrani i ponašaju se jezivo smireno. A onda, ako postane preteško, pokušaju da se sakriju da bi mogli da počnu da se izbezumljuju bez srama. Nekada kažu da se ne osećaju dobro i da moraju kući. Ćutljivi su ukoliko nije neophodno razgovarati.

Izoluju se i izbegavaju druženja
Niko ne može da vidi da imate anksioznost ako nisu u vašoj blizini. Jednostavno izbegavanje druženja pomaže ljudima da se i ne muče da je sakriju. A kako je kuća mnogima sigurna zona, neki odlučuju da se potpuno izoluju. Nekad biraju mesto gde ih niko ne može naći.

Smeju se kad im je najteže
Nasmejani ljudi izgledaju srećno i ponašaju se optimistično. Ja se uvek smejem i tako prikrivam kako se zaista osećam, kada ne želim da drugi to vide. Smeh mi je bio odličan način da sakrijem anksioznost kad zatreba. Ujedno sam naučila da naš mozak ne zna razliku i kad se nasmejemo šaljemo mozgu informaciju da nismo u opasnosti.

Zbijaju šale
Osobe koje zasmejavaju druge izgledaju kao da imaju mnogo samopouzdanja. Anksiozni nekada pokušavaju da humorom i preglasnim smehom sakriju strah, brigu i paniku. Sa druge strane, kad su u centru pažnje maska ostaje, a sve to im pomaže da se ne slome.

Pretrpavaju se obavezama
Kada ste zauzeti od jutra do mraka tu nema mesta za mnogo razmišljanja o budućnosti i za analiziranje anksioznih misli. Nekada nisu svesni da se pretrpavaju da bi sakrili kako im je zaista, nekada ni ne znaju šta kriju, ali beskrajna lista obaveza im pomaže da preguraju dan.

Nemaju mira, uvek su u pokretu
Znate ono kad sedite pored nekog ko konstantno ima potrebu da mrda nogu, ponekad ritmično ili da pucka prstima? Obično izgledaju nestrpljivo, ali su ustvari izuzetno uznemireni. Često pričaju previše i prebrzo. Stalnim vrpoljenjem skreću sebi misli. Nekad obavljaju i nekoliko zadataka u isto vreme. Ako bi zastali na trenutak, panika bi ih obuzela.

Prave se da je sve u najboljem redu
Pretvaraju se da je sve u redu, a iznutra gore. Nekada im je teško da sa ljudima razgovaraju o tome, pa navuku masku i na sve načine pokušavaju da spolja izgledaju normalno.

Provode mnogo vremena na telefonu ili kompjuteru
Igranje igrica, društvene mreže, „guglanje“- sve to pomaže u ometanju anksioznih misli. Dok to rade, skoro da zaborave svoje postojanje i svoju surovu realnost. Ako već želite da pobegnete u drugi svet, probajte sa čitanjem dobre knjige, od toga ništa bolje ne odvlači pažnju. Jer na Google često znamo da završimo čitajući baš ono što nas još više uznemiri.

Previše analiziraju
Nekad misle da analizirajući svoje misli mogu doći do neke suštine i tu upadaju u zamku. Analiziranjem samo produbljujemo problem, to nije rešenje. Misli treba shvatiti kao nešto što prolazi kroz glavu, a mi imamo filter koji služi za to da izaberemo kojim ćemo mislima verovati a koje ćemo odbaciti.

Traže rešenje u alkoholu ili drugim porocima
Kada konzumiraju alkohol ili psihoaktivne supstance to im u trenutku može pomoći da se ponašaju samouvereno, da ih bude briga šta drugi misle o njima, čak i da prestanu da budu svesni sebe. Ali, oprez. Mamurluk zna da pogorša anksioznost. Takođe, lako se može preterati i stvoriti zavisnost.

Ovo su samo neki od načina na koje ljudi pokušavaju da prikriju svoju uznemirenost. Ja sam najčešće koristila osmeh kao masku, u stanu bih sređivanjem i čišćenjem skretala misli. Ono što mi je na poslu pomagalo jeste da se pravim da je sve u redu. U svakom slučaju pretrpavanje obavezama je bila moja formula. U jednom trenutku potpuna izolacija je bila olakšavajući faktor, jer maske više nisam mogla da nosim.

Kako god da se sada osećate, setite se da je anksioznost trenutno stanje koje može da se prevaziđe. Ako vam je teško da sami prolazite kroz to, javite mi se, ja znam kako da vam pomognem.