Anksiozni Optimista

Anksioznost i kratak dah

Tokom mojih godina provedinih sa anksioznim i paničnim napadima, imala sam različite neprijatnosti prilikom disanja. Iako sam znala da je to uzročno-posledična veza, uvek bih se upecala i preplašila. Obično bih prvo osetila uznemirenost, brigu i da će se nešto strašno dogoditi. Taj osećaj krene od neke misli, bila ja nje svesna ili ne. Nakon toga, ubrza mi se rad srca i disajnih puteva, jer se telo priprema za „borbu ili beg“. U tom trenutku osetim da nemam dovoljno vazduha, borim se da udahnem ali ne mogu. Obavezno širim rolku (mada sam ih tada retko nosila) ili bilo šta što mi je u predelu vrata, otvaram prozore, izlazim na svež vazduh, hvatam dah, pokušavam da udahnem, kašljem ili zevam. Od plitkog daha osećam bol i stezanje u grudima, osećam da se gušim, vrti mi se u glavi i osećam nestabilnost, a često i mučninu. Još više se uplašim, pa se srce dodatno ubrza, zamagli mi se vid, imam osećaj da gubim tlo pod nogama, da ću se svakog trenutka srušiti. To je bio vrtlog anksioznosti, poznati ciklus koji pravi ringišpil u glavi i zaustavlja dah.

Kratak dah i anksioznost su veoma povezani. Kada ljudi doživljavaju kratak dah ili nedostatak daha, uobičajena reakcija je anksioznost. Takođe, anksioznost može uzrokovati plitko disanje ili kratak dah i još jači osećaj nedostatka daha. Iz tog razloga, neki ljudi mogu ući u začarani krug stalnog smenjivanja i povećanja intenziteta anksioznosti i kratkog daha.

Koja je veza između anksioznosti i kratkog daha?

Okidači i simptomi anksioznosti variraju od osobe do osobe, ali mnogi ljudi doživljavaju kratak dah ili plitko disanje, ubrzano disanje i nemogućnost da udahnu dovoljno vazduha kada se osećaju anksiozno. Kao i kod drugih simptoma anksioznosti, to osobi u trenutku deluje strašno, ali je na kraju bezopasno. Kratak dah je jedan od simptoma koji ljudi sa anksioznošću mogu iskusiti, ali nemaju svi koji imaju anksioznost teškoće sa disanjem.

Studije su pokazale povezanost između anksioznosti i disajnih problema, uključujući kratak dah, ubrzano disanje (hiperventilacija), nedostatak daha ili osećaj gušenja, stezanje u grudima, a zbog problema sa disanjem mogu se javiti i osećaj knedle u grlu, osećaj nesvestice, vrtoglavice ili nestabilnosti, lupanje srca, napetost mišića, nemir i razdražljivost.

Osećaj nedostatka vazduha može učiniti da se osoba oseća još napetije i da počne da paniči, a može i posumnjati da ima problem sa disanjem, plućima ili srcem.

Zašto se kod anksioznosti javlja kratak dah?

Kada se osoba oseća anksiozno, ona ima tendenciju da se oseća zabrinuto, nemirno, razdražljivo i ne može da se koncentriše. Strah se javlja kao odgovor na uznemiravajuće misli i taj strah umu deluje previše realno. Kako je mozak osposobljen da reaguje na strašne situacije odgovorom „bori se ili beži“, on poveća brzinu otkucaja srca kako bi se krv brže pumpala do organa, što priprema mišiće za akciju. Takođe, dovodi do toga da osoba brže diše kako bi se mišićima obezbedilo više kiseonika. Rezultat može biti kratak dah.

Šta može da pomogne kod kratkog daha?

Stomačno ili abdominalno disanje može trenutno pomoći kod kratkog daha zbog anksioznosti. Ne samo da može da pomogne u smanjenju anksioznosti, već pruža i emocionalnu ravnotežu. Ova tehnika disanja uključuje kontrakciju dijafragme, širenje stomaka i produbljivanje udisaja i izdisaja. Važno je da napomenem da u slučaju napada panike ne pokušavate da udahnete duboko, to može stvoriti vrtoglavicu. U tom trenutku važno je samo da probate da produžite izdah. Kod anksioznog napada, koji je manjeg intenziteta nego panični, možete primeniti tehniku disanja gde su i udah i izdah kroz nos. Između zadržite dah par sekundi.

Tehnika opuštanja koja je takođe odlična kod kratkog daha je Progresivna mišićna relaksacija, o njoj sam već pisala i možete je pronaći na blogu. Posebno je korisna u trenucima velikog stresa ili nervoze, anksioznosti i nesanice, a može čak da pomogne da se prebrodi napad panike.

Promena ponašanja. Misli je najteže promeniti, ali kada promenimo ponašanje menjaju se i misli i emocije. Pronađite nešto što će vam odvratiti um od panike i pomoći vam da se smirite.

Razgovor sa sobom. Sada kada znate da su ovi simptomi deo automatskog odgovora vašeg tela, podsetite se ovoga. U trenutku anksioznosti ili panike, recite sebi „Ne mogu da dišem jer moje telo pokušava da dobije više kiseonika. Moj um se plaši, ali ja sam svesna da nema realne opasnosti.“ Racionalni razgovor sa samim sobom može vas izvući iz anksioznosti.

Vežbanje. Može izgledati čudno vežbati usred napada anksioznosti, ali brzo hodanje, trčanje ili bilo koja aktivnost koja troši energiju može vam zaista pomoći. Vaše telo se ionako priprema za trčanje (beg), pa možete to iskoristiti.

Briga o sebi. Možete praktikovati brigu o sebi na jednostavne načine. Hranite se zdravo, kafu zamenite biljnim čajem. Upalite sveće sa prijatnom aromom. Zapišite svoja osećanja. Uključite neku umirujuću muziku.

„Šokirajte se“. Šokiranje potapanjem lica u posudu sa ledenom vodom je zapravo odlična tehnika koja može da vas izvuče iz spirale misli.

Ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima i napadima panike, znajte da niste sami. Kontakt za zakazivanje seansi: info@ankioznioptimista.com.

  1. Zdravooo 😊 Posle duzeg oklevanja, resila sam da se javim jer sam se prepoznala u mnogim tvojim postovima. Ne znam kako ide proces, da li razgovaramo online? Da li se seanse zakazuju i placaju? Potrebna mi je pomoc da se izborim s anksioznoscu, pre svega mi treba pomoc oko vezbi disanja. Pozdrav

  2. Zdravo
    Ja preko noci imam los san i kao da cu dase ugusim .Rezultati su mi dobri osim hmg je nizi i linfociti malo povecani.Ali preznajam se i kao da mi mravi idu kroz levu nogu nedami mira.pijem lorazepam cetvrtinu ujutru i uvece ali nista kao da ne pijem.Odg vise nemogu da izdrzim od pre tri meseca sam u takvom stanju.Da li je to akcioznost.Pozdrav

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *