Istina je da, ponekad, svi previše razmišljamo. Osobe koje imaju hroničnu anksioznost mogu previše razmišljati sve vreme. Evo, ja sada razmišljam o prekomernom razmišljanju. ? Ali, teško je prepoznati kada prelazimo granicu normalnog, jer naš mozak može da nas ubedi da su zabrinutost i razmišljanje na neki način korisni.

Često mi pišete: „Ne mogu da se opustim, kao da moj mozak neće da se isključi.“ Ili „Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome kako je moj život mogao biti bolji da sam radila stvari drugačije.“ Ili „Meni se nikada ništa lepo neće dogoditi, ja samo moram da rešavam probleme.“ Sećam se da sam baš na taj način i ja opisivala kako se osećam.

Verovatno mislimo da ćemo naći bolje rešenje ili da nećemo napraviti grešku ako provodimo više vremena razmišljajući. Ali, to nije nužno tačno. U stvari, često je obrnuto. Paraliza analize je stvarni problem. Što više mislimo, to se gore osećamo. A naša osećanja nemoći, anksioznosti ili čak i ljutnje i besa mogu da nam pomute realnost i spreče nas u pozitivnom delovanju.

Postoje dva oblika prekomernog razmišljanja: razmišljanje o prošlosti i zabrinutost za budućnost. To je drugačije od rešavanja problema. Rešavanje problema uključuje razmišljanje o rešenju. Prekomerno razmišljanje podrazumeva zadržavanje na problemu, uključuje razmišljanje o tome koliko se loše osećamo i razmišljanje o svim stvarima nad kojima nemamo kontrolu. Prekomerno razmišljanje je destruktivno i mentalno iscrpljujuće.

Kada postanete svesniji svoje tendencije da previše razmišljate, možete preduzeti korake da se promenite. Ali prvo, morate prepoznati da prekomerno razmišljanje donosi više štete nego koristi. Ponekad ljudi misle da njihovo prekomerno razmišljanje, na neki način, sprečava da se loše stvari dogode. I misle da će se, ako se ne brinu dovoljno, suočiti sa više problema. Stvorili su takva uverenja i zato je teško da shvate da ne mogu sebi pomoći razmišljajući previše. Što više to rade, teže je zaustaviti se. Ali, prekomernim razmišljanjem nikada ne pronalaze odgovore.

Evo 10 znakova da previše razmišljate:

• Neprekidno proživljavate neugodne trenutke u glavi.
• Imate problem sa spavanjem, čini vam se da mozak neće da se isključi, jer vas razmišljanje i briga noću drže budnima.
• Postavljate sebi puno pitanja „šta ako…“.
• Provodite mnogo vremena razmišljajući o skrivenom značenju stvari koje ljudi govore ili događaja koji se dešavaju.
• U mislima ponavljate razgovore koje ste vodili sa ljudima i razmišljate o svim stvarima koje ste želeli da kažete, ali niste. 
• Stalno iznova preispitujete svoje greške.
• Kada neko nešto kaže ili se ponaša na način koji vam se ne sviđa, stalno to ponavljate u mislima.
• Ponekad niste svesni šta se događa oko vas, jer se opterećujete stvarima koje su se dogodile u prošlosti ili brinete o stvarima koje bi se mogle dogoditi u budućnosti.
• Provodite puno vremena brinući se o stvarima nad kojima nemate kontrolu.
• Ne možete da se oslobodite briga.

Kako da prekinete začarani krug?

Ako prepoznate da ste skloni tome da prekomerno razmišljate, ne očajavajte. Hronično prekomerno razmišljanje nije trajno. To je mentalna navika koja se može prekinuti. Možete osposobiti svoj mozak da na život gleda iz druge perspektive. Možete preduzeti korake da povratite svoje vreme, energiju i snagu mozga.

Da bi prevazišli prekomerno razmišljanje, treba da zamenite misao. Jer, reći sebi da nemate određenu misao nije način da nemate misao, morate je zameniti. Ako bih vam sada rekla da prestanete da razmišljate o ružičastim slonovima, o čemu ćete razmišljati? Tačno: o ružičastim slonovima. Ako ne želite da razmišljate o slonovima, dočarajte im sliku, recimo, kornjače. Možda postoji velika kornjača koja u ustima drži ružu dok puzi. O čemu sad razmišljate?

Možete napraviti malo psihološke distance tako što ćete razmišljati i o drugim mogućim ishodima koji će negativne misli činiti manje verodostojnim. To se naziva kognitivno restrukturiranje. Zapitajte se – kolika je verovatnoća da će se ono čega se bojite zaista dogoditi? Ako je verovatnoća mala, koji su verovatniji ishodi? Ako je to problem o kome neprestano razmišljate, preformulišite ga tako da odražava pozitivan ishod koji tražite. Umesto „Zapeo sam u svojoj karijeri.“, recite sebi (ili još bolje napišite) „Želim posao gde se osećam angažovanije.“ Zatim napravite plan za dodatnu edukaciju, umrežavanje i traženje prilika za bolju karijeru.

Nađite konstruktivan način obrade bilo kakvih briga ili negativnih misli. Zapišite svoje misli svako veče pre spavanja ili čim ustanete ujutru – kako god vam je lakše i logičnije. To često može da priuštiti osećaj olakšanja.

Takođe, možete kontrolisati naviku prekomernog razmišljanja aktivirajući svoja čula. Počnite da primećujete ono što možete da čujete, vidite, osetite, okusite i dodirnete. Ideja je da se ponovo povežete sa sadašnjim trenutkom i svime oko sebe. Kada počnete da živite u sadašnjosti, provodićete manje vremena u glavi. Recite sebi nešto poput: Osećam se nekako uznemireno i nelagodno. Gde sam ja? Jesam li u glavi? Možda bih trebao/la prošetati oko bloka i videti šta će se dogoditi.

Prepoznajte kada je vaš mozak u prekomernom pogonu ili režimu prežvakavanja misli, a zatim pokušajte odmah da ga zaustavite. Ili još bolje, odvratite i preusmerite pažnju na nešto drugo što zahteva fokus. Potrebna je vežba, ali s vremenom ćete lakše moći da prepoznate kada se nepotrebno brinete i umesto toga odlučite da radite nešto u stvarnom životu, umesto da provodite puno vremena u glavi.

Mentalni stres može ozbiljno uticati na vaš kvalitet života. Preaktivan um vam može zagorčati život. Naučiti kako da prestanete da trošite vreme razmišljajući jedan je od najvrednijih poklona koji možete sebi dati. Kao i kod svake navike, promena destruktivnih obrazaca razmišljanja može biti izazov, ali to nije nemoguće. Možete da uvežbate mozak da drugačije doživljava stvari, možete da promenite uverenje da su razmišljanje i briga korisni i na taj način smanjite stres. Ako vam je teško da to sami uradite ili ne znate odakle da počnete, možete potražiti stručnu pomoć.