Najbolja stvar u vezi sa strahom je to što kad počnete da trčite ka njemu, on pobegne.
Pokušavam da se setim čega se nisam plašila. Ne ide mi nešto. Izgleda da su moje lampice za strah bile konstantno upaljene. Inače sam takva osoba – često se uplašim, opreznija sam, uvek brinem, ali sada radim sve uprkos strahovima.
Provela sam 12 godina svog života pokušavajući da odgurnem strahove i pobegnem od njih. Ono što je trebalo da uradim je da se okrenem prema strahovima, da ih prihvatim i da se suočim s njima.
Često pokušavamo da ignorišemo strahove i anksioznost, a onda se oni toliko učvrste i toliko dugo budu prisutni da postanu deo nas. Razdvojite svoj strah od sebe. Vi niste vaši strahovi. Oni mogu da se prevaziđu.
Strah je podmukao. Može biti sasvim očigledan fiziološki simptom, ali može biti i mnogo nejasniji. Odugovlačenje, perfekcionizam i pretrpavanje mogu, takođe, biti oblici straha.
Baš kada nam se beži, vreme je da se hrabro suočimo sa svojim strahovima. Iako je naš automatski odgovor najčešće bežanje, otupljivanje osećaja ili odvlačenje pažnje, to samo privremeno ublažava anksioznost. Strah će se vraćati sve dok ne odlučimo da mu se suprotstavimo.
Suočavanje sa najvećim strahovima nikada nije lako, ali postoji nekoliko tehnika koje vam mogu pomoći da pogledate svoje strahove „u oči“ i krenete napred.
Tehnika #1: Film
Svako od nas se plaši zamišljenog najgoreg mogućeg scenarija. Na primer, moj najgori scenario dok sam bila student, bio je da ću se onesvestiti u amfiteatru pred 200 ljudi, ispit će biti prekinut, neko će zvati hitnu pomoć, svi će početi da se pitaju zašto se to desilo i pričaće o tome. Ako se plašite da drugima kažete ne ili se bojite da uđete u sukob, možda zamišljate sebe kako pokušavate da odgovorite ali ne uspevate i onda briznete u plač. Ako se plašite javnog nastupa verovatno zamišljate da ćete se obrukati pred svima, možda zamišljate kako će to neko snimiti i okačiti na društvene mreže i već vidite stotine komentara koji se podsmevaju vašoj nespretnosti.
Kakva god bila vaša zamišljena „horor priča“, ne pritiskajte „pauzu“ u najgorem i najtežem trenutku. Umesto toga, nastavite da zamišljate kako gledate film dok god ne stignete do kraja i ne osetite da ste bezbedni. Možda ćete videti da vaš zastrašujući video nije nikome interesantan za ogovaranje i komentarisanje. Ili ćete možda baš uplakani uspeti za započnete razgovor koji toliko odugovlačite.
U krajnjoj liniji, šta god zamislite kao svoj najgori scenario, prođite kroz strah do sigurnog zaključka. Osetićete se bolje pripremljenim da se nosite sa najgorim (što se verovatno nikada neće dogoditi), osetićete kao da ste već to prošli i taj strah neće imati više toliku moć.
Tehnika #2: Motivacija
Kad malo bolje razmislimo, mučenje zbog strahova postaje vremenom dosadno. Dakle, kada vam je muka od bežanja, okrenite se za 180 stepeni snagom svoje volje.
Pronađite motivaciju da izađete na ulicu, uđete u avion, zatražite povišicu ili uradite bilo šta čega se bojite. Motivacija i odlučnost mogu da budu jači od straha. Čak i kada osetite da ste spremni i da vam je cilj jači od svega, imate prava da osetite strah. Ali ćete uraditi to uprkos strahu. I znate šta? Kad se uverite da jedno možete, počećete da preispitujete druge stvari za koje mislite ili verujete da ne možete.
Tehnika #3: Greška
Ako volite da pišete ili već vodite dnevnik, ovaj savet je za vas. Prvo zapišite čega se bojite, a zatim dokažite sebi da grešite, da niste u pravu.
U šta god da vas vaš um tera da verujete, izbacite to iz glave na papir.
„Anksioznost nikada neće proći.“
„Moj život nema smisla.“
„Nikoga nije briga za mene.“
„Svi misle da sam luzer.“
„Nikada neću uspeti da izađem iz kuće.“
Posle nekoliko dana pregledajte šta ste napisali. Retrospektivno, neki od vaših strahova mogu izgledati sasvim nerealno. Možete shvatiti da nečije pogrešno mišljenje o vama ne znači da ste loši. Možda ste se u međuvremenu suočili sa jednim strahom i shvatili da anksioznost ipak može da se prevaziđe.
A onda napišite osporavanje svog straha (napomena: prvi put kada ovo pokušate možda ćete se mučiti da nešto smislite, ali nastavite da pokušavate). Setite se jedne bliske osobe koja ne veruje svojim strahovima i koja ih ne sluša. Napišite šta bi vam ta osoba rekla. Napišite što više argumenata, sve dokaze koji poništavaju vaš strah, čak i ako mislite da nešto nije važno. Kada zaista preispitate te strahove sigurna sam da ćete otkriti da nisu toliko jaki kao što ste mislili.
Tehnika #4: Razbijač
Posle mnogo godina pogrešnog suočavanja sa strahovima, mogu da vam kažem da nikada ne „uskačete sa obe noge“. Suprotno tome, suočavanje sa strahovima znači početi malim koracima. Možete sve svoje strahove da zamislite kao ogromnu kuglu, a onda uzmete čekić i razbijete tu kuglu na sitne delove. Prvo se suočite sa manjim strahom. Ako postavite preveliki cilj, možda baš to bude faktor koji vas demotiviše.
Na primer, imate socijalnu anksioznost i odlučite da idete na proslavu. Planirate da pitate kolegu o njegovom nedavnom odmoru, popričate sa novim kolegom o tome kako se prilagođava ili imate cilj da se osmehnete i pozdravite troje ljudi. Ako duboko u sebi znate da nećete postići svoj cilj suočavanja sa strahom, uzeli ste preveliki deo. Umesto da potpuno odustanete, odlučite da popričate sa jednom osobom, za početak. Kad se osetite bolje u stomaku dok razmišljate o suočavanju, onda znajte da ste strah razbili na dovoljno male delove.
Nakon što ste postigli svoj manji cilj, pohvalite sebe i pređite na malo veći. Možda nikada nećete na proslavi plesati na podijumu, ali to je u redu. Cilj suočavanja sa našim strahovima nije promena ličnosti. Umesto toga, prevazilaženje straha treba da nam pomogne da budemo fleksibilniji i da nam bude prijatnije da budemo svoji.
Suočavanje sa strahovima, pogotovo na početku, može izgledati kao nemoguća misija. To je još više izraženo kada postoji i strah od straha. Ali malo po malo, vaš strah će ustupiti mesto samopouzdanju.
Korisno je da znate da se može desiti da ne primetite transformaciju odmah. Umesto toga, kada se osvrnete unazad shvatićete dokle ste stigli. Primetićete da bez razmišljanja radite ono čega ste se plašili. I tada ćete znati da je pobediti strahove moguće.
Ako trenutno ne možete da se suočite sa svojim strahovima, javite mi se. Ja znam kako da vam pomognem.
Zašto suočavanje sa strahom kod mene ne pali?
Znači, u stanju povišene anksioznosti ja imam užasne konstantne vrtoglavice. I onda mi se javi strah da ću se od nje onesvjestiti ako negdje idem ( posao, kafić itd)
I ja se namjerno izlažem jer raditi moram, odem na kavu jer sam sebi kažem da se moram testirati i dokazati si da mogu.
Ali ne pali. Vrtoglavica i tjelesne senzacije budu toliko jake da se doslovno smrznem ili dobijem panični. I tako se vŕtim u krug jer moj mozak percipira te stvari kao opasnost.
I na kraju moram maznuti Xanax ako mislim ne poluditi 😕
Ranije sam se suočavala sa strahovima na pogrešan način. Radim ono što me plaši, ali trpim nelagode i isto me je dovodilo do panike. Objasnila sam u poslednjem live na instagramu kako se pravilno suočiti sa strahovima. Pozdrav
Ni kod mene ne pali..Ja vise ne znam sta da radim..Nemam vise volje 🙁
Ja imam strah od straha kako to prevazići
Cao.. Zadnjih 2 godine patim od anksioznosti. Imao sam velike krize, prevelike. Stabilizovao sam se Ali krize su i dalje tu. Bavio sam se fudbalom i zelim ga igrati i dalje ali ne smem zato sto se plasim da ce nesto da mi se desi 🙁
Pozdrav, moj najveći strah se javlja kada muž otputuje negdje daleko a ja ostanem sa djecom. Ja tada doživljavam strašnu paniku sa misonim orkanima. Scenariji su prestrašni, od strašnih misli do fizičkih simptoma (tresem se sva, imam nagon na povraćanje i td), dolazilo mi je par puta da nazovem muža i zamolim ga da se odmah vrati. Ne znam ni sama kako da se suočim s tim, ustvari znam da je jedini način taj da on putuje što češće. Jutros sam ga ispratila na put i evo odlučila se opet suočiti sa strahovima ali nisam sigurna šta konkretno treba da radim da sebi pomognem..