Većina ljudi zna da je zdrava ishrana važna u kontroli težine, prevenciji bolesti i usporenijem starenju. Ali ono što mnogi ljudi ne povezuju jeste da hrana koju jedemo može značajno da promeni naše raspoloženje i utiče na naše mentalno zdravlje.

Jedan od načina da promenimo hemiju mozga je promena načina ishrane. Pre nego što posegnemo za lekovima, prvo treba da pogledamo svoj tanjir.

Ako patite od anksioznosti, verovatno ste se do sada obratili stručnom licu za pomoć. Da li vas je neko nekada pitao kakve su vam navike što se ishrane tiče?

Ishrana bogata namirnicama koje se navode u daljem tekstu može pomoći u borbi protiv anksioznosti, depresije i drugih poremećaja raspoloženja.

PROBIOTIČKA HRANA

Istraživanja ukazuju na vezu između crevne mikrobiote i mentalnog zdravlja. Probiotici su živi mikroorganizmi koji žive u određenim namirnicama. Oni se stvaraju tokom procesa fermentacije i slični su „dobrim bakterijama“ koje se prirodno javljaju u našem probavnom sistemu. Pošto se 70% do 80% našeg imunološkog sistema nalazi u našim crevima, ishrana bogata probiotičkim namirnicama pomoći će u svemu, od lošeg varenja i sindroma iritabilnih creva do artritisa i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Veza između probiotika i mentalnih problema se još uvek istražuje, ali mnogi ljudi primećuju da dodavanje probiotičke hrane u njihovu ishranu pomaže u poboljšanju raspoloženja i smanjenju simptoma anksioznosti. Probiotički jogurt, kombuča, miso, kiseli kupus i kiseli krastavci su sjajni prirodni izvori probiotika koji mogu pomoći u jačanju našeg imuniteta i zdravlja probave, dok čine anksioznost lakšom za upravljanje.

MAGNEZIJUM

Magnezijum može biti izuzetno koristan za ljude koji pate od anksioznosti. Ishrana „protiv anksioznosti“ bogata magnezijumom smanjuje proizvodnju hormona stresa kortizola, a istovremeno povećava proizvodnju neurotransmitera serotonina koji podiže raspoloženje. Takođe može pomoći u stabilizaciji šećera u krvi, što pomaže da se izbegnu skokovi i padovi u našim telima koji mogu pojačati osećaj anksioznosti. Lisnato povrće, cela zrna žitarica, orašasti plodovi, semenke i mahunarke su bogate magnezijumom, kao i avokado i crna čokolada.

D VITAMIN

Vitamin D igra ključnu ulogu u mnogim funkcijama organizma, uključujući i funkcionisanje nervnog sistema. Vitamin D može uticati na nivo neurotransmitera u mozgu, kao što su serotonin i dopamin. Ovi neurotransmiteri igraju važnu ulogu u regulaciji raspoloženja, a disbalans može doprineti pojavi anksioznosti. Vitamin D može uticati na rast i funkciju nervnih ćelija. Ovi efekti mogu doprineti očuvanju optimalne funkcije mozga, uključujući regulaciju anksioznosti. Nedostatak sunčeve svetlosti, koji često dovodi do smanjenih nivoa vitamina D, povezan je sa sezonskim poremećajem raspoloženja. Ovaj poremećaj karakteriše depresija ili anksioznost tokom zimskih meseci kada je manje sunčeve svetlosti dostupno.

Masne ribe su posebno bogate vitaminom D. To uključuje losos, skušu, tunu, sardine i haringu. Losos i skuša su obično najbogatiji izvori. Jaja, posebno žumance, sadrže određenu količinu vitamina D. Određene vrste gljiva, posebno one koje su izložene sunčevoj svetlosti ili obogaćene vitaminom D, mogu biti izvor ovog vitamina. Često je teško uneti dovoljno ovog vitamina putem ishrane, posebno ako živite u području gde je sunčeva svetlost ograničena tokom određenih perioda godine. Zbog toga je unos vitamina D putem suplemenata često preporučljiv, posebno tokom zimskih meseci ili ako postoji rizik od nedostatka vitamina D.

OMEGA-3

Ako ste ljubitelj masnih riba poput lososa i tunjevine, orašastih plodova, semenki i biljnih ulja, biće vam drago da saznate da se pokazalo da omega-3 masne kiseline pozitivno utiču na simptome anksioznosti. Ako niste sigurni da li unosite dovoljno omega-3 masnih kiselina u svoju ishranu, razmislite o uvođenju suplemenata.

CINK

Često uzimamo pastile sa cinkom tokom sezone prehlade i gripa kako bismo skratili trajanje naših simptoma, ali malo nas shvata koliko je ovaj esencijalni mineral u tragovima zapravo važan. Jača imuni sistem, pomaže u prevenciji određenih karcinoma, pomaže u lečenju različitih stanja kože i pomaže telu da proizvodi važne neurotransmitere kao što je serotonin, koji pomaže u regulisanju anksioznosti. Cink takođe povećava aktivnost GABA u mozgu, što proizvodi umirujući i sedativni efekat. Crveno meso, školjke, mlečni proizvodi, jaja, orašasti plodovi, semenke, mahunarke i integralne žitarice su bogate cinkom.

BAKAR

Bakar igra važnu ulogu u obezbeđivanju pravilnog funkcionisanja našeg imunološkog, endokrinog i nervnog sistema i pomaže u regulisanju sinteze neurotransmitera za dobro osećanje. Hrana kao što su džigerica, ostrige, jagnjetina, jastog, pečurke, ovas, bademi, indijski oraščići, susam i suncokretovo seme i tamna čokolada su bogate bakrom. Važno je napomenuti da ako je nivo bakra previsok, to može izazvati da se osećamo uznemireno, pojačati osećaj anksioznosti i panike i izazvati nemir i nesanicu.

VITAMIN B6

Ako patite od PMS-a, verovatno ste čuli da B6 može pomoći u poboljšanju vaših simptoma, ali možda niste svesni da može imati pozitivan uticaj i na anksioznost. B6 pomaže u stvaranju neurotransmitera kao što su serotonin i GABA, od kojih oba pomažu u kontroli anksioznosti i depresije, tako da su važna komponenta dijete protiv anksioznosti. Losos, tunjevina, nemasna piletina, svinjetina, govedina, banane, slatki krompir i avokado su bogati B6 vitaminom.

ANTIOKSIDANTI

Istraživanja sugerišu vezu između anksioznosti i niskog nivoa antioksidativnih vitamina A, C i E, a neke studije primećuju da dodatak ishrani u periodu od 6 nedelja smanjuje simptome anksioznosti i depresije. Bobičasto voće, voće i orašasti plodovi su bogati antioksidansima, pa razmislite o tome da ih dodate svojoj ishrani u borbi protiv anksioznosti.

BILJNI ČAJEVI

Određeni čajevi su hvaljeni zbog svog umirujućeg dejstva na anksioznost, a pošto ne sadrže kofein, nude odličnu alternativu za one koji uživaju u toplim napitcima tokom celog dana.

Čaj od kamilice je dobro poznat po tome što smanjuje osećaj stresa i anksioznosti i ublažava probleme sa nesanicom.

Mentol u čaju od nane deluje kao prirodni relaksator mišića i pomaže u smirivanju napetih mišića.

Čaj od lavande može pomoći u smanjenju osećaja anksioznosti, depresije i opšteg osećaja uznemirenosti.

Kantarion se često koristi kao biljni antidepresiv. Može uticati na nivo neurotransmitera u mozgu, uključujući serotonin, dopamin i norepinefrin. Povećanje nivoa ovih neurotransmitera može doprineti poboljšanju raspoloženja i smanjenju simptoma anksioznosti.

Matičnjak je poznat po svojim umirujućim svojstvima i sposobnosti da smanji nivo stresa. Neki istraživači sugeriraju da redovno konzumiranje matičnjaka može doprineti smanjenju simptoma anksioznosti. Matičnjak može modulirati aktivnost GABA receptora, koji su povezani sa smirivanjem nervnog sistema. Povećanje GABA aktivnosti može doprineti opuštanju i smanjenju anksioznosti.

Važno je napomenuti da je uticaj ishrane na anksioznost individualan i da nije jedini faktor koji utiče na mentalno zdravlje. Ali je definitivno važno da se hranimo zdravo, za opšte blagostanje.

Vodite dnevnik namirnica koje konzumirate i simptoma anksioznosti ili depresije, da biste videli da li primećujete neke obrasce. Ono što otkrijete može biti od važnosti za smanjenje simptoma i dobrog sna.

Ako vam je potrebna stručna pomoć, ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima i napadima panike, možete me kontaktirati i zakazati seansu.
Kontakt za zakazivanje seansi: info@anksioznioptimista.com.