Često čujem ljude da krive televiziju za nasilje, gojaznost, glupost i još mnogo toga (ja jednostavno ugasim televizor, do nas je). I zaista postoje dokazi da televizija ima negativne efekte. Ali šta je sa televizijom i anksioznošću? Da li ono što gledamo može izazvati ili povećati anksioznost i kako?
Malo je verovatno da televizija može da stvori anksiozni poremećaj. Postoji nekoliko izuzetaka- neki ljudi mogu da razviju strah i fobije zbog televizije- ali verovatno su na neki način već imali anksioznost i televizija je jednostavno pogoršala stvari. Međutim, postoji nekoliko načina na koje televizija može da izazove veću anksioznost, uključujući sledeće:
1. Ljudi imaju tendenciju da gotovo uvek gledaju stresne kanale, a stres je stres. Nisu samo horor filmovi u pitanju- rijaliti emisije, drame, trileri, čak i dokumentarni filmovi mogu biti stresni na više načina. Kada imate anksioznost, potrebno vam je što više pozitivnih emocija.
2. Neaktivnost je, takođe, ozbiljan problem, a čini se da televizija podstiče neaktivnost. Studije su pokazale da ništa tako dobro ne smanjuje anksioznost kao kad smo aktivni. I pod time ne mislim samo na vežbanje (to je nekako obavezno i dokazano smanjuje anksioznost), mislim i na aktivnost poput čitanja knjige, bavljenja hobijem, odlaska u šetnju, sređivanja bašte i slično.
3. Televizija može dovesti i do manjka sna. Mnogi ljudi ostaju duže budni nego što bi trebalo- ili gledaju televiziju ili ne mogu da zaspe nakon gledanja televizije (televizija može da oteža uspavljivanje), a nedostatak sna može dovesti do više anksioznosti.
4. Televizija može i indirektno da bude povezana sa povećanjem anksioznosti, kada treba druge stvari da radite u životu, a odlažete ih ili izbegavate gledanjem televizije. Dostignuća (uspeli ste na 5 minuta da izađete iz kuće a imate agorafobiju) i zanimljive aktivnosti su važan deo smanjenja anksioznosti, a oni koji previše vremena provode gledajući televiziju obično nisu produktivni i, na primer, ne primenjuju strategije i tehnike za smanjenje anksioznosti.
5. Konačno, stručnjaci veruju da televizija uzbuđuje um na način koji stvara više anksioznosti. Ova teorija još uvek nije potvrđena i ja neću puno pričati o njoj, ali čini se da je moguće, budući da uzbuđeni neuroni stvaraju više anksioznosti.
Dakle, ako je pitanje može li televizija doprineti većoj anksioznosti, odgovor je da, može. Razmislite koliko anksioznosti imate od gledanja vesti ili iščekivanja sledeće epizode svoje omiljene TV emisije. To čak nije nužno i stresno, a ipak igra ulogu u razvoju anksioznosti.
Isto tako, nije fer svu krivicu svaliti na televiziju. Neće svi ljudi koji gledaju televiziju postati anksiozni i neće se svakoj anksioznoj osobi pogoršati anksioznost od gledanja televizije. Čak postoje i načini da smanjite svoju anksioznost gledajući televiziju, pod pretpostavkom da je koristite pravilno. Dakle, uprkos lošoj reputaciji, televizija može i smanjiti vašu anksioznost. Izbegavajte gledanje televizije neposredno pre spavanja. Kada treba druge stvari da obavite, odložite gledanje televizije, bar sada imamo mogućnost vraćanja TV sadržaja unazad. Izbegavajte gledanje emisija koje su stresne ili promovišu stres – uključujući i rijaliti emisije (čak i ako vam se čine smešnima, često uključuju mnogo vikanja i stresa).
Bilo bi dobro da se opredelite za naučne, kulturne, smešne ili lagane programe koji se ne bave stresnim temama. Takođe, možete razmotriti upotrebu televizije kao pozadinsku stimulaciju, pa umesto da gledate televizor, možete ga držati uključenim i slušati u pozadini dok radite druge stvari, tako da postoji neka stimulacija, ali bez fokusa i pažnje koje biste mu inače dali. Naš um treba da ima priliku da se opusti od stresova koje doživi u toku dana. Televizija može biti odlična vrsta mentalne distrakcije, ali samo ako izbegnete programe koji povećavaju vašu anksioznost.
Mnogi ljudi sa anksioznošću ukazuju na činjenicu da se prilikom gledanja televizije osećaju dobro, pa ne vide kako to može doprineti anksioznosti. Prvo, ne zaboravite da su neki od efekata televizije sporedni – poput toga da odložete vežbanje, dovršavanje zadataka ili spavanje. Drugo, kada radite sve da prevaziđete anksioznost, svaka anksioznost može biti loša, čak i ako se osećate dobro kad je doživite. Vašem umu i telu je potreban odmor, a ako vam stvari koje radite stvaraju veću anksioznost (iako to možete podneti) nećete dobiti taj odmor.
Da zaključim, televizija može biti korisna za smanjenje anksioznosti (kao sredstvo za ometanje i opuštanje), ali može i povećati vašu anksioznost- ako gledate ono što većina ljudi gleda i trošite previše vremena ispred televizora. Na vama je kako ćete je “konzumirati”.
