Kada pišem novi tekst uvek pomislim na vas koji čitate ovo i pitam se šta da vam napišem što bi vam najbrže i najviše pomoglo da prevaziđete patološku anksioznost. Svaku temu detaljno istražim, osim toga tu je i moje iskustvo, a nemoguće je sve napisati, pa uglavnom moram da skratim tekst. Zato se pitam šta da istaknem, a da bude od najveće koristi. Na svoj način pokušavam da istaknem pozitivno. Prvo, to sam ja. I kada sam prolazila kroz teške periode, tražila sam neki tračak nade, mrvu sreće, nešto što mi neće dati da klonem duhom. Drugo, znam da je, kad si zabrinut, lako učiniti suprotno. Lakše je očajavati i zamotati se u gorki zagrljaj straha, nego biti optimističan.
Negativnost ima način da vam baci blato u oči i zaslepi vas. Ne vidite ono što bi mogli videti da nije tog blata. Svakodnevno razgovaram sa anksioznim osobama. Mnogo puta čujem da ništa ne pomaže kod anksioznosti, da će se uvek plašiti i biti nesrećni. Morate da znate da to nije istina. Posebno drugi deo. U stvari, mislim da ako radite na tome da budete srećni, vremenom ćete smanjiti svoju anksioznost. Razlika između toga ko ste sada i ko želite biti, je ono što radite!
Zbog vas koji ne znate više u šta da verujete, da li je osećati se srećno naš izbor ili ne, pokušala sam da pronađem dokaz koji potvrđuje da je do nas. Opet će se javiti oni koji će tvrditi suprotno, ali ne dajte da i vama bace blato u oči.
Ako niste srećni onoliko koliko bi to želeli, zapravo, možete nešto uraditi po tom pitanju. Biti srećan je izbor! „Sreća je smisao i svrha života, celokupni cilj ljudskog postojanja.“, rekao je Aristotel. Pa, kako da je ostvarite, da je doživite, a ne samo da verujete u to? Dobra vest je da mi imamo dosta kontrole nad time da li smo srećni ili ne. Iako se najveći deo naše prirodne sklonosti prema sreći zasniva na našoj genetici i zbog toga se razlikuje od osobe do osobe, to je samo nasleđena tendencija, a ne „naša sudbina“. Naša sudbina je, i uvek će biti, ono na čemu radimo, čemu težimo i šta postižemo u životu. Naša sreća zavisi od načina na koji živimo svoj život i kako gledamo na svet. Svako od nas kreira „sočiva“ kroz koja posmatra svet.
Mnogo je ljudi koji su inteligentni i visokoobrazovani, a opet, prilično nesrećni u svom životu. Oni verovatno znaju korake do sreće, ali znanje bez primene je samo obrazovanje. Možete naučiti o svim stvarima koje doprinose istinskoj, trajnoj sreći, poput zahvalnosti, praštanja, ljubavi, ali ako ih ne primenjujete u svakodnevnom životu, neće se ništa promeniti.
Stručnjak za sreću, Sonja Liubomirski, profesorka psihologije na Univerzitetu Kalifornija-Riverside, upoređivala je genetski određenu sreću sa našom nasleđenom tendencijom da se gojimo (ili da smo vitki). Napisala je „Neki ljudi moraju raditi na održavanju težine, drugi moraju da rade na postizanju određenog nivoa sreće. Jeste teško, ali to se može učiniti.“.
Kako se oseća sreća, prepoznajemo li sreću kada je doživljavamo? Osećanje sreće može se definisati kao održiv osećaj duhovnog zadovoljstva. To je stanje srca i duše. To nije ekstaza. Ono što neki ljudi ne shvataju je da je sreća rezultat mnogih donetih odluka (svesnih ili nesvesnih) da budu srećni. Sreća izvire iz načina na koji razmišljamo. Sreća je stanje zasnovano na zadovoljstvu životnom situacijom, koje je u tesnoj vezi sa osećajem ispunjenosti i uživanja.
Mnogo je ljudi koji vole da krive okolnosti za svoje nesreće, ali ako bi naša sreća zavisila od okolnosti, većina ljudi bi retko kada bili srećni, jer niko nema život bez zavrzlama. Svi mi doživljavamo brojne izazove, teškoće, nedaće i razočaranja. To je deo našeg ljudskog postojanja.
Čoveku se mogu uzeti sve stvari, osim konačne slobode- sposobnost izbora kako će reagovati na određenu situaciju. Između stimulacije i odgovora postoji razmak. U tom prostoru je naša moć da odaberemo svoj odgovor. U našem odgovoru leži naš napredak, naša sloboda i naša sreća.
Da li je sreća zaista vredna truda? Apsolutno! Naš život je ispunjen kada smo srećni. Naša sreća ili njen nedostatak utiču na naše svakodnevne interakcije i sve naše odnose sa drugima. Ako smo srećni, verovatnije je da ćemo pozitivno uticati na partnera, decu, komšije, prijatelje, saradnike i našu zajednicu. Svet je bolje mesto ako je svako od nas najsrećnija verzija sebe.
Evo još nekoliko razloga zbog kojih vredi da uložite napor da postanete srećniji:
1) Uspeh nije ključ sreće. Sreća je ključ uspeha.
2) Na naše fizičko zdravlje direktno utiče naše mentalno stanje. Srećniji ljudi imaju tendenciju da budu zdraviji u svakom aspektu života.
3) Ako se nasmešimo i uljudno popričamo sa nekim, većina ljudi će odgovoriti ljubazno.
4) Osobe koje zrače srećom, toplinom i pozitivnošću su privlačnije.
Da li ste znali da postoje ljudi koji se plaše da dožive sreću? Znate onaj osjećaj kada se nešto čini suviše dobrim da bi bilo stvarno? Kada se čini da je previše stvari počelo da ide u vašu korist? Onda vi počnete da razmišljate da li je to uopšte moguće. Mnogi ljudi ne znaju kako da prihvate dobre okolnosti u kojima se nalaze. Iz tog razloga oni odlučuju da ne dozvole sebi da uživaju u sreći i trude se da pronađu negativne strane svega što im ide na ruku. Postoji naziv za ovakvo ponašanje. To je herofobija – iracionalna averzija prema sreći (ili strah od uživanja u životu). Kada osoba iskusi herofobiju, često se boji da učestvuje u aktivnostima koje bi mnogi okarakterisali kao sreću.
