Želim da istaknem činjenicu da je anksioznost, pre svega, normalna emocija. Doživljavamo je svi u manjoj ili većoj meri u toku dana, jer je to odgovor našeg tela koji treba da nas zaštiti od potencijalne opasnosti.
Anksioznost nije nešto što možemo da isključimo ili izlečimo. Umesto toga, moramo da je prihvatimo, a onu koja nas ometa da se potrudimo da je smanjimo.
Emocije
Možda svoje emocije, posebno strah i anksioznost, osećate kao nasumične, neprijatne, čak parališuće i potpuno nekontrolisane. Možda se osećate zaglavljeno, obeshrabreno ili frustrirano, jer vam se čini da se samo vi tako osećate, svesni da nema razloga za to.
Mnogo puta sam pomislila da bi mi život bio mnogo bolji kad bih imala dugme kojim mogu da isključim svoje emocije. U našem modernom društvu ima malo prostora i strpljenja za osećanja. Razum i logika su daleko više prihvaćeni i cenjeni od osetljivosti i emocije.
Međutim, emocije su nam potrebne da bismo dali smisao našem životu. Pružaju nam važne informacije o tome šta nam se sviđa, a šta ne, koje su naše snage i slabosti, vrednost naših postupaka i svakodnevnih izbora i kako doživljavamo svet. Emocije imaju znatno veći uticaj od činjenica i saznanja.
Zar nije istina da su trenuci koje pamtimo i najviše cenimo upravo oni koje povezujemo sa najjačim osećanjima?
Prirodna reakcija na takozvane negativne emocije kao što su strah i anksioznost jeste da pokušamo da ih se brzo rešimo, jer se zbog njih osećamo neprijatno.
Ali pravo isceljenje nije rešavanje ili otklanjanje problema. Isceljenje je obnavljanje naše celovitosti. U tom smislu, negativne emocije nam pružaju priliku da pronađemo ili povratimo svoju jedinstvenost. Kada otkrijemo i razumemo njihov dublji smisao, one postaju moćni katalizatori koji nas vode do naše autentičnosti. Na kraju krajeva, da strah i anksioznost nemaju važnu funkciju, zar ih ne bi evolucija do sada eliminisala?
Tačka u kojoj anksioznost počinje da ometa naše svakodnevno funkcionisanje varira od osobe do osobe, ali postoje jasne indikacije kada ove emocije postaju ozbiljni izazovi i kada treba poraditi na tome. Neki od njih su:
• Često se osećate preopterećeno i zabrinuto.
• Opsesivno razmišljate, preterano analizirate i verujete u ishod sa najgorim mogućim scenariom.
• Preterano planirate i pokušavate da kontrolišete sebe, druge i/ili spoljašnje okolnosti.
• Imate sve više poteškoća u radu i odnosima zbog nesigurnosti i sumnje.
• Sabotirate svoje ponašanje.
• Osećate se paralizovano i zaglavljeno zbog nemogućnosti da donesete odluke ili zbog straha od promene.
• Imate fizičke simptome, kao što su napetost i bolovi u mišićima, nesanica, kratak dah, ubrzan ili nepravilan rad srca, hronični bol i fluktuacija težine.
• Pokušavate da se oslobodite neprijatnih osećanja tražeći utehu u određenim ponašanjima zavisnosti, kao što su alkohol, kockanje, narkotici, hrana, seks ili posao.
Ako vam je potrebna stručna pomoć, ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima i napadima panike, možete me kontaktirati i zakazati seansu.
Kontakt za zakazivanje seansi: info@anksioznioptimista.com.
