Šta je agorafobija?
Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja, spada u fobije i jedna od najčešćih je, pa se posebno izdvaja. Uzrokuje da ljudi izbegavaju mesta i situacije zbog kojih bi se mogli osećati: zarobljeno, bespomoćno, uspaničeno, posramljeno ili uplašeno.
Osobe koji pate od agorafobije često imaju simptome napada panike, kao što su ubrzan rad srca i mučnina, kada se nađu u stresnoj situaciji. Oni mogu da dožive ove simptome i pre nego što uđu u situaciju koje se plaše. U nekim slučajevima, stanje može biti toliko teško da ljudi izbegavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su odlazak u banku ili prodavnicu, i ostaju u svojim domovima većinu dana. Kod težih slučajeva, agorafobija može biti veoma onesposobljavajuća.
Ljudi koji pate od agorafobije često shvataju da je njihov strah iracionalan, ali ne mogu ništa da učine. Ovo može ometati njihove lične odnose i performanse na poslu ili u školi.
Koji su simptomi i znaci agorafobije?
Osobe sa agorafobijom obično se plaše: da napuste svoj dom na duže vreme, da budu sami u socijalnoj situaciji, gubitka kontrole na javnom mestu, da budu na mestima sa kojih bi bilo teško pobeći, poput automobila ili lifta. Oni postaju odvojeni ili otuđeni od drugih i većinu vremena zabrinuti i uznemireni.
Agorafobija se često poklapa sa napadima panike. Osobe sa agorafobijom mogu doživeti napade panike svaki put kada uđu u stresnu ili neprijatnu situaciju, što dodatno pojačava njihov strah da budu u neugodnoj situaciji.
Agorafobija se dijagnostikuje na osnovu simptoma i znakova. Vaš lekar će vas pitati o vašim simptomima, uključujući kada su se pojavili i koliko često ih osećate. Postavljaće pitanja vezana i za vašu medicinsku i porodičnu istoriju. Takođe, mogu da urade i neke nalaze kako bi isključili postojanje neke bolesti.
Da li ste osetili snažan strah ili anksioznost u dve od navedenih situacija:
- korišćenje javnog prevoza, kao što je voz ili autobus
- biti na otvorenom prostoru, kao što su ulica ili parking
- biti u zatvorenom prostoru, poput lifta ili automobila
- biti u gužvi
- biti sam od kuće.
Ako je odgovor da, možda imate agorafobiju i potrebno je da se javite lekaru.
Postoje dodatni kriterijumi za dijagnozu poremećaja panike sa agorafobijom. Morate imati ponavljajuće napade panike, a najmanje jedan napad panike mora da prati strah od sledećeg napada panike, strah od posledica paničnih napada (poput srčanog udara ili gubitka kontrole) i promenu u vašem ponašanju kao posledicu paničnih napada.
Neće vam biti dijagnostifikovana agorafobija ako su vaši simptomi uzrokovani nekom drugom bolešću. Takođe, ne može da bude izazvana zloupotrebom supstanci ili drugim poremećajem.
Šta je uzrok agorafobije?
Tačan uzrok agorafobije nije poznat. Međutim, postoji nekoliko faktora za koje se zna da povećavaju rizik od razvoja agorafobije. To su: depresija, druge fobije (kao što su klaustrofobija i socijalna fobija), druga vrsta anksioznog poremećaja (kao što je generalizovani anksiozni poremećaj ili opsesivno-kompulzivni poremećaj), istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, problem sa zloupotrebom supstanci, porodična istorija agorafobije.
Agorafobija je češća kod žena nego kod muškaraca. Obično počinje u mladoj odrasloj dobi, sa 20 godina je prosečna starost početka ovog stanja. Međutim, simptomi stanja mogu se pojaviti u bilo kojem dobu.
Kako se može tretirati agorafobija?
Nemoguće je sprečiti agorafobiju. Međutim, rano lečenje anksioznosti ili paničnih poremećaja može pomoći. Uz odgovarajući tretman imate dobre šanse da je prevaziđete. Tretman je lakši i brži kada je započet ranije, pa ako sumnjate da imate agorafobiju, ne oklevajte da potražite pomoć. Ovaj poremećaj može vas prilično oslabiti jer vas sprečava da učestvujete u svakodnevnim aktivnostima. Nema leka, ali lečenje može mnogo olakšati vaše simptome i poboljšati vaš kvalitet života. Ako sumnjate da imate agorafobiju, važno je što pre se lečiti. Lečenje vam može pomoći da upravljate svojim simptomima i poboljšate kvalitet života. Zavisno od težine vašeg stanja, lečenje se može sastojati od psihoterapije, lekova ili njihove kombinacije.
Promene u načinu života neće nužno tretirati agorafobiju, ali mogu pomoći u smanjenju svakodnevne anksioznosti. Korisno je da:
- redovno vežbate da biste povećali proizvodnju hormona zbog kojih se osećate srećnije i opuštenije
- konzumirate zdravu hranu koja se sastoji od integralnih žitarica, povrća i proteina kako biste se bolje osećali
- svakodnevno radite vežbe meditacije i/ili vežbe dubokog disanja da biste smanjili anksioznost i borili se protiv napada panike.
Šta je agorafobija?
Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja, spada u fobije i jedna od najčešćih je, pa se posebno izdvaja. Uzrokuje da ljudi izbegavaju mesta i situacije zbog kojih bi se mogli osećati: zarobljeno, bespomoćno, uspaničeno, posramljeno ili uplašeno.
Osobe koji pate od agorafobije često imaju simptome napada panike, kao što su ubrzan rad srca i mučnina, kada se nađu u stresnoj situaciji. Oni mogu da dožive ove simptome i pre nego što uđu u situaciju koje se plaše. U nekim slučajevima, stanje može biti toliko teško da ljudi izbegavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su odlazak u banku ili prodavnicu, i ostaju u svojim domovima većinu dana. Kod težih slučajeva, agorafobija može biti veoma onesposobljavajuća.
Ljudi koji pate od agorafobije često shvataju da je njihov strah iracionalan, ali ne mogu ništa da učine. Ovo može ometati njihove lične odnose i performanse na poslu ili u školi.
Koji su simptomi i znaci agorafobije?
Osobe sa agorafobijom obično se plaše: da napuste svoj dom na duže vreme, da budu sami u socijalnoj situaciji, gubitka kontrole na javnom mestu, da budu na mestima sa kojih bi bilo teško pobeći, poput automobila ili lifta. Oni postaju odvojeni ili otuđeni od drugih i većinu vremena zabrinuti i uznemireni.
Agorafobija se često poklapa sa napadima panike. Osobe sa agorafobijom mogu doživeti napade panike svaki put kada uđu u stresnu ili neprijatnu situaciju, što dodatno pojačava njihov strah da budu u neugodnoj situaciji.
Agorafobija se dijagnostikuje na osnovu simptoma i znakova. Vaš lekar će vas pitati o vašim simptomima, uključujući kada su se pojavili i koliko često ih osećate. Postavljaće pitanja vezana i za vašu medicinsku i porodičnu istoriju. Takođe, mogu da urade i neke nalaze kako bi isključili postojanje neke bolesti.
Da li ste osetili snažan strah ili anksioznost u dve od navedenih situacija:
- korišćenje javnog prevoza, kao što je voz ili autobus
- biti na otvorenom prostoru, kao što su ulica ili parking
- biti u zatvorenom prostoru, poput lifta ili automobila
- biti u gužvi
- biti sam od kuće.
Ako je odgovor da, možda imate agorafobiju i potrebno je da se javite lekaru.
Postoje dodatni kriterijumi za dijagnozu poremećaja panike sa agorafobijom. Morate imati ponavljajuće napade panike, a najmanje jedan napad panike mora da prati strah od sledećeg napada panike, strah od posledica paničnih napada (poput srčanog udara ili gubitka kontrole) i promenu u vašem ponašanju kao posledicu paničnih napada.
Neće vam biti dijagnostifikovana agorafobija ako su vaši simptomi uzrokovani nekom drugom bolešću. Takođe, ne može da bude izazvana zloupotrebom supstanci ili drugim poremećajem.
Šta je uzrok agorafobije?
Tačan uzrok agorafobije nije poznat. Međutim, postoji nekoliko faktora za koje se zna da povećavaju rizik od razvoja agorafobije. To su: depresija, druge fobije (kao što su klaustrofobija i socijalna fobija), druga vrsta anksioznog poremećaja (kao što je generalizovani anksiozni poremećaj ili opsesivno-kompulzivni poremećaj), istorija fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, problem sa zloupotrebom supstanci, porodična istorija agorafobije.
Agorafobija je češća kod žena nego kod muškaraca. Obično počinje u mladoj odrasloj dobi, sa 20 godina je prosečna starost početka ovog stanja. Međutim, simptomi stanja mogu se pojaviti u bilo kojem dobu.
Kako se može tretirati agorafobija?
Nemoguće je sprečiti agorafobiju. Međutim, rano lečenje anksioznosti ili paničnih poremećaja može pomoći. Uz odgovarajući tretman imate dobre šanse da je prevaziđete. Tretman je lakši i brži kada je započet ranije, pa ako sumnjate da imate agorafobiju, ne oklevajte da potražite pomoć. Ovaj poremećaj može vas prilično oslabiti jer vas sprečava da učestvujete u svakodnevnim aktivnostima. Nema leka, ali lečenje može mnogo olakšati vaše simptome i poboljšati vaš kvalitet života. Ako sumnjate da imate agorafobiju, važno je što pre se lečiti. Lečenje vam može pomoći da upravljate svojim simptomima i poboljšate kvalitet života. Zavisno od težine vašeg stanja, lečenje se može sastojati od psihoterapije, lekova ili njihove kombinacije.
Promene u načinu života neće nužno tretirati agorafobiju, ali mogu pomoći u smanjenju svakodnevne anksioznosti. Korisno je da:
- redovno vežbate da biste povećali proizvodnju hormona zbog kojih se osećate srećnije i opuštenije
- konzumirate zdravu hranu koja se sastoji od integralnih žitarica, povrća i proteina kako biste se bolje osećali
- svakodnevno radite vežbe meditacije i/ili vežbe dubokog disanja da biste smanjili anksioznost i borili se protiv napada panike.