Sve brži tempo života i sve veća izloženost stresu doprineli su tome da danas veliki broj ljudi pati od anksioznih poremećaja i paničnih napada. Postoji mnogo definicija anksioznosti i ja bih izdvojila sledeće kako bih sažeto opisala šta je to anksioznost.
Anksioznost je vrsta emocije (najčešće se terminološki izjednačava sa strahom) koja utiče na naše misli, pa možemo preterano brinuti i biti pod stalnom strepnjom. Može biti normalna i patološka.
Zahvaljujući normalnoj anksioznosti, u stanju smo da predvidimo opasnost i pripremimo odbranu od nje. Ali anksioznost koja predugo traje, koja je visokog intenziteta i koja nas sprečava da vodimo normalan život je patološka.
Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, a može biti konstantna (gde briga ne prestaje), povremena (anksioznost izazvana određenim stresorom) i situaciono uslovljena (kada, na primer, treba da letimo avionom). Kod anksioznih poremećaja strah je neopravdan, bez ikakve spoljašnje pretnje i može da nas parališe. Zato ga treba razlikovati od normalnog straha. Svaki od anksioznih poremećaja prate i određeni misaoni sadržaji koji održavaju stanje uznemirenosti.
Telesni simptomi koji se ispoljavaju kod povišene anksioznosti najčešće su plitak dah, osećaj nesvestice, lupanje srca, mučnina, vrtoglavica, preznojavanje, stomačni problemi, mišićna napetost i slično.
Simptomi stanja anksioznosti ponekad nisu baš toliko očigledni jer se oni često polako razvijaju vremenom, a s obzirom na to da svi u određenim trenucima svog života imamo neku anksioznost, teško je znati koliko je previše anksioznosti.
Normalna anksioznost je vremenski ograničena i povezana sa stresnom situacijom ili događajem, kao što je razgovor za posao. Vrsta anksioznosti koju doživljavaju ljudi sa anksioznim stanjem je češća ili trajnija, nije uvek povezana sa očiglednim izazovom i utiče na njihov kvalitet života i svakodnevno funkcionisanje. Iako svako anksiozno stanje ima svoje jedinstvene karakteristike, postoje neki uobičajeni simptomi.
- Fizički simptomi: lupanje srca, mučnina, vrtoglavica, preznojavanje, stomačni problemi, mišićna napetost, brzo (plitko) disanje, nemir ili osećaj napetosti, napadi panike.
- Psihološki simptomi: preterani strah, briga, trkačke misli ili opsesivno razmišljanje.
- Bihevioralni simptomi: izbegavanje situacija zbog kojih se osećate anksiozno što može uticati na bilo koji segment vašeg života.
Ovo su samo neki od niza simptoma koje biste mogli imati. Oni nisu osmišljeni za postavljanje dijagnoze (za to ćete morati da posetite lekara), ali se mogu koristiti kao vodič.
Postoji više vrsta anksioznih poremećaja. Mnogi ljudi osećaju simptome više vrsta anksioznih poremećaja, a mogu takođe da dožive i depresiju. Važno je da što pre potražite podršku ako sumnjate na anksioznost. Vaši simptomi verovatno neće nestati sami od sebe i ako se ne leče, mogu početi da preuzimaju vaš život.