Postoji mnogo definicija anksioznosti koje su slične i uglavnom sadrže suštinu. Kada sam ja čitala te definicije bile su mi jasne, ali mi je nedostajalo da mi neko to pojasni iz ličnog iskustva. I zato sam napisala šta je to anksioznost iz mog ugla. Pokušala sam da opišem anksioznost tako da svako može da razume šta je ona zaista i prepozna simptome kod sebe.

Naravno, anksioznost se kod svake osobe na drugačiji način ispoljava i moguće je da nešto što sam ja navela niste primetili kod sebe. Takođe, ovo nije konačan spisak, ovo je anksioznost opisana iz mog iskustva (i iskustva ljudi sa kojima radim).

Anksioznost počinje tako što primetite da imate zabrinjavajuće misli kojima počinjete da verujete. Zbog tih misli brinete više nego obično i počinjete polako da menjate svoje ponašanje. Primećujete da previše brinete, ali ne konstatno. A onda se pretvori u stalno ponavljanje zabrinjavajućih misli, preteranu brigu koja ne prestaje i mnogo strahova. I u jednom trenutku dobijete strah od straha i ne možete da funkcionišete normalno.

Anksioznost je stanje zabrinutosti i panike. Mišići su često zgrčeni, sve vam je teže da se opustite i u situacijama kad ne radite ništa. To su znojavi dlanovi, vrtoglavica, plitak dah i ubrzano lupanje srca. Mnogo unutrašnjih osećaja i senzacija koje ljudi oko vas ne mogu videti. Spolja izgledate mirno, lagodno i nasmejano.

Anksioznost je umetnost da obmanete ljude koji vas ne poznaju. A za ljude koji znaju šta vam se dešava, to je stalni tok fraza poput: „ne brini“ ili „previše razmišljaš o tome“ ili „opusti se“. Bliski ljudi slušaju zaključke koje ste kreirali u umu i ne mogu da shvate kako je moguće da ste došli do toga.  Ali oni pokušavaju da vas podrže, jer u vašem umu stvari idu od loših ka još gorim.

Anksioznost su nemirne noći. Mozak skoro nikada ne može da se isključi. To su misli koje uznemiruju pre spavanja, a najgori strahovi postaju stvarnost u snovima i noćnim morama. Budite se umorni, a dan je tek počeo. Nekad vam je teško da ustanete iz kreveta. Imati anksioznost znači naučiti kako funkcionisati sa par sati sna, jer obično zaspite oko 2 sata ujutro.

Anksioznost je sumnja u sebe i nedostatak samopouzdanja. Anksioznost je niz pitanja „šta ako“. Verujete u svaki negativan scenario koji možete smisliti. To je onaj kritički glas koji kaže „najgore će se desiti i ti nećeš uspeti to da rešiš“.

Anksioznost su i netačni zaključci kako ludite ili umirete i nemate drugog izbora nego da sedite sa svim tim simptomima i čekate da drugi vide da ste bili u pravu (doktori i bliski ljudi koji su tvrdili da ste zdravi).

Anksioznost je želja da se popravi nešto što nije ni pokvareno. Unapred, za svaki slučaj.

Anksioznost je potreba da se stvari kontrolišu, jer ako nešto nije u vašoj kontroli osećate se nemoćno. A jedino što treba da naučite da kontrolišete je anksioznost.

Anksioznost je kada se očajnički trudite da ne povredite nečija osećanja. Ne možete da zamislite da učinite nešto pogrešno. Više od svega, to je želja i potreba da se jednostavno svima svidite i budete prihvaćeni. Anksioznost je prekomerna nadoknada i previše naporno udovoljavanje ljudima.

Anksioznost vas primorava da svuda stignete na vreme (pre vremena), jer bi vas pomisao na zakašnjenje previše uznemirila. Uvek je potreban raspored ili plan.

Anksioznost je strah od neuspeha i težnja ka savršenstvu. Perfekcionizmom pokušavate da utišate onaj glas u vašoj glavi koji govori „nećeš uspeti“. Kad se trudite da premašite očekivanja ljudi, čak i ako se ubijate da bi to učinili.

Anksioznost vas nekada primorava da se pretrpate poslom i obavezama više nego što možete podneti, samo da nemate vremena da preterano razmišljate.

Anksioznost čini da imate potrebu da se izvinite kada niste pogrešili, čak i za stvari za koje nije ni potrebno izviniti se.

Anksioznost čeka. Uvek se osećate kao da čekate. Čekate neki odgovor dok vam se u mislima odigrava scenario o najgorem mogućem ishodu. Ako slučajno nema odgovora, to vas ubija iznutra, iako kažete sebi „možda su zauzeti ili će odgovoriti kasnije“.

Anksioznost je kada ste hiper-svesni svega i svakoga. Toliko da primećujete kako se osećaju drugi po odabiru reči ili tonu kad pričaju sa vama.

Anksioznost je kada se za svaku poruku ili mail pitate: „Kako to pravilno da napišem? Ako pogrešim šta će misliti o meni?“. Pišete, pa brišete, to vam oduzima mnogo vremena, proveravate, čitate iznova i iznova. To je i ona potreba da brzo (odmah- iste sekunde) odgovarate na poruke. Valjda znate kako je vama kad odgovor čekate, pa ne želite da se druga strana tako oseća.

Anksioznost je kad pobeđuje onaj kritički glas koji kaže: „Stvarno si zajebao.“ ili „Osećaj krivicu i sram odmah.“.

Anksioznost može da uništi odnose pre nego što uopšte i počnu. Kaže vam: „Grešiš, ne sviđaš im se, otići će.“ Zatim ubrzate zaključke i nestanete. A možda odlučite da ne treba nikoga ni da upoznate.

Anksioznost je kad ostanete u svom domu, jer vam se čini da je napolju sve rizično i opasno: ulice, javni prevoz, drugi ljudi… Možda se obrukate na ulici, možda doživite panični napad, možda umrete. Anksioznost je i kad ne smete sami da ostanete, jer ko zna šta vam se može desiti- ko će se naći da vam pomogne.

Anksioznost je i kad stalno mislite da ste bolesni. Odlazite često na preglede, ali ne prihvatate da ste „samo anksiozni“. To je i kad imate aparat za merenje pritiska koji koristite često, pa možda imate još jedan da proverite ovaj prvi. Verovatno ste skinuli i aplikaciju za merenje kiseonika u krvi, jer doba korone je.

Anksioznost je nelagoda na zabavi jer mislite da su sve oči uprte u vas, da ćete nešto pogrešno uraditi i da vas tamo niko ne želi. Anksioznost je ona dodatna potreba da se napijete da biste se konačno opustili. Dok se sutradan ne probudite mamurni, sa žaljenjem, pitajući se šta ste kome rekli i dugujete li nekome izvinjenje?

Anksioznost je odugovlačenje jer ste paralizovani strahom od neuspeha. Odlažete stvari da bi smanjili nelagodu. Ali onda je produžavate i svesni ste toga. Ipak strah je jači.

Anksioznost su i one misli: „Jesam li zaključao vrata pre nego što sam otišao?“.  Da li je šporet isključen, pegla i svi mogući uređaji u kući?“ Pa se vraćate i nekoliko puta samo da bi ponovo proverili.

Anksioznost je i kada ostanete sami pa se raspadate, plačete i vrištite u sebi, ali se trudite da niko nikada ne vidi tu vašu stranu.

Anksioznost se pojačava i pokušava ponovo, ona očajnički želi nešto da vam poruči i dok je ne čujete neće se smiriti. A kad odlučite da je dosta i da je vreme da je zaista saslušate, možda shvatite da je ona ustvari vaš prijatelj.

Šta god da je sve anksioznost, više niste sami u tome. Imate nekoga ko razume, ko je to prošao, ko se edukovao i ko može da vam pomogne. Javite se.