Seanse.
Podrška.
Udruženje.
Evolucija nam je uobličila umove na način da smo skoro neizbežno osuđeni na psihološku patnju: da stalno brinemo, tragamo za opasnostima, da se upoređujemo, procenjujemo i kritikujemo sebe, da se usredsređujemo na ono što nam nedostaje, da budemo nezadovoljni onim što imamo i da zamišljamo zastrašujuće buduće situacije, od kojih se većina nikada neće obistiniti. Nije ni čudo što smo u sve većoj meri anksiozni i depresivni…
Donošenje odluka (velikih i malih) ponekad može biti teško. Svi smo iskusili neodlučnost. Ali anksioznost može narušiti našu sposobnost da normalno donosimo odluke. Umesto toga, preterano razmišljamo, odugovlačimo sa odlukama zbog neizvesnosti koju osećamo, pitamo se da li će naša odluka uticati nepovoljno na našu budućnost, brinemo da ne pogrešimo pri izboru…
Većina ljudi zna da je zdrava ishrana važna u kontroli težine, prevenciji bolesti i usporenijem starenju. Ali ono što mnogi ljudi ne povezuju jeste da hrana koju jedemo može značajno da promeni naše raspoloženje i utiče na naše mentalno zdravlje…
Kada život postane izazovan, često otežavamo stvari tako što postajemo strogi prema sebi. Zameramo sebi što se osećamo anksiozno i preplavljeno, kao da treba da budemo pozitivni i srećni sve vreme. Nipodištavamo svoja osećanja kao da nemamo pravo da se osećamo loše, jer šta je nama, stvari mogu biti mnogo gore…
Radom na sebi sam naučila da smanjim brigu, ali stara navika zna da ispliva na površinu. Previše dobro znam kako je biti zaglavljen u mislima, sa stezanjem u grudima i čudnim osećajem u stomaku.
Želim da istaknem činjenicu da je anksioznost, pre svega, normalna emocija. Doživljavamo je svi u manjoj ili većoj meri u toku dana, jer je to odgovor našeg tela koji treba da nas zaštiti od potencijalne opasnosti…
Iznenada bih osetila vrtoglavicu i da ne mogu duboko da udahnem, onda bi moje srce počelo da ubrzava, a ja bih pomislila da treba da se oprostim sa svima…
Na mnogo načina, anksioznost je teška. Preplavljuje naša čula, obuzima naše misli i telo. Zato ne bi trebalo da nas čudi što može uticati i na naš govor…
Anksioznost NIJE bolest. U redu, možemo da prihvatimo da nije bolest. Ali očigledno, nešto nije u redu sa nama, pa šta je to? Da bismo bolje razumeli šta se događa u našem telu i zašto se tako osećamo, moramo da razložimo anksioznost i da identifikujemo komponente ovog problema koji tako očajnički želimo da rešimo…
Svi prepoznajemo i razumemo anksioznost kada se pokrene događajem koji izaziva strah ili stres. Ipak, anksioznost je mnogo manje shvaćena kada je naš stalni pratilac, deo pozadinske buke u našim glavama svakodnevno. U tim situacijama je najverovatnije da je anksioznost postala navika…
