Kada život postane izazovan, često otežavamo stvari tako što postajemo strogi prema sebi. Zameramo sebi što se osećamo anksiozno i preplavljeno, kao da treba da budemo pozitivni i srećni sve vreme. Nipodištavamo svoja osećanja kao da nemamo pravo da se osećamo loše, jer šta je nama, život može biti mnogo gori. I držimo se izazovnih standarda, terajući sebe da uradimo više, da budemo korak ispred sebe i reagujemo na životne stresore savršenom smirenošću.
Bar sam ja to očekivala od sebe. Očekivala sam da savršeno odreagujem uvek, sa osmehom na licu, kao da ne sme da postoji trenutak kada ja nisam srećna. Mislila sam da nemam prava da osećam druge emocije osim „pozitivnih“ i da nemam prava da kažem da ja nešto ne mogu ili ne želim.
Znala sam da je život zahtevan i da sam ja samo čovek, ali očekivala sam od sebe više nego što bih ikada očekivala od nekoga koga volim i zahtevala više od sebe nego što sam realno mogla dati. Onda bih se na kraju osećala loše zbog toga kako se nosim sa tim što se osećam loše, zbog čega je užasno teško osećati se (i biti) bolje.
Ako se trenutno teško nosite sa anksioznošću, ako se osećate preplavljeno, opterećujete se strahovima, brigama i očekivanjima, nadam se da će vam ovih deset rečenica (zapravo 10 pasusa, ali onda bi to bio čudan naslov) biti od koristi. To su misli koje mi pomažu da razumem sebe, prihvatim svoje trenutne okolnosti i imam veru da ću biti dobro bez obzira šta dolazi.
10 rečenica koje treba pročitati kada život postane izazovan
1. Ne treba da se osećam krivom kada osetim simptome anksioznosti. Nisam ih ja pozvala u goste jer mi je bilo dosadno. Nisam time htela da povredim sebe ili druge ili da nekome „pokvarim raspoloženje“. Ne treba nikada da se osećam loše ni zbog jedne emocije, ja sam samo čovek.
2. Imam pravo da se osećam tako kako se osećam, čak i ako je drugim ljudima gore. Ne treba zbog toga da me grize savest. Moja bol je validna, bez obzira na to kroz šta neko drugi prolazi. Žao mi je svih ljudi koji pate, ali to ne može umanjiti moju patnju.
3. U svakom životnom trenutku radim najbolje što mogu i znam, na osnovu svojih životnih iskustava, okolnosti, uverenja i trenutnih izazova. Kako budem učila nove stvari, bolje ću se nositi sa anksioznošću i ostalim izazovima. Nekad će biti teško primeniti bilo šta što znam, nekada ništa neće uspevati i to je u redu. Niko se ne snalazi savršeno u nesavršenoj situaciji.
4. Ne moram uvek biti produktivna i na visini zadatka. U redu je da se odmorim ili minimalno angažujem kada se mučim. To i dalje ne znači da sam lenja, samo sam empatična prema sebi, zaslužujem od sebe bar isti tretman koji pružam i drugima.
5. Ne „zaostajem“. Verujem da sam upravo tamo gde treba da budem da bih učila, rasla i izlečila svoju dušu. Znam da ću jednog dana pogledati unazad i smatrati ovo poglavlje važnim (ako ne i ključnim) delom svog životnog puta.
6. Ne moram konstantno da ugađam ili impresioniram bilo koga, uključujući i sebe. Ponekad je dovoljno samo preživeti dan.
7. Bez obzira što imam potrebu da odgovorim sebi na sva pitanja koja mi se vrzmaju po glavi, ne moram ništa da shvatim trenutno. Samo treba da se bavim sobom svaki dan, verujući da ću pronaći odgovore i rešenja ako nastavim da idem napred. Pojaviće se onda kada za to bude trenutak.
8. Ne moram se pretvarati da se osećam super u svakom trenutku. Postoje ljudi oko mene kojima je stalo i žele da pomognu. Postoje i ljudi koji neće razumeti ali i dalje ne moram od njih da se skrivam. Ako ja nikoga ne bih osudila, verujem da ne bi ni drugi mene. Danas se svaki čovek bori sa svojim teretom, sve više razumemo patnju drugih.
9. Neću se ovako osećati zauvek. Baš kao što sam ranije preživela teška vremena, preživeću i ovo i zbog toga ću biti ponosna na sebe. Doći će dan kada ću pogledati unazad i pitaću se kako je moguće da mi je ta situacija u tom trenutku bila toliko velika i nerešiva.
10. Bez obzira što želim da predvidim budućnost i da kontrolišem sve što se dešava u mom životu kako nešto ne bi krenulo naopako, treba često da podsetim sebe da ništa nije zagarantovano u budućnosti, ali ja imam snagu da se nosim sa svime što mi se može dogoditi. Verujem u sebe jer tu osobu najbolje poznajem. Dovoljno je što se uvek trudim da budem dobar čovek.
Ako vam je potrebna stručna pomoć, ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima i napadima panike, možete me kontaktirati i zakazati seansu.
Kontakt za zakazivanje seansi: info@anksioznioptimista.com.
Postovana da li drzite seanse u Beogradu i koliko je cena po seansi, naravno moram to pitati jer nekada nismo u mogucnosti finansijskoj da neke stvari sebi pruzimo koje zelimo. Hvala
Ja samo da vas pohvalim da mi Mnogo pomazete, hteo bih da vas pitam nesto, kako da pobedim misao da ako legnem uspirim kad se ne osecam dobro da nije da popustam pred anksioznost,
Bio bih vam veoma zahvalan na tome
Pozdrav, javljam Vam se jer imam jedno pitanje. Vec godinu i nesto dana se borim sa anksioznoscu i napadajima panike, nakon svih zivih pregleda sam se odlucila na razgovor kod obiteljskog prijatelja koji je psihijatar i koji mi je svojim razgovorima mnogo pomogao i uputio me u to sto je uopce anksioznost i kako se nositi sa njom, takoder na temelju nasih razgovora je zakljucio da bi mi trebala mala pomoc te mi je prepisao tablete cipralexx koje su mi jaaaako puno pomogle prvenstveno da radim na sebi i promjenim kompletno razmisljanje. Inace sam hipohondar i opcenito imam tzv. strah od straha. Idalje sam na toj istoj terapiji i primjecujem da mi vise ne smeta taj osjecaj anksioznosti, da ga se vise ne bojim i ne odupirem mu se nego ga prigrlim i prihvatim te na taj nacin prode jako brzo. Cak mi je anksioznost na neki nacin i pomogla sto se tice moje hipohondrije jer sada svaki put kada bih osjetila vrtoglavicu ili kao da cu se onesvjestiti mogla bih prepoznati radi li se o anksioznosti i odmah taj osjecaj nestane. Moje pitanje je zapravo zasto uopce idalje osjecam anskioznost? Mislila sam da cu je se moci skroz rjesiti, ali psihijatar mi je rekao da se radi upravo o toj navici i prihvacanju tog osjecaja i da ce samim time taj osjecaj biti sve manji i manji. Zanima me osjecate li i vi anksioznost nekada i dalje ili ste je se skroz rijesili? Hvala na odgovoru.