Na mnogo načina, anksioznost je teška. Preplavljuje naša čula, obuzima naše misli i telo. Zato ne bi trebalo da nas čudi što može uticati i na naš govor.
Anksioznost je često očigledna u našem glasu, zbog čega i drugi ljudi ponekad mogu da prepoznaju kada se osećamo uplašeno ili nervozno. Govor obično zahteva fokus i koncentraciju, a to su dve stvari čiji nivo opada kada osećamo anksioznost.
Kako anksioznost utiče na govor?
Anksioznost uzrokuje i fizičke i mentalne probleme koji mogu uticati na govor.
Drhtav glas
Možda je najpoznatiji problem govora usled anksioznosti jednostavno drhtav glas. Kada pričate, osećate se kao da vam se „glasovna kutija“ trese zajedno sa ostatkom tela. Zbog toga glas može zvučati kao da puca ili vibrira.
Tihi glas
Oni koji imaju anksioznost (posebno socijalnu fobiju) često opisuju da im je teško da govore u javnosti i da primetno tiše pričaju u odnosu na druge. I kada progovore i to ne dosegne uobičajenu jačinu, onda se još više uplaše i povuku. Radije biraju da ćute. Tihi glas nema samo veze sa jačinom zvuka, ono što takođe može pogoršati efekat je spuštena glava na dole i gledanje u pod.
Suvo grlo / gubitak glasa
Neki ljudi smatraju da im anksioznost isušuje grlo ili uzrokuje da se osećaju kao da gube glas. Ovaj problem stvara osećaj da mogu da otvaraju usta, ali glas ne izlazi. Anksioznost povećava aktivnost vašeg nervnog sistema, a kada se aktivira odgovor „na borbu ili bekstvo“, vaša usta će proizvoditi manje pljuvačke kao prirodni neželjeni efekat. Jedan od mogućih razloga je i taj što anksioznost može pogoršati simptome refluksa kiseline, što dalje može dovesti do nadraženog grla i gubitka glasa.
Problemi u prenošenju misli u reči
Nisu svi simptomi anksioznosti sa govorom samo fizički, neki su mentalni. Previše misli u glavi stvara konfuziju i osećaj kad da ne znate šta reći. Neki ljudi razmišljaju unapred o tome kako će se njihove reči protumačiti i time pogoršavaju stanje. Anksioznost vam može znatno otežati razmišljanje o rečima koje ćete izgovoriti, što može dovesti do toga da zaboravite reči, preskočite reči, zamenite reči pogrešnim rečima i slično. Osobe koje govore dva jezika mogu mešati jezike kad osećaju anksioznost.Govor generalno mora biti prirodan da bi bio jasan, a kada previše razmišljamo, nije neuobičajeno da se dogodi suprotan efekat.
Mucanje
Anksioznost može izazvati mucanje. Mucanje je samo po sebi poseban poremećaj koji se može pogoršati anksioznošću. Ali pored toga, oni koji preterano razmišljaju o sopstvenim rečenicama i izboru reči često primete da mucaju, što zauzvrat može stvoriti osećaj sramote i povlačenje.
Postoje li načini da se prevaziđe govorni problem usled anksioznosti?
Problemi sa govorom mogu biti neugodni i veoma neobični za osobu koja od njih pati. Izuzetno je važno da se pozabavite svojom anksioznošću ako želite da ovi problemi sa govorom nestanu. Kako se smanjuje anksioznost, možete očekivati da će se poboljšati vaša govorna sposobnost.
Uz to, postoji nekoliko stvari koje možete da uradite za trenutno olakšanje i poboljšanje.
1. Počnite snažno. Anksiozne osobe imaju tendenciju da počnu da govore tiho, nadajući se da će im kasnije biti lakše da pričaju. To retko funkcioniše. U idealnom slučaju, pokušajte da počnete da govorite glasno i samouvereno (čak i lažno samouvereno) od trenutka kada uđete u razgovor. Na taj način nećete imati osećaj da mrmljate ili utisak da je bolje da se povučete.
2. Gledajte ljude u čelo. Većini anksioznih ljudi gledanje sagovornika u oči izaziva dodatnu anksioznost. Pokušajte da gledate druge ljude u čelo. Njima to izgleda isto i nećete morati da se nosite sa stresom da obraćate pažnju na gestove i da vas remeti kontakt očima.
3. Pijte više vode. Održavanje hidratacije grla će smanjiti sve neželjene glasovne probleme koji vas mogu učiniti dodatno nervoznim.
Ovo su neki od najosnovnijih načina za trenutno olakšanje i da osigurate da vaša anksioznost manje utiče na vaše govorne obrasce.
Anksioznost je stanje koje ometa, zbog čega je ponekad teško govoriti. Tokom perioda intenzivne anksioznosti, adrenalin takođe može da izazove drhtav glas, a napadi panike mogu da oduzmu energiju mozga za razgovor. Identifikovanje vrste govornog problema može pomoći, ali na kraju, to je problem anksioznosti koji će morati da se reši dugoročnom strategijom. Neke tehnike javnog govora takođe mogu pomoći kod problema sa govorom povezanim sa anksioznošću, ali samo rešavanje anksioznosti će i dalje biti najvažnije.
Ako vam je potrebna stručna pomoć, ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima i napadima panike, možete me kontaktirati i zakazati seansu.
Kontakt za zakazivanje seansi: info@anksioznioptimista.com.