Da li ću ja poludeti? Pitanje koja sam postavila sebi bezbroj puta. Osećala sam da sam „na ivici“ i da je gubitak razuma neizbežan. Bila sam opsednuta idejom da ću izgubiti kontrolu nad svojim umom i da će se onda nešto strašno dogoditi. Posebno me je plašilo da ću poludeti pred porodicom, prijateljima ili potpunim strancima i da ću se onda ponašati na neki neprikladan način, možda i bizaran ili čak nasilan. I šta će pomisliti o meni? Bila sam ubeđena da čak i ako to što osećam nije ludilo već „samo anksiozost“, tolika količina napetosti i anksioznih misli svakako će napredovati do ludila i da ću na kraju biti zatvorena u nekoj klinici za psihijatrijske bolesti.

Osećaj gubitka razuma ili kontrole nad sobom su izazvani visokim nivoom anksioznosti i posledičnom napetošću mišića. Toliko smo nekada u svojoj glavi, misaonom procesu i grču u telu da nam se čini da je sledeći stepen ludilo i da smo na milimetar od toga. Moja pomisao da ludim se činila kao racionalno objašnjenje za senzacije i simptome koje sam osećala (pogotovo za simptome derealizacije i depersonalizacije). Nisam mogla da se pomirim sa tim da mi „nije ništa“ i da je to „samo anksioznost“. Nisam mogla da poverujem da sam toliko uplašena bez konkretnog razloga i realne opasnosti, pa posle objašnjena mnogih lekara da sam zdrava fizički, poverovala sam mislima da nisam zdrava psihički.

Kada ljudi govore o „ludilu“, obično misle na gubitak kontrole nad svojim umom na bilo koji način. Osoba koja ima anksiozni poremećaj ili opsesivno-kompulzivni poremećaj može imati strah od neprikladnog ponašanja, nesposobnosti da jasno razmišlja ili čak strah od gubitka dodira sa stvarnošću. Bez obzira na specifičnosti, pomisao da možemo da poludimo predstavlja nešto strašno, opasno, a na neki način i smrt našeg identiteta. Niko ne želi da „poludi“. Dakle, razumljivo je zašto se uplašimo kada nam to padne na pamet. Međutim, misli i osećaj da ćemo „poludeti“ zapravo nikako nisu povezani sa gubitkom kontrole nad našim umom ili ponašanjem.

Da li se psihoza može razviti iz stanja anksioznosti?

Na internetu (forumima, društvenim mrežama, časopisima, ali i stručnim tekstovima) često se provlači ideja da se ozbiljne mentalne bolesti, kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj ličnosti, mogu razviti iz stanja anksioznosti. Ono što ja želim da uradim je da ispravim tu stvar.

Neuroza je termin koji pokriva čitav niz problema mentalnog zdravlja, a obuhvata stanja anksioznosti i fobija, opsesivno-kompulzivnog poremećaja, depresije, preterane reakcije na stres i ostala stanja koja se verovatno najbolje opisuju kao preterani oblici normalnog razmišljanja, ponašanja i osećanja. Na primer, normalno je da brinemo do neke granice, ali kada pređemo granicu normalne zabrinutosti i to stanje traje određeni vremenski period, onda možemo govoriti o preteranoj reakciji. Svako od nas je imao neku vrstu neurotične reakcije, bilo da je to napad anksioznosti, opsesivna misao ili preterana reakcija na stresne životne događaje.

S druge strane, psihoza se odnosi na vrlo specifična stanja poput šizofrenije i manično depresivnog poremećaja (sada bipolarni poremećaj). Šizofreniju je najbolje posmatrati kao ključni termin koji pokriva niz različitih stanja, ali ih u suštini karakteriše stanje gde obolela osoba ima otežano ili iskrivljeno prepoznavanje stvarnosti ili potpunu nemogućnost razlikovanja racionalnih od iracionalnih doživljaja ili iskustava. Zbog iskrivljenog prepoznavanja stvarnosti, logično razmišljanje gubi svoje uobičajene odrednice i kreće se nerazumljivim i nelogičnim putevima.

Šizofrenija se ponekad javlja akutno kao posledična psihotična reakcija (nakon ogrommnog stresa kada se faktički mozak brani psihotičnom odbranom) i traje oko 5 nedelja, koliko našoj hemiji u mozgu treba da ponovo uspostavi svoj normalni tok. Međutim, u većini slučajeva, to je stanje koje se vremenom intenzivira, što može da dovede do veoma nekvalitetnog života. Oboleli često imaju halucinacije i zablude, odnosno čuju glasove i pate od lažnih uverenja, koja su nedopustiva za logičko rasuđivanje. Ponekad postoji dezorganizovane mišljenje i govor, opšta motivacija za normalan život je narušena, a ponašanje se vremenom pogoršava.

Šizofrenija je prisutna kod oko 1% populacije i verovatno je uzrokovana nizom različitih bioloških faktora. Sve više se smatra neurološkom bolešću, a ne problemom mentalnog zdravlja koji je uzrokovan stresom i naprezanjima. Iako neki ljudi sa šizofrenijom pate u isto vreme i od anksioznosti, nemoguće je da ljudi sa anksioznim poremećajima razviju šizofreniju kao rezultat njihovog anksioznog poremećaja. Osobe koje pate od anksioznosti treba da budu uverene da ne mogu da razviju šizofreniju zbog svog anksioznog stanja, ma koliko anksioznost postala jaka i ma koliko dugo trajala. Simptomi šizofrenije mogu se povezati sa promenama u strukturi i funkcionisanju mozga, koje su potpuno različite od onih povezanih sa anksioznošću.

Manična depresija (bipolarni poremećaj ličnosti) je ozbiljan mentalni poremećaj, koji često traje doživotno, a podrazumeva nagle promene raspoloženja. Svi mi, naravno, imamo promene u raspoloženju, uspone i padove osećanja, možemo se čak osećati nekim danima kao da se vozimo rolerkosterom emocija.

Ali osobe sa bipolarnim poremećajem prelaze iz veoma ekstremnog oblika ushićenja i preterane aktivnosti do dubine depresivnog očaja, pri čemu stanje postaje toliko loše da ljudi ponekad nisu sposobni da ustanu iz kreveta. Osoba može da prelazi iz jednog stanja u drugo, ali obično može biti duboko depresivna sa periodima normalnosti između, a sa samo retkim periodima ushićenja. Tokom ove faze, osoba često gubi kontakt sa stvarnošću i može čuti glasove. Depresija koju doživljavaju oboleli od manične depresije je mnogo veće dubine od one koju doživljavaju osobe koje pate od anksioznosti i ne može se objasniti spoljnim okolnostima. Ljudi sa anksioznim stanjima mogu se osećati duboko depresivno, ali ta depresija je direktan rezultat osećaja hronične anksioznosti. Opet je nemoguće da depresija zbog anksioznosti postane manična.

Dakle, razlika između neuroze i psihoze je vrlo jasna i ljudi koji pate od anksioznosti nikada neće preći granicu. Jednom sa na predavanju čula rečenicu: „Blago neurotičnima, oni nikada neće postati psihotični.“. Volela bih da sam ovo znala kada sam se ja borila sa anksioznošću.

Važno je da znate da niste sami!

Kontakt za zakazivanje individualnih seansi: info@anksioznioptimista.com.
Danijela Mladenović, Okupacioni terapeut, mast.terap. 💜