Šta je generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)?
Većina ljudi se povremeno oseća anksiozno i zabrinuto, posebno kada se suoči sa stresnim situacijama poput polaganja ispita, javnog govora, takmičenja u sportu ili odlaska na razgovor za posao. Ova normalna anksioznost može učiniti da se osećate prisutno i usredsređeno i čak vam može pomoći da date bolje rezultate. Međutim, generalizovani anksiozni poremećaj čini da se osobe osećaju anksiozno i zabrinuto većinu vremena, ne samo u specifičnim stresnim situacijama, a ove brige su intenzivne, uporne i ometaju njihov normalan život.
Njihove brige odnose se na nekoliko aspekata svakodnevnog života, uključujući zdravlje, posao, porodične probleme, finansijske probleme, a ne samo jednu stvar. Čak i stvari koje nisu od prevelike važnosti kao što su kućni poslovi ili kašnjenje mogu postati žarište anksioznosti, što vodi do nekontrolisane brige i osećaja da će se dogoditi nešto strašno.
Koji su simptomi i znaci generalizovanog anksioznog poremećaja?
Generalizovani anksiozni poremećaj se može ustanoviti ako su specifični simptomi prisutni šest ili više meseci (i u toku tog perioda više od pola vremena ste imali preteranu brigu). Simptomi i znaci uključuju preteranu brigu, do tačke gde svakodnevne aktivnosti poput posla, učenja ili druženja postaju teške, ali i fizičke simptome (kao što su osećaj nemira, napetost mišića, glavobolja ili stomačne tegobe). Osobe koje imaju generalizovani anksiozni poremećaj obično kažu da ne mogu da prestanu da brinu i da im se briga uvukla pod kožu. Stalno im naviru misli koje najčešće počinju sa “šta ako se dogodi…?”. Osobe sa GAP-om mogu imati povezane poremećaje, najčešće depresiju, socijalnu fobiju ili druga anksiozna stanja.
- Da li se osećate veoma zabrinuto zbog niza događaja ili aktivnosti?
- Da li vam je teško da prestanete da brinete?
- Da li vam uznemirenost otežava svakodnevne aktivnosti (npr. posao, učenje, druženje)?
- Da li ta zabrinutost traje duže od šest meseci u kontinuitetu?
Ako ste na sva ova pitanja odgovorili sa da, da li ste iskusili tri simptoma ili više od sledećih: osećaj nemira, lako umaranje, teško koncentrisanje, razdražljivost, napetost mišića (npr. bolna vilica ili leđa), problemi sa spavanjem (npr. poteškoće da zaspite ili nemiran san)?
Ako ste na sva pitanja odgovorili sa da, možda imate generalizovani anksiozni poremećaj i potrebno je da se obratite lekaru.
Generalizovani anksiozni poremećaj ima tendenciju da pogađa više žene nego muškarce. Može se pojaviti u bilo kom trenutku života i dešava se u svim starosnim grupama, uključujući decu i starije osobe, mada u proseku počinje oko 30. godine života.
Deca sa GAP-om obično se brinu zbog problema vezanih za performanse u školi ili sportskih događaja, tačnosti, prirodnih katastrofa ili rata. Ponašanje koje ponekad prati GAP kod dece uključuje: teže perfekcionizmu, nesigurni su u sebe, više puta obavljaju zadatke, traže redovno i učestalo odobrenje i sigurnost od roditelja, učitelja, sestre, brata ili prijatelja, često pitaju „da, ali šta ako …?“
Šta je uzrok generalizovanog anksioznog poremećaja?
Mnoge osobe sa GAP-om nisu u stanju da tačno identifikuju uzrok zabrinutosti, ali svesni su da se brinu već dugo vremena, opisujući sebe kao da su oduvek bili zabrinuti. Često kombinacija faktora može biti uključena u razvoj GAP-a.
- Biološki faktori – neke promene u funkcionisanju mozga povezane su sa GAP-om.
- Genetika – osobe sa GAP-om često imaju istoriju problema mentalnog zdravlja u svojoj porodici. Međutim, to ne znači da će osoba automatski razviti anksioznost ako je roditelj ili bliski srodnik imao problem sa mentalnim zdravljem.
- Stresni životni događaj i- ljudi mogu biti više izloženi riziku ako dožive veliku životnu promenu koja izaziva stres, poput rođenja deteta, raskida ili razvoda, preseljenja, promene posla. Fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje takođe povećava rizik od razvoja GAP-a, kao i druga traumatična iskustva u detinjstvu, poput smrti bliske osobe ili razdvajanje od roditelja.
- Psihološki faktori – neke osobine ličnosti povećavaju rizik od GAP-a, na primer- osetljivost (emocionalnost), opšta nervoza (nesposobnost da osoba toleriše frustraciju), perfekcionističke sklonosti.
Kako se može tretirati generalizovani anksiozni poremećaj?
Generalizovani anksiozni poremećaj se može prevazići i traženje profesionalne podrške prvi je korak ka oporavku. Moguće opcije tretiranja uključuju psihoterapiju, prihvatanje, vežbanje, uravnoteženu ishranu, pozitivan stav i u nekim slučajevima korišćenje lekova ako je to neophodno (o ovome odlučuje isključivo lekar).