Svi prepoznajemo i razumemo anksioznost kada se pokrene događajem koji izaziva strah ili stres, poput ispita, javnog govora ili nepoznatih situacija. Međutim, anksioznost je mnogo manje shvaćena kada je naš stalni pratilac, deo pozadinske buke u našim glavama svakodnevno. U tim situacijama je najverovatnije da je anksioznost postala navika.
Ali kako anksioznost može biti navika? To nije nešto što želimo da osećamo. Čini se da se pojavljuje niotkuda, sa simptomima i senzacijama zbog kojih se osećamo kao da smo na ludoj vožnji rolerkosterom. I zaista, većina osoba koje se suočavaju sa čestom anksioznošću to vide kao problem, a ne kao ispunjavanje neke njihove potrebe. Odgovor leži u ugrađenom sistemu nagrađivanja našeg mozga.
Prema novijim istraživanjima o navikama, anksioznost se krije u petlji navike koja se sastoji od okidača, ponašanja i rezultata. Iako smo skloni da razmišljamo o navikama kao o spoljašnjim akcijama koje nam donose određenu nagradu (poput ispijanja kafe da bi nas probudila ili čestog pranja zuba da bismo sprečili probleme sa zubima), evolutivno stariji deo našeg mozga, deo koji neprestano skenira naše okruženje u potrazi za opasnostima, takođe može dobiti nagradu od emocije koja podstiče ponašanje.
Anksioznost je emocija kao i svaka druga. Njena osnovna funkcija je da nas zaštiti od potencijalnih opasnosti. Kako se kod nekih osoba povećava nivo anksioznosti, podsvesni um se prilagođava i menja svoju definiciju „normalnog“ stanja, kako bi se prilagodio našem ponašanju. Ovo se događa iznova i iznova, i tako mozak pretpostavi da je stvaranje anksioznosti savršeno normalno i stvara se navika anksioznosti.
Anatomija anksiozne navike
OKIDAČ
Emocija / Misao
PONAŠANJE
Ruminacija / Akcija
REZULTAT
Ometanje / Olakšanje / Osećaj kontrole
Evo jednog klasičnog primera petlje navike anksioznosti. „Šta ako se razbolim od virusa?“ Ova misao je okidač koji izaziva osećaj straha. Nakon toga sledi ponavljajuće ponašanje- često pranje ruku, izbegavanje mesta gde je gužva, nošenje maske u zatvorenim prostorima… Kao rezultat tog ponašanja na trenutak osetite olakšanje i da vladate situacijom, ali ubrzo sledi ista misao i ciklus se ponavlja. Postoji i dodatna složenost, a to je da pokušamo nekom drugom radnjom da odvratimo misli. Na primer, gledanje u telefon i provera društvenih mreža ili portala može da pruži kratkotrajno olakšanje anksioznosti, ali to samo stvara novu naviku, a to je da kada smo pod stresom ili anksiozni, imamo naviku kojom odvlačimo pažnju. Ovako nam petlja navike može, samo privremeno, dati nagradu da se osećamo manje anksiozno.
Zašto naš mozak stvara naviku anksioznosti?
Prvo, anksioznost čini da se osećamo bezbedno. I ovo nije šala. Studija (iz 2019. godine u Penn State-u) otkrila je da anksiozni ljudi koji su radili vežbu opuštanja nisu voljni da otpuste svoje anksiozne misli. Ova nevoljnost da se opuste, otkrili su istraživači, proizilazi iz pokušaja da se zaštite od većih, dramatičnijih oscilacija u emocijama, kojih su se učesnici plašili. Drugim rečima, osećali su se „sigurnije“ da jednostavno ostanu uznemireni sve vreme. Jer ako se opuste i prepuste, stvore dobar osećaj, onda imaju šta da izgube. Ovde veliku ulogu igraju i uverenja koja imaju te osobe.
Drugo, naš mozak misli da rešava neki problem i da radi nešto korisno. Dakle, mozak više voli da radi na nekom rešenju, umesto da se ništa ne događa. Kada zabrinuti um pronađe rešenje, mislimo da anksioznost sama po sebi daje produktivne rezultate ili, barem, osećaj da kontrolišemo situaciju koja izaziva anksioznost. Nakon nekog vremena, reagovanje anksioznošću na svakodnevni život može se pretvoriti u mentalnu naviku.
Kako prekinuti ciklus?
Najpre treba da postanemo svesni prisutnosti anksioznosti i da je ona prešla u naviku. Onda treba da vežbamo da odolimo ponašanju ili akciji koju sprovodimo kako bismo osetili olakšanje. Ovaj deo je težak, jer onda izostaje osećaj olakšanja i nemamo kontrolu u svojim rukama. Ali odustajanje od kontrole je upravo i pravi način da prekinemo ciklus anksiozne navike. Da bismo resetovali vrednost nagrade koju naš mozak pridaje određenim ponašanjima, moramo svom umu da damo nove informacije da bismo utvrdili da je vrednost koju smo naučili u prošlosti sada zastarela. Možemo da trgnemo svoj mozak iz navike autopilota. Ali treba da budemo uporni i da damo sebi vremena.
Ako vam je potrebna stručna pomoć, ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost ili vam je teško da se nosite sa nametljivim mislima i napadima panike, možete me kontaktirati i zakazati seansu.
Kontakt za zakazivanje seansi: info@anksioznioptimista.com.
