Pre nekog vremena krenuli ste na put prevazilaženja hronične anksioznosti. I do ovog trenutka to putovanje nije imalo željeni ishod. Ali, to ne treba da smatrate greškom ili da osećate krivicu, niste umeli bolje. Kao neko ko je putovao 12 godina pogrešnim putevima, mogu da kažem da nije strašno lutati. I na pogrešnom putu nešto naučimo, makar shvatimo da nije pravi. Koliko ste puta izgubili partiju šaha, da biste naučili kako da pobedite u toj igri?

Potrebno je vreme da pronađete svoju formulu za uspeh. Stvar je u tome da se kod svake osobe anksioznost ispoljava slično, a opet različito, svako je doživljava na svoj način (na primer, nekoga ubrzani rad srca uznemiri do te mere da mora u hitnu pomoć, a neko ne želi kod lekara ni kad treba). Treba vremena da otkrijemo šta nas to čini toliko uznemirenim i šta nam pomaže da prevaziđemo to stanje.

Sada želim da vam ispričam nešto što (možda) može da vam pomogne da svoje dugo putovanje skratite.

Za početak, vratimo se unazad. Kada je sve to kod vas počelo? Da li se sećate svog prvog osećaja strepnje i neobjašnjivog straha? Da li se sećate svog prvog napada panike? A šta je sa onim dugim danima ispunjenim nervozom? Znam… Počne kao najava, javi se po neki nasumični simptom, ne tako često, pa ga ne shvatimo ozbiljno. Onda bude češće, osećamo sve više simptoma, briga postaje veća, strah snažniji i shvatamo da nešto nije u redu, ali šta? A kako vreme maršira, upadamo u beskrajnu spiralu brige, straha i frustracije koja nam sve više otežava život. I meni se dogodilo isto.

Od dana kada ste prvi put osetili abnormalnu anksioznost, verovatno ste bili usredsređeni uglavnom na posledice, poput straha i panike. Na kraju, čini se gotovo nemogućim ignorisati sve čudne simptome koje anksioznost izaziva, zar ne? Ono što osećate kada imate anksiozni napad ili napad panike može biti strašno do te mere da počnete da se plašite i tih osećaja, pa počnete da se plašite straha. Ali, šta je uzrok?

Ako želite da prevaziđete hroničnu anksioznost i ponovo živite slobodno, moraćete da se obratite motoru koji je pokreće, a ne samo da se fokusirate na simptome. Srećom, ne morate da kopate po detinjstvu ili da odlazite u daleku prošlost da biste pronašli odgovor. Zapravo, pokretačka snaga velikog dela vašeg problema sa anksioznošću uopšte nije tajna. To su, jednostavno, vaše misli i uverenja.

Zaista ne tvrdim da znam sve o isceljenju anksioznosti, niko ne zna. Ali, znam da naše misli i uverenja mogu da nas drže dugo zarobljenim u stanju anksioznosti.

Dobra vest je da možete da naučite da kontrolišete koliko na vas utiču anksiozne misli i da promenite svoja uverenja. Razmislite o ovome: sve proizlazi iz onoga u šta verujete. Sve, od toga kako vidite stvari, pa sve do toga kako živite, uglavnom je vezano za ono u šta verujete.

Dakle, ako verujete da je anksioznost za vas opasna bilo fizički ili psihički, živećete u stanju straha, jer ćete uvek očekivati da se dogode loše stvari.

I dok čekate i odlažete da uradite nešto po tom pitanju, vaše samopouzdanje, osećaj sigurnosti i osećaj blagostanja vremenom postaju sve manji.

Da pojasnim. Ako verujete da će ljudi imati loše mišljenje o vama ako primete da imate anksiozni ili panični napad, ili ako verujete da je mišljenje drugih mnogo važno, imaćete strah od toga da idete među ljude. Ako verujete da je anksioznost opasna, sve što je povezano sa anksioznošću videćete kao pretnju. Od trenutka kada usvojite ovo lažno uverenje pa nadalje, svaki put kada iskusite anksioznost, mislićete da će to dovesti do katastrofe, ludila ili smrti. A ovo uverenje ne čini ništa drugo osim što pojačava ideju da se anksioznosti treba bojati. Jednom kada se to dogodi, počinjete da očekujete anksioznost, negativne misli, simptome anksioznosti… To vas, pak, zabrinjava i uznemiruje, što dovodi do još više anksioznosti, opsesije, a može da dovede i do depresije.

Ali tu nije kraj, ni tu se ne zaustavljate. Kada vas anksioznost preplavi, vaše ponašanje počinje da se menja, a da vi toga niste ni svesni. Prestajete da radite stvari koje ste nekada voleli, izbegavate određena mesta i zatvarate se u svoj mali svet samosažaljenja i očaja. To je sled događaja koji vas je pretvorio u to ko ste trenutno.

Problem je u tome što se mnogi ljudi toliko šokiraju svime što ih je snašlo, da ostanu šokirani mnogo godina, bez volje i mogućnosti da se trgnu, pokrenu i promene nešto. Ključ za otklanjanje anksioznosti s leđa je da se trgnete od šoka i svojih reakcija na simptome anksioznosti i otkrijete logične obrasce razmišljanja koji će vam pomoći da smanjite snagu anksioznosti koju osećate. Jer ono što nas muči je posledica, a da bi posledicu otklonili moramo da se pozabavimo onim što do tih posledica dovodi.

Dakle, treba fokus pomeriti sa simptoma anksioznosti na anksiozne misli i stečena uverenja. Sve kreće od misli, zabrinjavajućih misli koje uzimate kao činjenicu i počnete da ih analizirate. Od misli koje su pojačane dejstvom pogrešnih uverenja.

Kako da to promenite?

Prvo, treba razumeti da vaš um radi ono što rade svi umovi. Radije bi grešio upozoravajući vas, nego da vas ne upozori uopšte. Jer je verovatnije da ćete na taj način biti fizički bezbedniji, a vaš um se brine za to više od svega.

Problem nije u činjenici da vam um šalje anksiozne misli, problem je što vi te misli uzimate kao činjenice. To što vaš um kaže da je nešto važno ne znači da je stvarno važno. Misli su samo misli. Misli nisu činjenice. Sadržaj vaših misli nije, nužno, važan. Ono što je važno je kako postupate sa tim što vam um servira. Ako svaku misao uzimate u obzir kao činjenicu i analizirate je, to je recept za anksiozni poremećaj.

Drugo, korisno je shvatiti koja uverenja živite, a da nisu u skladu sa tim ko ste vi. Šta je to što vas remeti i što čini da se anksioznost zadrži i učvrsti. Da li je to, na primer, strah od osude drugih, jer mislite da ne smete da pokažete slabost? Da li ste pustili svoj talenat niz vodu, jer vam je neko usadio uverenje da morate da radite ono što donosi novac, a da tada niste shvatili da možete dobro da zarađujete radeći ono što volite? Da li ste odlučili da ostanete u braku sa pogrešnom osobom samo zato što verujete da brak treba da traje do kraja života?

Takođe, iako vas uverenja drže u stanju anksioznosti, da biste krenuli u pravom smeru treba menjati uverenja, očekivanja i ponašanje. Drugim rečima, nemojte misliti da je dovoljno promeniti samo uverenja. Naša uverenja su isprepletena sa našim očekivanjima i našim ponašanjem na takav način da bi ih bilo teško razdvojiti i promeniti samo uverenja posebno.

Treće i najvažnije, da bi oporavak počeo, morate da imate želju i volju i da se potrudite. Čekajući da prođe samo od sebe samo gubite vreme i sve se više petljate u zamku anksioznosti.

Četvrto, da biste bilo šta promenili prvo morate da prihvatite. Ako odlučite da prevaziđete hroničnu anksioznost, morate prvo da prihvatite sve u vezi sa njom. Nemojte se varati i reći da prihvatate sve u vezi sa svojim anksioznim mislima, strahovima i fobijama ili zastrašujućim fizičkim senzacijama samo da biste se zgrčili kad se ponove. Ako to učinite, onda varate sebe.

Prihvatiti znači pustiti i plutati. Shvatiti i prihvatiti da će se dogoditi ubrzan rad srca, vrtoglavica, otežano disanje, zabrinjavajuće misli… Ali to je u redu, zaista jeste, jer vas anksioznost neće ubiti.

Još jedan važan deo učenja kako da prihvatite je da prestanete da pretpostavljate. Prestanite da pokušavate da pogodite šta će vam se dogoditi, jer niste vidovnjak. Obratite pažnju na to koliko grešite kad pretpostavljate, od toga šta drugi misle do toga šta će vam se desiti. Ubrzo shvatite da nema smisla živeti bilo gde osim u sadašnjosti.

Postoji još jedna zamka, a to je da ljudi mogu da postanu zavisni od anksioznosti. Tada anksioznost postaje otrovna navika koja ih dovodi do razočarenja, foruma samosažaljenja i ćaskanja sa ljudima koji uživaju juriti za sopstvenim repom. Ne upadajte u tu zamku. Ne ponašajte se kao žrtva koja sebi ne može pomoći. To je potpuno netačno. Hroničnu anksioznost možete pobediti ako želite. Znam to, jer ja nisam nikakvo čudo ni otkriće veka, nisam jedina koja je uspela.

To je ono što sam naučila o oporavku iz sopstvenog iskustva i iskustva ljudi sa kojima radim. Da li ćete primeniti nešto od ovoga, to zavisi samo od vas. Šta god da odlučite da radite po pitanju anksioznosti dobro je, samo ne prestajte da pokušavate nešto. Kao što sam na početku rekla, nije lako pronaći formulu, ali ako srljate i dalje učite nešto, što je bolje nego ne raditi ništa. Naravno, ako osećate da ne možete sami, uvek možete razmisliti o tome da potražite pomoć.