Talas straha vas obuzima, grudi vas bole, osećate ubrzan ili nepravilan rad srca i ne možete doći do daha. Ovi klasični simptomi anksioznosti često vas dodatno uplaše jer pomislite da je u pitanju infarkt, i to sa dobrim razlogom. Emocionalni nemiri pokreću oslobađanje hormona stresa koji deluju na područja mozga koja regulišu kardiovaskularne funkcije, kao što su srčana frekvencija i krvni pritisak.

Anksioznost je emocija koja se često javlja pre održavanja javnog govora, pre zakazane operacije ili bilo koje druge situacije koja vas čini uplašenim ili nesigurnim. Anksiozne epizode mogu biti privremene sa nekoliko ozbiljnih simptoma, ali mogu preći i u hronični poremećaj.

Tipični znaci anksioznosti uključuju osećaj brige i napetosti, nervoze, ali i nelagodnosti u stomaku. Još jedan uobičajeni simptom anksioznosti je povećan puls, poznat i kao „trkačko srce“ ili palpitacije (prejako ili prebrzo lupanje srca).

Palpitacije srca možemo opisati kao osećaj da nam srce ubrzano lupa, jako lupa ili treperi. Takođe, možemo osećati kao da nam srce preskače. Osim ako nisu uzrokovane poremećajem srčanog ritma, poznatim kao aritmija, palpitacije imaju tendenciju da budu kratkotrajne i bezopasne.

Odgovor anksioznosti

Anksioznost je odgovor na stres, koji je sam po sebi odgovor na detektovanu pretnju. Pretnja može biti stvarna, poput uragana koji ide ka obali, ili je možda ona koju gradimo u mislima, poput deteta koje brine o čudovištu ispod kreveta.

Individualni odgovor

Svaka osoba na stres i anksioznost reaguje drugačije. A ono što jednu osobu zabrinjava može imati suprotan efekat na drugu. Možda se skamenite pri pomisli da pevate u javnosti, ali možda poznajete ljude koji rado pevaju pred drugima kad god im se ukaže prilika.

Ako ste u situaciji koja vas uznemirava, lupanje srca je samo jedan znak da se aktivirao odgovor „bori se ili beži“ na potencijalnu opasnost. Ostali fizički simptomi mogu da uključuju: ubrzano disanje, znojenje, napetost mišića, vrtoglavicu, stomačne probleme, iscrpljenost… Uznemirenost vas, takođe, može naterati da izbegavate situacije koje izazivaju vaša nelagodna osećanja. To, naravno, može značiti da propuštate zabavne i korisne stvari i učvršćujete strah.

Ostali uzroci palpitacija

Pored anksioznosti, postoji još nekoliko uzroka ubrzanog rada srca. Palpitacije mogu izazvati:

Alkohol. Ako popijete jedno ili dva pića, možete osetiti kako vam srce jače i brže kuca. Ljudi koji retko piju, ali to čine na povremenim zabavama, kasnije mogu osetiti treperenje u grudima (pročitala sam da u Americi ovu pojavu nazivaju „praznično srce“).

Kofein. Osetljivost na kofein kod svake osobe je jedinstvena. Možete popiti tri šolje kafe svakog jutra i osećati se dobro. Neko drugi može to pokušati i razviti palpitacije, glavobolju i druge neželjene efekte. Sa popularnošću napitaka sa visokim kofeinom, kao što su specijalne kafe i energetska pića u konzervi, porastao je i broj istraživanja kako oni utiču na naše srce.

Čokolada. Palpitacije se mogu razviti i zbog prejedanja. Preterivanje sa unosom hrane može dovesti do verzije „prazničnog srca“. Čokolada je posebno povezana sa ubrzanim lupanjem srca.

Lekovi. Određeni lekovi mogu izazvati ubrzan rad srca i osećaj nervoze.

Za neke ljude palpitacije su znaci aritmije, problema sa sistemom srca koji kontroliše otkucaje srca. Normalan puls u mirovanju je između 60 i 100 otkucaja u minuti. Postoji nekoliko vrsta aritmija. Svaka vrsta proizvodi jedinstvene simptome, uključujući nepravilan rad srca. Među njima su:
Tahikardija. U ovom stanju srce kuca izuzetno brzo. Epizode mogu trajati nekoliko minuta ili mnogo duže.
Bradikardija (usporen rad srca). Ovo stanje se javlja kada srce kuca sporije od 60 otkucaja u minuti. Oseća se manje kao lupanje srca, a više kao sporo udaranje.
Atrijalna fibrilacija. Ova aritmija se javlja kada gornje komore srca (pretkomore) kucaju haotično, umesto sinhronizovano sa donjim komorama.

Dijagnostikovanje anksioznosti

Povremeni trenuci anksioznosti su normalni, posebno ako možete da prepoznate uzrok anksioznosti, kao što je npr. let avionom ili priprema za razgovor za posao. Ova osećanja ne zahtevaju lekarsku procenu ukoliko anksioznost u tim situacijama ne postane toliko snažna da ometa vašu sposobnost funkcionisanja.

Ako se često osećate anksiozno ili ako niste sigurni zašto se osećate uznemireno, recite to lekaru opšte prakse ili potražite pomoć od stručnjaka za mentalno zdravlje. Možda imate anksiozni poremećaj koji se može prevazići i nema potrebe da prolazite sami kroz to i da trpite.

Dijagnostikovanje anksioznog poremećaja često počinje fizičkim pregledom lekara. Obično se uplašimo da imamo određenu bolest, jer su simptomi koje osećamo stvarni i prvo pomislimo da smo bolesni fizički. I često počnemo od kardiologa. Ali, kada počnemo da upravljamo anksioznošću, onda se i ostali simptomi smanjuju i potpuno povlače.

Naučite da se opustite

Iako anksioznost može izazvati ubrzano i jako lupanje srca, te palpitacije se mogu ublažiti tehnikama opuštanja, primenjivanjem strategija uklanjanja stresa, razgovorom sa terapeutom.

Ako osećaj anksioznosti dovede do ubrzanog lupanja srca, postoji nekoliko koraka za opuštanje i ublažavanje ovog simptoma. Neke dokazane strategije opuštanja uključuju: vežbe dubokog disanja, jogu, meditaciju, progresivno opuštanje mišića.

Redovno vežbanje i kvalitetan san su još dva načina koja će vam pomoći da smanjite stres u svom životu. Izbegavanje stresora je, takođe, važno. Na primer, ako vas uobičajena saobraćajna ruta stresira, idite alternativnim putem; izbegavajte određene teme razgovora sa ljudima koji imaju tendenciju da se svađaju sa vama; uklonite nered iz svog doma i života; provedite više vremena sa porodicom i prijateljima…