U početku sam mislila da sam sama na svetu u svojim borbama. Da se to, što se meni desilo, nikome ne dešava. Da sam neki specifičan slučaj. Bez obzira na to, nije me bilo sramota da pričam o anksioznosti i kroz šta prolazim. Ali, sada znam da i kada sam rekla nekoj osobi koja je kroz isto prolazila, ta osoba mi nije rekla da je i njoj tako. Samo bi prećutala. Danas se više priča o anksioznosti i anksioznim poremećajima. Nadam se da sam makar malo doprinela tome. I nastaviću, kroz Udruženje, kroz tekstove i kroz vaše priče.

Saznanje kako drugi ljudi upravljaju svojom anksioznošću i šta im pomaže na putu prevazilaženja može biti od pomoći i zato ću vam ispričati šta sam ja naučila na putu oporavka.

• Nisam sama

Statističke podatke o osobama koje pate od anksioznosti u Srbiji i regionu nemam, a verujem i da ih imam, brojke bi bile nerealno male, jer veliki broj osoba se ne javi lekaru. Ali, ako pogledate statistiku u Americi, videćete da šest miliona Amerikanaca ima panični poremećaj, a četrdeset miliona ima anksiozni poremećaj. Onda nije teško shvatiti da milioni ljudi širom sveta imaju isti problem kao ja, kao vi. Dakle, ako se borite sa anksioznošću, apsolutno niste sami. Kada to shvatite, nećete se osećati usamljeno i izolovano, već ćete saosećati sa svima koji se bore. Shvatila sam da anksioznost „prelazi sve granice i sve društvene statuse“ i pogađa i oba pola. Onda možete da prestanete da se mučite sami i možete nekome da se obratite za pomoć. A sada imamo i Udruženje.

• Anksioznost može da se prevaziđe

Tokom godina sam postala svesna da hronična anksioznost može da se prevaziđe, da je to dug put, oporavak nije jednostavan, ali svako ima svoju formulu i da može da je pronađe. Naučila sam i da ne smem da se oslanjam na druge, već da moram i sama, svakodnevno, da radim na sebi. Bolovi u stomaku, iracionalni strahovi, vrtoglavica, nedostatak daha, nisu uobičajeni odgovor na život i nema potrebe da se pomirimo da će nam tako biti celog života. Ključno je da radimo na sebi i da pronađemo način da budemo srećni.

• Tehnike i alati za prevazilaženje anksioznosti deluju

Prvo bih rekla da treba da naučimo da promenimo uverenja koja nisu u skladu sa tim ko smo mi. Treba da odrastemo i da shvatimo da smo sada mi odgovorni za naš život, a ne da krivimo sve oko nas zato što nam nije dobro u sopstvenoj koži. Zdrave navike veoma pozitivno utiču na smanjenje anksioznosti. Ja sam potpuno izbacila šećer iz upotrebe, konzumiram pretežno sirovu hranu i to se brzo odrazi na celokupno zdravlje. Dovoljno sna je takođe važno, sa tim imam problem kada više radim, inače spavam osam sati. Fizička aktivnost nekoliko puta nedeljno i šetnja svakodnevno smanjuju anksioznost. O tehnikama koje su meni pomogle redovno pišem na blogu, ali bih svakako pomenula pravilno disanje, progresivnu mišićnu relaksaciju i meditaciju. Izuzetno je korisno da vežbamo da ne analiziramo anksiozne misli i da negativne misli zamenimo pozitivnim odgovorima.

• Ja treba da upravljam anksioznošću, a ne da ona određuje moj život

Prestanite da se snalazite i počnite da živite, trpeli ste napade anksioznosti i panike dovoljno dugo. Sada ne mogu da verujem da sam tako dugo pustila da moja anksioznost upravlja mojim životom. I kada se suočite sa jednim strahom, neretko se pojavi drugi. Anksioznost ima više oblika, taman naučite nešto, niste se ni odmorili pošteno, eto sledećeg izazova. Dakle, u jednom trenutku kažete dosta i krenete hrabro napred. Da, želim novi posao, ali treba dva puta dnevno da idem preko mosta. Pa šta. Idem, pa ću se snaći. Nek se desi šta se desi. Krenem, pa osetim sve nelagode ovog sveta, ali kažem sebi, ok, anksioznost ide sa mnom, to je kao pozadinska buka, a ja ću se baviti svojim poslom. Kada se dovoljno fokusiram na trenutak i na ono što se dešava sada, anksioznost nestane.

• Možemo da iskoristimo anksioznost da napravimo posao

Da, mi smo odlični u organizovanju. Znate li koliko kompanija želi da sarađuje sa odgovornim ljudima, ljudima koji zapravo izvršavaju svoje obaveze na vreme, koji rešavaju probleme i razmišljaju o budućnosti? Prave planove a, b, c i d.  Ko ima više prakse od nas u tome? A znate li koliko posao može da vam pomogne u oporavku? Mnogo! Usmerite anksioznost na nešto korisno. Na primer, možete da osnujete kompaniju koja se bavi organizacijom, idite na kurs i postanite trener. Mi imamo moć da koristimo svoj um na bilo koji način i možemo da kontrolišemo gde želimo da usmerimo svoju energiju.  

• Promena zahteva vreme

Mislim da je najbitnija stvar koju treba da vam kažem, a koju sam naučila, da ne očekujete prebrze promene. Ovo može biti posebno teško shvatiti, jer živimo u svetu trenutnog zadovoljenja svih potreba. Ljudi su izgubili strpljenje. Međutim, oporavak zahteva vreme i zahteva naporan rad. Prava promena je spora.

• Ako radim na sebi mogu da postanem bolja verzija sebe

A da u tom procesu zadržim sve što kod sebe volim. Ja nisam sve što mi se ikada dogodilo, ja sam sve što sam postala dok sam se oporavljala. Ja sam ono koliko sam puta ustala kad sam pala. Jača, ali i dalje nežna. Ljubazna i kulturna, ali imam pravo da kažem NE, ako nešto ne želim. Volim sve ljude oko sebe, ali smem da volim i sebe. Fokusirana, ali više nisam opsednuta. Srećna i pozitivna, ali nisam ljuta na sebe kada imam loš dan. Nisam slomljena, ja sam anksiozni optimista.