Odmarate popodne, opušteni ste, gledate neku emisiju, kada odjednom srce počne da vam jako lupa i osećate kao da će iskočiti iz grudi. Preplave vas fizičke senzacije koje su se pokrenule u grudima, stomaku ili leđima. I za nekoliko sekundi postajete uvereni da sa vama nešto nije u redu. Smrt i ludilo su dve glavne stvari koje čekate.

Panični napad je kao sportski automobil. Startuje brzo i jako i dostiže vrhunac u trenu. Ali za razliku od sportskog automobila, izgleda da nema očiglednog goriva koje ga pokreće. Uglavnom napadi panike nastaju iznenada i često onda kada nam se čini da je sve ok.

Evo i definicije. Napad panike je iznenadna epizoda jakog straha koja pokreće snažne fizičke reakcije kada nema stvarne opasnosti ili očiglednog uzroka. Može biti užasavajući, a kada se pojavi mogli biste pomisliti da gubite kontrolu, da imate srčani udar ili čak da umirete.

Mnogi ljudi imaju samo jedan ili dva napada panike tokom svog života, a kako je problem došao tako i ode, najčešće kad se okonča stresna situacija. Ali ako imate ponavljajuće, neočekivane napade panike i provodite mnogo vremena u stalnom strahu od sledećeg napada, možda imate stanje koje se zove panični poremećaj.

Tokom napada panike možete osetiti neke od sledećih simptoma i senzacija:

– hiperventilacija (ubrzano, kratko, otežano disanje)
– ubrzano i jako lupanje srca
– preznojavanje
– mučnina i bol u predelu želuca
– drhtavica
– vrtoglavica
– hladni trnci ili talasi vrućine
– peckanje ili ukočenost u telu
– trkačke misli
– osećaj gušenja
– osećaj gubitka kontrole
– osećaj gubitka razuma
– osećaj nerealnosi i nepripadanja
– strah od smrti.

Možete pomisliti da imate srčani udar zbog bola u grudima. Možete posmiliti da ludite zbog osećaja nerealnosti ili nepripadanja. I najgore od svega- imate osećaj da se napad panike, koji inače traje oko 10 minuta, nikada neće završiti. A često i kada se završi, strah ne prestaje, već provodite mnogo vremena u razmišljanju kada će vas ta užasna senzacija ponovo savladati. Plašite se jer znate da se napad panike može javiti ujutru, tokom dana ili čak dok spavate. U suštini, može se javiti bilo gde i u bilo koje vreme.

Naučnici ne znaju šta su tačni uzroci napada panike, ali veruju da su povezani sa istim stvarima koje izazivaju anksiozne poremećaje, a to su genetika, hemija mozga, karakter i okruženje. Ali ono što definitivno znamo je šta se dešava u našem telu. Srž napada panike je osećaj „bori se ili beži“. Krvotok se pumpa adrenalinom i kortizolom. Zenice se proširuju, znojimo se, srce kuca sve brže i brže da bi povećalo kiseonik u mišićima. U trenu budemo vraćeni u praistoriju, kada je neki naš predak hodao po divljini i kada mu je bila neophodna ova pojačana svest i brza reakcija da ostane živ. Još uvek imamo ovaj mehanizam u sebi i koristimo ga za opstanak u kriznoj situaciji. Ali, iz nepoznatih razloga, ovaj sigurnosni prekidač je pokvaren kod nas i pokreće se bez upozorenja ili razloga.

Jesu strašni, ali panični napadi sami po sebi nisu opasni. Drugim rečima, nećete imati napad panike i poludeti ili umreti. Međutim, neophodno je da preduzmete sve korake da biste smanjili nivo stresa, zbog zdravlja, dugoročno gledano.

Da biste se izborili sa napadima panike, morate učiniti sve što možete da ne učinite ništa. To jest, trebalo bi da sednete i usporite disanje i da ne dodajete strah na strah. Kada se uplašimo, obično želimo da bežimo, ali moramo nekako da shvatimo da nema realne opasnosti. Ovo ne znači da je sve u vašoj glavi, verujte mi, znam da je strah stvaran, ali morate usporiti i naterati mozak da logički razmišlja.

Dugo nisam imala napad panike. Postoje dani kada se uznemirim, ali više ne dolazi do napada jer ne dodajem strah na strah, ne pomislim da ću se onesvestiti i da će se nešto strašno desiti. Kada naučite da se smirite i da ne dodajete strah, onda napad panike možete da doživite iz druge perspektive- objektivno. Možete da shvatite kada počinje, ali već znate šta vas čeka i znate da se ništa loše neće dogoditi, pa možete da počnete igru sa njim. Tada možete da budete svesni da su svi simptomi i senzacije neugodni, ali ne i opasni i možete da koračate kroz simptome panike i da tražite izlaz. Dok tražite izlaz treba da hodate, a ne da pokušavate da pretrčite do kraja, jer je to opet strah, na neki način.

Najvažnije je da znate da vam anksioznost, u svim oblicima, neće naškoditi i da je možete pripitomiti znanjem, prihvatanjem i strpljenjem. I možete potpuno upravljati anksioznosšću, do tačke majstorstva.