Jedan od glavnih uzroka mnogih psihičkih problema je navika emocionalnog izbegavanja. Ovo vam može izgledati iznenađujuće, jer se čini da je pokušaj izbegavanja negativnih emocija razumna stvar. Na primer, od malih nogu nas uče da ne treba da plačemo (dečacima kažu: nemoj da plačeš, nisi devojčica; devojčicama kažu: ružna si kad plačeš), kritikiju nas ako smo besni ili nam kažu nemoj da budeš tužan/na, pa nekako učimo da su te emocije loše, a da je dobro biti srećan i zahvalan. Jeste istina da negativne emocije čine da se ne osećamo dobro i u našem umu su često povezane sa negativnim događajima koje želimo da izbegnemo ili zaboravimo. Takođe, svima nam je poznato trenutno olakšanje koje izbegavanje može pružiti.
Zapravo, izbegavanje je efikasno rešenje u kratkom roku. Ako me uznemiri pomisao na javni govor, onda mogu da se osetim bolje odlukom da ga otkažem. Međutim, dugoročno, to izbegavanje postaje veći problem od onoga što se uopšte izbegavalo. Kao i sa strahovima, svaki put kad odustanemo da uradimo nešto zato što nas to plaši, učvrstimo dodatno strah. Sledeći put je još teže, sve do trenutka potpunog izbegavanja.
Izbegavanje negativnih emocija kupuje vam kratkotrajno olakšanje po ceni dugotrajnog bola. Kada izbegnete kratkotrajnu nelagodu negativne emocije, to je kao da ste pod stresom odlučili da pijete. To „uspeva“, a sledećeg dana, kada dođu loša osećanja, morate ponovo da pijete. Zasad je dobro, kratkoročno. Međutim, dugoročno gledano, možete razviti veći problem (zavisnost), pored nerešenih problema koje ste odložili pićem.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih je emocionalno izbegavanje štetno.
Prvo, važni ciljevi i težnje u vašem životu mogu, sami po sebi, uključivati putovanje kroz neka izazovna vremena i situacije, a nespremnost da „platite putarinu“ može nepotrebno suziti vaše životne horizonte. Vremenom izbegavanje postaje zatvor, jer nakon nekog vremena počnete da osećate potrebu da izbegavate mnoge situacije, ljude, iskustva i mesta koja mogu negativnu emociju da pokrenu, uzburkaju ili podsete na nju. I što više izbegavate, to se vaše veštine suočavanja sve više smanjuju i manje života možete da iskusite.
Drugo, pokušaji da se izbegnu negativne emocije obično su uzaludni. Ako govorite sebi da su određene emocije nepodnošljive ili opasne, postajete hiper budni na bilo koju mogućnost da opet osetite te emocije. Strah od predstojećeg negativnog iskustva postaje negativno iskustvo samo po sebi.
Treće, emocionalno izbegavanje često uključuje poricanje istine – što nije dobra osnova za zdrav život. Na primer, možda osećate da treba da prekinete odnos sa osobom koja vam je bila bliska, ali birate da to ne uradite i govorite sebi da grešite. Izbegavate da vodite težak razgovor i znate da će vam biti teško da prekinete taj odnos. Ali, poricanje činjenice da ta osoba vama više ne odgovara neće rešiti probleme koje imate zbog tog odnosa.
Četvrto, izbegavanje produžava period iščekivanja, što je obično mnogo štetnije stanje od stvarne situacije. Dok iščekujemo, u našoj mašti možemo stvoriti katastrofalne scenarije. Stvarnost generiše mnogo manje ekstremnih situacija od neograničene mašte.
Postoji zdraviji način upravljanja negativnim emocijama, ali prvo moramo da razumemo funkciju emocija uopšte. O svojim osećanjima možete razmišljati kao o izvoru informacija. Emocije vam govore nešto o tome šta se dešava sa vama i oko vas. Emocije, međutim, nisu jedini izvor informacija koji vam je dostupan. Imate i racionalne misli, svoje uskladišteno znanje i iskustvo i svoje vrednosti i ciljeve. Informacije koje pružaju emocije moraju se sagledati i u svetlu ovih drugih izvora kako biste mogli da odlučite kako da se ponašate u određenoj situaciji. Bez obzira na vaše emocije, uvek imate mogućnost izbora akcije.
Emocije, kada se posmatraju kao deo spektra dostupnih izvora informacija, pomalo liče na vremenski izveštaj. Važno ih je znati, razmotriti i razumeti, ali nisu, nužno, glavni faktor u vašim životnim planovima. Kada je vreme loše (nije vam po volji), to ne znači da treba svu pažnju usmeriti na vreme ili otkazati svoje planove zbog toga. Ono što treba da uradite je da prihvatite vreme i prilagodite svoje planove u skladu s tim. Ako danas pada sneg, ja neću odložiti svoju šetnju, već ću obući jaknu.
Ne možemo da biramo da osećamo samo pozitivne emocije, baš kao što ni sunce ne sija sve vreme. Prihvatajući svoj emotivni život, potvrđujemo da smo ljudsko biće, a ne robot. Emocionalno prihvatanje je, prema tome, daleko bolja strategija od izbegavanja. Emocionalno prihvatanje odnosi se na spremnost i sposobnost prihvatanja i doživljavanja negativne emocije i njenog priznavanja.
Prihvatanje nudi nekoliko prednosti. Prihvatanjem svojih emocija, prihvatate istinu svoje situacije, što znači da ne morate trošiti energiju potiskujući emociju. Umesto toga, nakon što osećanje prepoznate, možete se okrenuti ponašanju koje je usklađeno sa vašim ciljevima i vrednostima. Kada prihvatite emociju, pružate sebi šansu da se upoznate sa njom, postanete vešti u upravljanju njom i integrišete je u svoj život. Izbegavanje vas tome ne uči, jer ne možete naučiti da nešto radite ne čineći to. Negativne emocije možda nisu zabavne, ali vas neće ubiti.
Konačno, kada prihvatite negativnu emociju, ona teži da izgubi destruktivnu moć. Ovo je iznenađujuće i kontra intuitivno za mnoge ljude, ali ako malo razmislite, videćete logiku ovog pristupa. Plivač koga počne da nosi morska struja često počne da paniči i da pliva protiv struje svom snagom (što ga umori, izaziva grčeve i na taj način može da se utopi). Ako bi radio suprotno, sve bi bilo u redu, samo treba da pusti da ga struja izvede na more. Za nekoliko stotina metara struja oslabi i plivač može plivati oko i natrag do obale. Isto je i sa snažnim emocijama: to što želite da ih ugušite je uzaludno i sigurno opasno. Samo ih pustite.
