Anksioznost je vrsta emocije (najčešće se terminološki izjednačava sa strahom) koja utiče na naše misli, pa možemo preterano brinuti i biti pod stalnom strepnjom. Može biti normalna i patološka. Zahvaljujući normalnoj anksioznosti, u stanju smo da predvidimo opasnost i pripremimo odbranu od nje. Ali anksioznost koja predugo traje, koja je visokog intenziteta i koja nas sprečava da vodimo normalan život je patološka anksioznost. Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, a može biti konstantna (gde briga ne prestaje), povremena (anksioznost izazvana određenim stresorom) i situaciono uslovljena (kada, na primer, treba da letimo avionom). Kod anksioznih poremećaja strah je neopravdan, bez ikakve spoljašnje pretnje i može da nas parališe. Zato ga treba razlikovati od normalnog straha. Svaki od anksioznih poremećaja prate i određeni misaoni sadržaji koji održavaju stanje uznemirenosti.
Šta izaziva anksioznost?
Anksiozno stanje nije uzrokovano jednim faktorom, već kombinacijom više njih. Niz faktora igra ulogu, uključujući genetiku, faktore ličnosti, teška životna iskustva i fizičko zdravlje.
Genetika- Neke osobe koje dožive anksiozna stanja mogu imati genetsku predispoziciju za anksioznost. Međutim, to što anksioznost, ili neko drugo mentalno stanje ili bolest, imaju vaši roditelji ili bliski rođaci ne znači da ćete automatski i vi razviti anksioznost.
Faktori ličnosti- Istraživanja pokazuju da ljudi sa određenim osobinama ličnosti imaju veću verovatnoću da imaju anksioznost. Na primer, deca koja su perfekcionisti, nemaju samopoštovanje ili žele da kontrolišu sve, ponekad razvijaju anksioznost tokom detinjstva, adolescencije ili kao odrasli.
Stresni događaji – Stanja anksioznosti se mogu razviti zbog jednog ili više stresnih životnih događaja. Uobičajeni okidači uključuju: stres na poslu ili promena posla; trudnoća i porođaj; porodični problemi i problemi sa partnerom; veliki emotivni šok nakon stresnog ili traumatičnog događaja; verbalno, seksualno, fizičko ili emocionalno zlostavljanje ili trauma; smrt ili gubitak voljene osobe.
Zdravstveni problemi- Hronična bolest može takođe doprineti anksioznim stanjima ili uticati na lečenje anksioznosti ili same bolesti. Uobičajena hronična stanja povezana sa anksioznim stanjima uključuju: dijabetes, astmu, hipertenziju i srčane bolesti, autoimune bolesti. Neki zdravstveni problemi mogu oponašati stanje anksioznosti, poput prekomerno aktivne štitnjače.
Mentalno zdravlje- Dok neki ljudi mogu da dožive samo anksiozno stanje, drugi mogu da dožive višestruka stanja anksioznosti ili neka druga mentalna stanja i bolesti. Stanja depresije i anksioznosti često se javljaju zajedno. Važno je da za sva ta stanja istovremeno potražite i dobijete pomoć.
Upotreba psihoaktivnih supstanci- Neki ljudi koji dožive anksioznost mogu da koriste alkohol ili neke droge kako bi im pomogli da smanje anksioznost. U nekim slučajevima ljudi mogu da razviju problem upotrebe supstanci zajedno sa svojim anksioznim stanjem. Upotreba alkohola i supstanci može pogoršati anksiozna stanja, posebno jer efekti tih supstanci nestaju.
Svi ovi faktori su različiti i često kombinacija faktora može doprineti razvoju anksioznog stanja. Važno je zapamtiti da ne možete uvek da identifikujete uznemirenost ili da promenite teške okolnosti. Najvažnije je prepoznati znakove i simptome i potražiti savet i podršku.
Koji su simptomi i znaci anksioznog stanja?
Simptomi stanja anksioznosti ponekad nisu baš toliko očigledni jer se oni često polako razvijaju vremenom, a s obzirom na to da svi u određenim trenucima svog života imamo neku anksioznost, teško je znati koliko je previše anksioznosti.
Normalna anksioznost je vremenski ograničena i povezana sa stresnom situacijom ili događajem, kao što je razgovor za posao. Vrsta anksioznosti koju doživljavaju ljudi sa anksioznim stanjem je češća ili trajnija, nije uvek povezana sa očiglednim izazovom i utiče na njihov kvalitet života i svakodnevno funkcionisanje. Iako svako anksiozno stanje ima svoje jedinstvene karakteristike, postoje neki uobičajeni simptomi.
Fizički simptomi: lupanje srca, mučnina, vrtoglavica, preznojavanje, stomačni problemi, mišićna napetost, brzo (plitko) disanje, nemir ili osećaj napetosti, napadi panike.
Psihološki simptomi: preterani strah, briga, trkačke misli ili opsesivno razmišljanje.
Bihevioralni simptomi: izbegavanje situacija zbog kojih se osećate anksiozno što može uticati na bilo koji segment vašeg života.
Ovo su samo neki od niza simptoma koje biste mogli imati. Oni nisu osmišljeni za postavljanje dijagnoze (za to ćete morati da posetite lekara), ali se mogu koristiti kao vodič.
Koje vrste anksioznosti postoje?
Postoji više vrsta anksioznih poremećaja. Mnogi ljudi osećaju simptome više vrsta anksioznih poremećaja, a mogu takođe da dožive i depresiju. Važno je da što pre potražite podršku ako sumnjate na anksioznost. Vaši simptomi verovatno neće nestati sami od sebe i ako se ne leče, mogu početi da preuzimaju vaš život.
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)
Većina ljudi se povremeno oseća anksiozno i zabrinuto, posebno kada se suoči sa stresnim situacijama poput polaganja ispita, javnog govora, takmičenja u sportu ili odlaska na razgovor za posao. Ova vrsta anksioznosti može učiniti da se osećate prisutno i usredsređeno, i čak vam može pomoći da date bolje rezultate.
Međutim, osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem osećaju se anksiozno i zabrinuto većinu vremena, ne samo u specifičnim stresnim situacijama, a ove brige su intenzivne, uporne i ometaju njihov normalan život. Njihove brige odnose se na nekoliko aspekata svakodnevnog života, uključujući zdravlje, posao, porodične i / ili finansijske probleme, a ne samo jednu stvar. Čak i stvari koje nisu od prevelike važnosti kao što su kućni poslovi ili kašnjenje mogu postati žarište anksioznosti, što vodi do nekontrolisane brige i osećaja da će se dogoditi nešto strašno.
Panični poremećaj
Panični poremećaj je termin koji se koristi da se opiše kada se napadi panike ponavljaju i ometaju osobu u normalnom životu. Kod paničnog poremećaja prisutni su ponavljajući i neočekivani napadi panike. Osoba brine bar mesec dana nakon napada panike da će imati još jedan. Takođe, javljaju se strahovi kao posledica napada panike, poput razmišljanja da je napad panike znak nedijagnostikovanog medicinskog problema. Značajne su i promene u ponašanju zbog napada panike (kao što su izbegavanje aktivnosti poput vežbanja, jer povećava otkucaje srca). Tokom napada panike, iznenada vas obuzimaju fizički osećaji. Napad panike, pored straha i panike visokog intenziteta, gde osoba može pomisliti da umire, da se davi, ili „gubi kontrolu“, uključuje i obilje telesnih simptoma koji predstavljaju normalnu reakciju organizma na stanje visoke uzbuđenosti.
Socijalna anksioznost
Potpuno je normalno da osetimo nervozu u socijalnim situacijama u kojima bismo mogli da skrenemo pažnju drugih, bilo da su ljudi koje poznajemo ili potpuni stranci. Na primer, govor na nekoj svečanosti verovatno će izazvati tremu i anksioznost, kako tokom pripreme govora, tako i tokom samog događaja. Međutim, za ljude sa socijalnom fobijom (ili socijalnim anksioznim poremećajem), nastup pred drugima i socijalne situacije mogu dovesti do intenzivne anksioznosti. Oni se mogu bojati da će ih osuditi, kritikovati, ismevati ili ponižavati pred drugima, čak i u najobičnijim, svakodnevnim situacijama. Na primer, za neke ljude sa socijalnom fobijom je zastrašujuće da jedu ispred drugih ljudi. Socijalna fobija se može javiti pre ili tokom javnog nastupa, situacije koja uključuje društvenu interakciju (kao što je ručak sa prijateljima ili razgovor sa poznanikom), a može biti i specifična gde se ljudi plaše određene situacije ili nekoliko situacija povezanih sa specifičnim strahom.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)
Anksiozne misli mogu uticati na naše ponašanje, što je ponekad korisno. Na primer, razmišljanje “možda sam ostavio uključen šporet” dovodi do toga da proverite šporet i izbegnete požar u kuhinji. Ali, ako ta misao postane opsesivna (stalno se ponavlja), ona može uticati na nezdrave obrasce ponašanja koji mogu izazvati teškoće u svakodnevnom funkcionisanju. Opsesivno razmišljanje “ostavio sam uključenu rernu” može dovesti do toga da morate i po nekoliko puta da proverite šporet. Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP) prisutne su opsesivne i zastrašujuće misli, koje su često praćene kompulzivnim radnjama (radnja, odnosno akcija izvedena da bi se ublažila nevolja ili neutralizovala misao). Ljudi sa OKP-om često osećaju stid zbog potrebe da sprovedu ove prisile. Ovi osećaji stida mogu da pogoršaju problem i sramotu, a to može dovesti do odlaganja dijagnoze i lečenja, što može rezultirati i socijalnom onesposobljenošću.
Posttraumatski stresni poremećaj
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je poseban skup reakcija koje se mogu razviti kod ljudi koji su prošli kroz traumatični događaj. To mogu biti događaji koji su ugrozili njihov život ili njihovu bezbednost, ili život i bezbednost bliskih ljudi, može biti automobilska ili druga ozbiljna nesreća, fizički ili seksualni napad, rat, mučenje i maltretiranje ili katastrofe kao što su požari i poplave. Kao rezultat toga, osoba doživljava osećaj intenzivnog straha, bespomoćnosti ili užasa.
Specifične fobije
Strah ili zabrinutost od određenih situacija, aktivnosti, životinja ili predmeta nije neuobičajena. Mnogi ljudi se osećaju anksiozno kada se suoče sa zmijom ili paukom, visinama ili kad putuju avionom. Strah je racionalan odgovor na situacije koje mogu predstavljati opasnost za našu sigurnost. Međutim, neki ljudi reaguju na predmete, aktivnosti ili situacije zamišljajući ili neracionalno preuveličavajući opasnost. Njihova osećanja panike, straha ili terora u potpunosti su nesrazmerna stvarnoj pretnji. Ponekad je sama pomisao na fobični stimulans ili gledanje televizije dovoljno da izazove reakciju. Ove vrste prekomernih reakcija mogu ukazivati na specifičnu fobiju. Ljudi sa specifičnim fobijama često su svesni da su njihovi strahovi preuveličani ili iracionalni, ali osećaju da je njihova anksiozna reakcija automatska ili nekontrolisana.
Agorafobija
Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja koji uzrokuje da ljudi izbegavaju mesta i situacije zbog kojih bi se mogli osećati: zarobljeno, bespomoćno, uspaničeno, posramljeno ili uplašeno. Osobe koji pate od agorafobije često imaju simptome napada panike, kao što su ubrzan rad srca i mučnina, kada se nađu u stresnoj situaciji. Oni mogu da dožive ove simptome i pre nego što uđu u situaciju koje se plaše. U nekim slučajevima, stanje može biti toliko teško da ljudi izbegavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su odlazak u banku ili prodavnicu, i ostaju u svojim domovima većinu dana. Kod težih slučajeva, agorafobija može biti veoma onesposobljavajuća. Ljudi koji pate od agorafobije često shvataju da je njihov strah iracionalan, ali ne mogu ništa da učine. Ovo može ometati njihove lične odnose i performanse na poslu ili u školi.