Naporno je živeti u prošlosti ili budućnosti. Napor znači da se trudite da negde stignete i da niste prisutni, ne živite u sadašnjosti. Moć je u sadašnjem trenutku, jer ne zahteva vreme i trud.
Mnogo godina sam bila hronično anksiozna. Nisam imala drugih želja nego da prestanem da se osećam tako i sanjala sam da ću naći način da pobegnem iz svog tela. Bila sam prestravljena da bih se tako mogla osećati zauvek.
Mi, anksiozni, mnogo čitamo. Većinu ne primenjujemo, samo idemo dalje u istraživanju i nadamo se čudu. Ali, ponekad nešto deluje moćno i logično, pa probamo.
Mnogo puta sam pročitala da moram da naučim da „sedim“ sa svojim osećanjima, da moram da ih prihvatim umesto da im se opirem. Iako mi je to bilo logično, isto tako me je mnogo plašilo. Plašila sam se, jer sam mislila da njihovo prihvatanje znači prihvatanje da će biti tu zauvek. Ispostavilo se da je ovo jedan od najkorisnijih delova mog putovanja.
Dok sam vežbala veštine prihvatanja, pažljivosti i tolerancije, primetila sam da su se, kako sam prihvatala svoje neprijatne emocije, one brže menjale ili prolazile. Ili ih bar nisam pogoršavala brinući se o njima. To je bio trenutak kada sam shvatila da sam pogoršavala anksioznost odupirući se svojim osećanjima.
Povežite se sa sadašnjim trenutkom
Pretpostavljam da i vama rešenje ove borbe (ustvari, baš suprotno, nema borbe) deluje kontra-intuitivno. Mnogi ljudi se plaše da će ih, ako dozvole sebi da osete svoje emocije, one nadvladati. Međutim, kada napravim prostor za svoje emocije, a da na njih ne utičem, ponekad se javi bol ili tuga i možda zaplačem, ali to je samo bol, a ne mentalna muka, ne traje toliko dugo.
Takođe, otkrila sam da mi povezivanje sa sadašnjim trenutkom pomaže da stvorim malo prostora u svom umu kada misli počnu da me preplavljuju. Lako nas uhvati razmišljanje o prošlosti, briga o budućnosti ili želja da budućnost što pre dođe. Kada primetim da sam otputovala u mislima, trudim se da se vratim u sadašnji trenutak (o ovim tehnikama sam pisala).
Posmatrajte svoje misli i osećanja
Naučila sam da posmatram svoje misli umesto da ih analiziram i da im dajem na važnosti. Emocije ne mogu trajati večno same od sebe. Negde sam pročitala da je prirodni životni vek emocija oko devedeset sekundi. Ali, možemo ih duže održati u životu tako što ćemo razmišljati o njima, plašiti ih se i opirati im se. Emocije, kao i sve ostalo u životu, dolazi i odlazi.
Jednom kad sam stekla sposobnost da stvorim distancu od svojih misli i da me emocije ne „pojedu“, mogla sam da preduzmem akciju da svoj život učinim boljim, čak i kad mi se nije dalo. Dala sam sve od sebe da prihvatim život baš takvim kakav jeste, umesto da se fokusiram na to kakav bih volela da bude.
To ne znači da se ponekad (još uvek) ne mučim, ali prihvatanje sadašnjeg trenutka pomaže mi da konstruktivnije prođem kroz ova vremena.
Prestanite da se odupirete sadašnjosti
Kada nas je sve zatekla situacija sa corona virusom, više nismo imali slobodu i nezavisnost na koju smo navikli. Nisam mogla danima da izađem iz stana, ni da prošetam, čak sam i posao počela potpuno da radim od kuće. Nisam mogla da uradim ništa od onoga što sam planirala i ponekad sam se osećala izgubljeno.
Kada sam počela da šizim, znala sam da je vreme za primenu tehnika. Zaključila sam da se možda previše odupirem situaciji. Niko ništa nije mogao da učini po tom pitanju, a ja sam sebi samo pogoršavala situaciju odupirući se stvarnosti.
Podsetila sam se da je u sadašnjem trenutku preda mnom sve, zapravo, bilo u redu. Samo sam se plašila kada sam razmišljala o budućnosti, pa sam vežbala da to ne radim.
Zaustavite mentalno putovanje kroz vreme
U teškim trenucima bih pomislila: „Ne mogu više ovo da podnesem! Koliko dugo će ovo trajati?“ Ali, kada prihvatim trenutnu situaciju, nikad ne izgleda toliko loše. Naučila sam da uživam u svakom trenutku, znajući da ništa ne traje večno, ni dobro ni loše.
Čitam knjige, idem na kurseve, radim na sebi. Tako se osećam drugačije, osećam da svakog dana napredujem i srećna sam zbog toga. Uživam u lepim, jednostavnim stvarima. Usporim, prošetam, slušam ptice. Ponekad, kad zastanem i osluškujem tišinu, osećam dubok osećaj mira i radosti.
Krenite u akciju kad možete
Ponekad treba da preduzmemo mere, postavimo granice i budemo proaktivni. U stvari, kad prestanete da se odupirete sadašnjosti, to vam omogućava da vidite stvari onakve kakve zaista jesu. Da sam znala da je do mene, mnogo ranije bih učinila nešto da promenim stvari. To vas može osnažiti da se usredsredite na akcije koje možete preduzeti odmah, a ne na budućnost. Treba da budemo spremni da radimo na sebi i da shvatimo da hronična anksioznost neće proći sama od sebe.
Ali kada ništa ne možemo da učinimo, prihvatanje sadašnjeg trenutka često je moćnije od brige o svim trenucima koji dolaze. Znaćete šta treba da radite kada dođe vreme za akciju.
Predaja štedi energiju
Ako se borite sa situacijom koju ne možete da kontrolišete, možete li se vratiti svom telu i onome što je oko vas ovde i sada? Možete li napraviti prostora za bilo kakve prisutne emocije i dozvoliti im da se kreću kroz vas? Usredsredite se na jedan udah koji trenutno uzimate. Šta možete osetiti, videti, okusiti, dodirnuti i čuti?
Predati se sadašnjosti je kao da plutate na leđima, umesto da se davite u vodi pokušavajući da izađete. Verujte da ćete na kraju sigurno doći do obale. Ovo ne samo da štedi energiju, već vam omogućava da uživate u bilo kakvim pozitivnim situacijama u vašoj trenutnoj situaciji, jer baš kao i teške stvari, ni dobre stvari neće trajati večno. Sadašnji trenutak je sve što imamo i na neki način je sve što je stvarno.
To je praksa
Nekad sam mislila da oporavak znači da nikad neću imati loše dane, sada nisam toliko naivna, pa svi ih imaju. Posebno kada smo umorni ili pod stresom. Možda ću zaboraviti ovu lekciju i moraću je ponovo naučiti u novom kontekstu. Pretpostavljam da ću to vežbati do kraja života i to je u redu. Ali sada znam da prepoznam kada je vreme da primenim ovu tehniku i da se brže vratim sadašnjem trenutku – gde neizbežno pronalazim mir.
