Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj?
Anksiozne misli mogu uticati na naše ponašanje, što je ponekad korisno. Na primer, razmišljanje „možda sam ostavio uključen šporet“ dovodi do toga da proverite šporet i izbegnete požar u kuhinji. Ali, ako ta misao postane opsesivna (stalno se ponavlja), ona može uticati na nezdrave obrasce ponašanja koji mogu izazvati teškoće u svakodnevnom funkcionisanju. Opsesivno razmišljanje „ostavio sam uključenu rernu“ može dovesti do toga da morate i po nekoliko puta da proverite šporet. Kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP) prisutne su opsesivne i zastrašujuće misli, koje su često praćene kompulzivnim radnjama (radnja, odnosno akcija izvedena da bi se ublažila nevolja ili neutralizovala misao). Ljudi sa OKP-om često osećaju stid zbog potrebe da sprovedu ove prisile. Ovi osećaji stida mogu da pogoršaju problem i povećaju sramotu, a to može dovesti do odlaganja dijagnoze i lečenja, što može rezultirati i socijalnom onesposobljenošću.
Šta je uzrok opsesivno-kompulzivnog poremećaja?
Smatra se da se OKP razvija iz kombinacije genetskih i spoljnih faktora. Brojni faktori mogu povećati rizik od razvoja OKP-a, uključujući porodičnu anamnezu, socijalne faktore i psihološke faktore.
Biološki faktori – OKP je povezan sa nekoliko neuroloških faktora i nedovoljnog nivoa serotonina (hemikalije koja prenosi poruke između ćelija mozga). Istraživanja o hemijskim, strukturnim i funkcionalnim promenama ili abnormalnostima u mozgu su u toku.
Ponašanje u okruženju, naučeno ili stečeno- neki stručnjaci sugerišu da se OKP može razviti kao rezultat stečenog ili naučenog ponašanja, bilo na ličnom primeru (npr. razvijanje prisile za pranje ruku nakon prenošenja bolesti iz kontakta sa životinjom) ili posmatranjem ponašanja drugih, najčešće roditelja.
Koji su simptomi i znaci opsesivno-kompulzivnog poremećaja?
Neugodnosti koje su obično povezane sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem i rezultiraju kompulzivnim ponašanjem uključuju:
- Čišćenje/red – opsesivno pranje ruku ili čišćenje u domaćinstvu kako bi se smanjio preterani strah od kontaminacije; opsednutost redom ili simetrijom, neodoljiva potreba za izvršavanjem zadataka ili slaganjem predmeta kao što su knjige ili pribor za jelo, na određeno mesto i po određenom obrazcu.
- Brojanje/čuvanje – u više navrata brojanje predmeta, poput odeće i obuće, brojanje blokova na trotoaru pri hodu; čuvanje predmeta poput neželjene pošte i starih novina.
- Sigurnost/provera – opsesivni strahovi od štetnosti kako za sebe tako i za druge koji mogu rezultirati kompulzivnim ponašanjem, kao što je opsesivno proveravanje da li je peć isključena ili da li su prozori i vrata zaključani.
- Seksualna pitanja – imaju iracionalni osećaj gađenja prema seksualnoj aktivnosti.
- Religijska/moralna pitanja – osećaj prisile da se moli određeni broj puta dnevno ili u onoj meri da to ometa njihov rad i/ili odnose.
Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem takođe mogu imati i druge probleme mentalnog zdravlja uključujući depresiju, druge anksiozne poremećaje, poremećaj ishrane ili probleme sa konzumiranjem alkohola ili droga. OKP se može javiti u bilo kom trenutku vašeg života, čak i deca koja imaju šest ili sedam godina mogu imati simptome, mada se smatra da se prvi simptomi pojavljuju u adolescenciji.
- Da li ste imali ponavljajuće misli ili nedoumice koje se ne tiču samo stvarnih životnih problema?
- Da li obavljajte istu aktivnost više puta i na vrlo uređen, precizan i sličan način svaki put, (na primer, stalno pranje ruku ili odeće, tuširanje ili četkanje zuba, stalno čišćenje, sređivanje ili slaganje stvari kod kuće, na poslu ili u automobilu na vrlo poseban način, neprestano proveravanje da li su vrata i prozori zatvoreni i zaključani i uređaji isključeni?
- Da li osetite kratkoročno olakšanje radeći ove stvari, ali ubrzo osećate potrebu da ih ponovite?
- Prepoznajete da su ta osećanja, misli i ponašanja nerazumni ali morate to da radite?
- Otkrili ste da te misli ili ponašanja uzimaju više od jednog sata dnevno i/ili ometaju vašu svakodnevnicu (npr. posao, učenje ili viđanje prijatelja i porodice)?
Ako ste na većinu ovih pitanja odgovorili sa da, moguće je da ste razvili opsesivno-kompulzivni poremećaj i potrebno je da posetite lekara.
Kako se može tretirati opsesivno-kompulzivni poremećaj?
OKP se može lečiti i traženje profesionalne podrške prvi je korak ka oporavku. Psihoterapija se uglavnom koristi kao prva pomoć kod OKP-a. U nekim težim slučajevima lekovi takođe mogu biti efikasni (o tome odlučuje isključivo lekar).