Šta je posttraumatski stresni poremećaj?
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) je poseban skup reakcija koje se mogu razviti kod ljudi koji su prošli kroz traumatični događaj. To mogu biti događaji koji su ugrozili njihov život ili njihovu bezbednost, ali i život i bezbednost bliskih ljudi, može biti automobilska ili druga ozbiljna nesreća, fizički ili seksualni napad, rat, mučenje i maltretiranje ili katastrofe kao što su požari i poplave. Kao rezultat toga, osoba doživljava osećaj intenzivnog straha, bespomoćnosti ili užasa.
Koji su simptomi i znaci postraumatskog stresnog poremećaja?
Osobe sa PTSP-om često osećaju paniku ili ekstremni strah, slično strahu koji su osetili tokom traumatičnog događaja. Osoba sa PTSP-om doživljava četiri glavne vrste poteškoća (hendikepa).
- Ponovno oživljavanje traumatičnog događaja – osoba ponovo doživljava traumatični događaj neželjenim i ponavljajućim sećanjima, često u obliku živopisnih slika i noćnih mora. Mogu biti jake emocionalne ili fizičke reakcije, poput znojenja, palpitacije srca ili panike kada se podseti na događaj.
- Prevelika budnost ili opreznost – osoba doživljava poteškoće sa spavanjem, razdražljivost i nedostatak koncentracije, postaje lako iznenađena i neprestano pazi na znakove opasnosti.
- Izbegavanje sećanja na događaj – Osoba namerno izbegava aktivnosti, mesta, ljude, misli ili osećanja povezana sa događajem jer vraćaju bolna sećanja.
- Emocionalna ukočenost – osoba gubi interesovanje za svakodnevne aktivnosti, oseća se odsečeno i odvojeno od prijatelja i porodice ili se oseća emocionalno ukočeno.
Nije neobično da ljudi koji pate od PTSP-a istovremeno imaju i druge probleme mentalnog zdravlja. Oni su se možda razvili direktno kao odgovor na traumatični događaj ili su pratili PTSP. Ovi dodatni problemi, najčešće depresija, druga anksiozna stanja i upotreba alkohola ili droga, verovatnije će se pojaviti ako PTSP traje duže vreme.
- Da li ste doživeli ili videli nešto što uključuje smrt, povrede, mučenja ili zlostavljanja i osećali ste se veoma uplašeno ili bespomoćno?
- Da li ste tada iskusili nešto od sledećeg: uznemirujuća sećanja, flešbekove ili snove o događaju; osećaj fizičke i psihičke nevolje kada nešto podseća na događaj?
- Da li ste takođe iskusili bar dve od sledećih navedenih stvari: da li ste imali problema sa sećanjem važnih delova događaja; da li ste imali vrlo negativna uverenja o sebi, drugima ili svetu; da li ste uporno krivili sebe ili druge za ono što se dogodilo; da li ste se uporno osećali negativno, ljuto, krivo ili stidljivo; da li ste se osećali manje zainteresovanim za činjenje stvari u kojima ste uživali; da li ste imali osećaj otuđenosti od drugih; da li ste imali problema sa osećajem pozitivnih emocija (npr. ljubavi ili uzbuđenja)?
Ako ste na ova pitanja odgovorili sa da, da li ste osetili i neke od sledećih simptoma: problem sa spavanjem (npr. sanjate košmare ili vam je bilo teško da zaspite ili spavate), ljutnju ili razdraženost bez razloga, samouništavajuće ponašanje, problem sa koncentracijom, budnost, strah?
Ako se sve ove stvari događaju duže od mesec dana nakon traumatičnog događaja, možda imate posttraumatski stresni poremećaj i potrebno je da se obratite lekaru.
Šta je uzrok posttraumatskog stresnog poremećaja?
Svatko može razviti PTSP nakon traumatičnog događaja, ali osobe su u većoj opasnosti ako događaj uključuje namernu štetu poput fizičkog ili seksualnog napada ili ponavljana traumatična iskustva kao što su seksualno zlostavljanje u detinjstvu ili život u ratnom području. Faktori rizika za razvoj PTSP-a, osim samog događaja, uključuju i prošlu traumu/traume ili prethodne probleme mentalnog zdravlja, kao i stalne stresne životne događaje nakon traume i odsustvo socijalne podrške. Ako se u bilo kom trenutku nakon traumatičnog događaja osećate veoma uznemireno, razgovor sa lekarom ili drugim stručnim licem je dobar početak.
Kako se tretira postraumatski stresni poremećaj?
Mnogi ljudi dožive neke od simptoma PTSP-a u prvih nekoliko nedelja nakon traumatičnog događaja, ali većina se oporavi sama ili uz pomoć porodice i prijatelja. Iz tog razloga, lečenje obično počinje otprilike dve nedelje nakon traumatičnog iskustva. Iako se formalno lečenje možda ne započinje odmah, važno je prvih nekoliko dana i nedelja dobiti bilo kakvu pomoć. Podrška porodice i prijatelja veoma je važna za većinu ljudi. Pokušaj minimiziranja drugih stresnih životnih iskustava omogućava osobi da se više fokusira na svoj oporavak. Ako se osoba oseti vrlo uznemireno u bilo kom trenutku nakon traumatičnog događaja, trebalo bi da razgovara sa lekarom ili drugim stručnim licem. Ako osoba ima simptome PTSP-a koji traju duže od dve nedelje, lekar ili stručnjak za mentalno zdravlje može preporučiti početak lečenja PTSP-a. Dostupni su efikasni tretmani. Većina uključuje psihoterapiju, ali lekovi se takođe mogu propisati u nekim slučajevima (o ovome odlučuje isključivo lekar). Generalno, najbolje je početi s psihoterapijom, a ne koristiti lekove kao prvo i jedino rešenje problema.