Šta je socijalna anksioznost?
Potpuno je normalno da osetimo nervozu u socijalnim situacijama u kojima bismo mogli da skrenemo pažnju drugih, bilo da su ljudi koje poznajemo ili potpuni stranci. Na primer, govor na nekoj svečanosti verovatno će izazvati tremu i anksioznost, kako tokom pripreme govora, tako i tokom samog događaja. Međutim, za ljude sa socijalnom fobijom (ili socijalnim anksioznim poremećajem), nastup pred drugima i socijalne situacije mogu dovesti do intenzivne anksioznosti. Oni se mogu bojati da će ih osuditi, kritikovati, ismevati ili ponižavati pred drugima, čak i u najobičnijim, svakodnevnim situacijama. Na primer, za neke ljude sa socijalnom fobijom je zastrašujuće da jedu ispred drugih ljudi. Socijalna fobija se može javiti pre ili tokom javnog nastupa, situacije koja uključuje društvenu interakciju (kao što je ručak sa prijateljima ili razgovor sa poznanikom), a može biti i specifična gde se ljudi plaše određene situacije ili nekoliko situacija povezanih sa specifičnim strahom.
Koji su simptomi i znaci socijalne anksioznosti?
Uobičajeni simptomi socijalne anksioznosti mogu biti fizički i psihološki. Fizički simptomi, koji mogu biti posebno mučni za ljude sa socijalnom fobijom, uključuju: prekomerno znojenje, drhtanje, crvenilo ili mucanje prilikom pokušaja govora, mučnina ili dijareja. Fizički simptomi često uzrokuju dodatnu anksioznost jer se osoba boji da će drugi primetiti kako se oseća, iako su ovi znakovi jedva primetni onima koji ih okružuju. Osobe sa socijalnom fobijom takođe se previše brinu da će učiniti ili reći pogrešnu stvar i da će se kao rezultat toga dogoditi nešto strašno. Ljudi sa socijalnom fobijom pokušavaju da izbegnu situacije u kojima se plaše poniženja ili ponašanja na sramotni način. Ako izbegavanje nije moguće, oni izdrže situaciju, ali mogu postati izuzetno anksiozni i mogu pokušati da napuste situaciju što pre. To može imati ozbiljan negativan uticaj na njihove lične odnose, profesionalni život i sposobnost svakodnevnog normalnog ponašanja. Čini se da više žena nego muškaraca razvija ovaj poremećaj. Ovo stanje često počinje u detinjstvu ili adolescenciji. Dijagnoza socijalne fobije se zasniva na tipičnim simptomima koji izazivaju značajne tegobe ili narušavaju svakodnevno funkcionisanje, a simptomi treba da su prisutni najmanje šest meseci.
Da li se osećate veoma nervozno ili neprijatno kada se suočite sa društvenim situacijama ili događajima? Na primer: kada treba da upoznate ljude, nastupate pred drugima, jedete i pijete pred drugim ljudima, razgovare pred drugima telefonom?
Da li ste izbegli neku situaciju zbog fobije? Na primer, da li ste izbegli određene interakcije ili događaje; da li vam je teško da se bavite svakodnevnim životom (npr. poslom, učenjem ili viđanjem prijatelja i porodice) jer pokušavate da izbegnete socijalne situacije?
Ako je odgovor da, možda imate socijalnu fobiju i potrbno je da se obratite lekaru ili drugom stručnom licu.
Šta je uzrok socijalne anksioznosti?
Postoji nekoliko uzroka socijalne fobije.
- Temperament – adolescenti koji su stidljivi ili socijalno inhibirani su posebno u opasnosti. Kod dece nespretno ponašanje, stidljivost, lako plakanje i preterana plašljivost mogu ukazivati na temperamente koji bi ih mogli dovesti u opasnost od razvoja socijalne fobije.
- Porodična anamneza – u porodici može da postoji socijalna fobija, delom i zbog moguće genetske predispozicije.
- Stečeno ponašanje/okruženje – neki ljudi sa socijalnom fobijom razvoj ovog poremećaja pripisuju lošem postupanju prema njima, javnom sramoćenju ili ponižavanju (npr. maltretiranje u školi).
Kako se može tretirati socijalna anksioznost?
Socijalna fobija može da se prevaziđe i traženje profesionalne podrške prvi je korak ka oporavku. Postoje dve glavne vrste terapije za socijalnu anksioznost, a to su psihoterapija i u nekim težim slučajevima lekovi takođe mogu biti efikasni (o ovome odlučuje isključivo lekar).