Anksioznost je stanje koje može izazvati osećaj preterane zabrinutosti, straha ili napetosti. Takođe, kod nekih osoba anksioznost može izazvati anksiozni napad i napad panike. Anksiozno stanje nije uzrokovano jednim, već kombinacijom faktora. Pored genetike i okruženja, jasno je da neki događaji, emocije ili iskustva mogu da uzrokuju pojavu simptoma anksioznosti i napada ili ih mogu pogoršati.
Mnogo toga možemo učiniti da smanjimo ili ublažimo anksioznost. Prva stvar je da naučimo da prepoznamo šta nam izaziva anksiozne napade. Ponekad mislimo da se napad desio potpuno neočekivano. Ali, kladim se da svi anksiozni dovoljno dugo razmišljaju o napadima i u jednom trenutku počnu da preispituju šta su radili pre nego što se napad desio, šta su jeli, sa kim su razgovarali, o čemu su razmišljali… Na kraju mogu da prepoznaju koji su njihovi „pokretači“.
Evo nekoliko najčešćih stvari koje sami sebi činite, a koje mogu pokrenuti anksiozne napade:
Igrate igru „šta ako“
„Šta ako“ misli, definitivno, ne mogu da vam donesu ništa dobro. Koliko god puta postavili sebi „šta ako“ pitanje, ostaćete bez odgovora i samo ćete osećati preteranu zabrinutost. Ako hronično brinete, može vam se činiti da vam negativne misli neprestano prolaze kroz glavu. Možda ćete se osećati kao da ćete poludeti ili da ćete uskoro izgoreti pod težinom anksioznosti.
Vodite negativne „samorazgovore“
Kako živimo naše svakodnevne živote, konstantno tumačimo svaku situaciju sa kojom se susrećemo. To je kao da imamo glas u našoj glavi koji nas pričom vodi. Psiholozi ovaj glas zovu „samorazgovor”. To kako ovaj unutrašnji glas priča sa nama zasniva se na našim vrednostima, uverenjima i našim svesnim i nesvesnim mislima.
Ako je vaš samorazgovor uglavnom negativan, biće vam veoma teško da se osećate dobro. Da biste ispravili negativan samorazgovor, morate da naučite da ga primetite kad se pojavi i da svesno osporavate i „izazivate” ove negativne i iracionalne misli.
Narušeno vam je samopoštovanje
Mislite da niste dovoljno dostojni da budete u blizini drugih i ne sviđa vam se ono što jeste – narušeno vam je samopoštovanje. Samopoštovanje dolazi iznutra, iz ljubavi prema sebi, samoprihvatanja i mišljenja o sebi kao o vrednoj osobi. I na tome može da se radi i treba. Kako budete gradili samopoštovanje, anksioznost će se smanjivati.
Previše pritiskate sebe
Anksiozni često imaju potrebu da budu „savršeni“ za druge. Da ih svi vole i prihvate. To je razlog zašto stvaraju sebi pritisak. Takođe, pritiskaju sebe da što pre prevaziđu anksioznost i ljuti su kad to ne ide tako lako. Generalno stvaraju sebi pritisak koji je odličan okidač za anksioznost i anksiozni napad.
Hranite se nezdravo, pijete puno kofeina
Istraživanja sugerišu vezu između ishrane i anksioznosti. Ono što jedete i pijete može izazvati ili ublažiti anksioznost. Pokušajte da promenite ishranu onom koja je izbalansirana proteinima, omega-3 mastima (koje se nalaze u masnoj ribi) i voćem i povrćem. Odabir ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom za svaki obrok pomoći će vam da nemate skok i pad šećera u krvi, koji mogu doprineti simptomima anksioznosti.
Kofein podstiče lučenje adrenalina koji aktivira „bori se ili beži“ reakciju, dobro poznatu svima nama. Pri većim dozama, simptomi su još izraženiji, pa može doći do anksioznosti uzrokovane kofeinom, čak i do anksioznog ili napada panike.
Ne spavate dovoljno noću
Kvalitetan san izuzetno je važan za vaše mentalno i fizičko zdravlje. U stvari, problemi sa spavanjem uzrokuju razne psihičke i fizičke tegobe. Oni uključuju glavobolju, smanjenu energiju, slabu koncentraciju, kratkotrajne probleme sa pamćenjem, razdražljivost i anksioznost. Mnogi ljudi sa anksioznošću imaju poteškoće sa spavanjem. A ako to dugo traje, naravno da ćete biti podložniji i anksioznim napadima.
Ne vežbate dovoljno ili ne vežbate uopše
Vežbanje je prirodan i efikasan tretman protiv anksioznosti. Opušta napetost, smanjuje hormone stresa i luči hemikalije zbog kojih se osećate dobro, kao što su serotonin i endorfin. Da biste vežbanjem ublažili anksioznost ili anksiozne napade, pokušajte da imate skoro svakog dana najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti. Vežbe koje aktiviraju celo telo (poput hodanja, trčanja, plivanja ili plesa), posebno su dobar izbor.
Ne dišete pravilno
Plitko disanje može poremetiti prirodnu razmenu kiseonika i ugljen-dioksida u vašem telu, signalizirajući stresni odgovor koji doprinosi anksioznosti i anksioznim napadima. Zato je važno da pravilno dišete.
Zadržavate svoja osećanja
Anksiozni su često i emocionalno iscrpljeni. To je zato što se suzdržavaju da pokažu svoja osećanja i šta zaista misle, često zbog toga da ne budu osuđeni i odbačeni ili zbog pogrešnih uverenja (naučeni su da je dobro biti srećan i zadovoljan, a da su neprijatne emocije loše).
Osećanja ne mogu da budu prava i pogrešna, ona su baš takva kakva jesu i to je u redu. Kako osećanja nose energiju, njihovim zadržavanjem, neispoljavanjem i potiskivanjem vi zadržavate tu energiju i vaša osećanja se produbljuju – prelaze u drugačiji oblik. Potiskivanje osećanja dovodi i do psihičkih i fizičkih tegoba (napetost u mišićima, glavobolja, ubrzan rad srca, anksioznost, anksiozni i panični napadi…).
Bilo bi lepo da naučite da osećanja ispoljavate spontano i na adekvatan način. Na primer, ako smo besni, ne treba da slomimo nešto, ali svakako treba da ispoljimo tu emociju, a ne da je progutamo i maskiramo.
Potpuno izbegavate izlaganje vašim strahovima i fobijama
Ovo je nešto što strahove i fobije učvrsti i svaki sledeći put bude teže, a u jednom trenutku i sama pomisao na to što nas plaši može izazvati anksiozni, a čak i panični napad. Jedini način da pobedite strahove je suočavanje sa njima. Postepeno izlaganje.
Ako i dalje niste sigurni zašto imate napade anksioznosti i očajnički želite da ih zaustave ili barem smanjite njihovu učestalost ili težinu, dođite da zajedno otkrijemo koji su vaši pokretači anksioznosti i šta vas sputava i da radimo na tome da poboljšate kvalitet svog života.
