Danas još jedan tekst- Vaše priče. Jedna mlada dama je iskreno i bez ustezanja odgovorila na moja pitanja i ja sam joj zahvalna. Svima nam prija kad vidimo na konkretnim primerima da se anksioznost može prevazići. Pročitajte njenu priču i kako je prevazišla anksioznost.

1. Kada se prvi put dogodilo nešto da pomisliš da imaš problem?
Prvi put se desilo tokom rasprave sa mamom. Osetila sam gušenje, ubrzan rad srca, visok pritisak. Nisam znala šta me je snašlo.

2. Da li si sama sebi na Google postavila dijagnozu ili ti je anksioznost utvrđena kod stručnog lica? Kako si se nosila sa tom informacijom?Dijagnozu mi je postavio lekar. Otišla sam na pregled i rekli su mi da sam anksiozna. U početku nisam znala šta znači to, onda sam malo čitala o tome i shvatila šta je ono što mi se desava. Sa tim sam se nosila super. Želela sam pomoć i nisam se stidela da o tome javno pričam, niti mi je bilo glupo da neko zna šta mi se dešava. Smatrala sam da nisam luda, već samo previše emotivna. Što i jeste istina.

3. Šta je bilo najbolje, a šta najgore što ti se dogodilo kad si imala najjaču anksioznost?
Najgore je bilo to što sam se plašila svega. Nisam smela da ostanem sama u kući, nisam smela da popijem bilo kakav lek, plašila sam se šta će mi biti od toga, nisam smela da vadim krv, padala sam u nesvest od straha, nisam smela da se vozim autom, nisam mogla da sedim između dve osobe, osećala sam se kao da me guši to što su blizu mene. Nisam smela da izađem da pevam. Moja profesija iziskuje stalne nastupe, putovanja. Ali strah od javnog nastupa mi nije dao mira. Plašila sam se bolesti, zvukova. Galama mi je izazivala sve veću nervozu, noću sam imala košmare. Nisam mogla da spavam.
Najbolja stvar koja mi se desila je ta što sam shvatila da sebi treba da budem na prvom mestu. Prijala mi je šetnja, da sam okružena pozitivnim ljudima, da imam podršku, da se opustim.

4. Kada i kako si odlučila da uzmeš stvar u svoje ruke?
Odmah sam odlučila da uzmem stvar u svoje ruke. Ali, bilo je teško. Šest meseci sam se od ujutru do uveče borila sama sa sobom. U početku sam svako jutro šetala u prirodi po sat vremena, slušajući umirujuću muziku. Muzika za smirenje koju možete naći na youtube-u mi je po ceo dan bila uključena. I kad god sam bila loše to mi je pomagalo. Sledeća stvar koju sam praktikovala bila je meditacija. Svima je toplo preporučujem. Opuštanje celog tela, otpuštanje strahova. Sledeća stvar koju sam radila bilo je zamišljanje situacije koje se plašim u drugom obliku. Čim uhvatim sebe da imam zastrašujuće misli, zatvorila bih oči i zamislila neku smešnu situaciju ili baš tu, ali na lep način, dok ne doživim pozitivne emocije. Sledeća stvar koju sam radila bile su afirmacije. Pošto sam izgubila samopouzdanje, svakodnevno sam izgovarala pre spavanja i ujutru čim otvorim oči: „Verujem u sebe i svoj potencijal“, „Zaslužujem ljubav“, „Svakog dana se osećam sve bolje“ i jos puno drugih. Knjige koje su mi pomogle su: „Moć sadašnjeg trenutka“ i „Moć podsvesti“. Ove knjige toplo preporučujem.

5. Šta ti je najviše pomoglo na putu prevazilaženja anksioznosti?
Delimično sam već odgovorila na ovo pitanje. Slušajte motivacione govornike. Čitajte knjige.
Okrenite se sebi. Shvatite da je vaše mišljenje o sebi najbitnije. Niko vam ne može pomoći više od vas samih i vaša ogromna želja za prevazilaženjem anksioznosti.

6. Kakvu poruku imaš za one koji sada misle da njihova anksioznost nikada neće proći?
Proćiće, ali samo uz vašu pomoć. Budite strpljivi sa sobom. Volite sebe. Govorite sebi svakog dana u ogledalo volim te, zagrlite sebe, kada vas uhvati anksiozni napad dišite duboko na nos, a izdahnite na usta. Osvestite trenutak. Samo misli usmerite na nesto drugo. Jer, napad panike dolazi putem vaših misli. Prvo ide misao, pa reakcija. Tako da treba da kažete sebi- to su samo misli, a ja sam u stanju da biram na šta ću misliti. I misliću na nešto lepo.
Ja sam znala govoriti i po 20 puta „Sve je dobro i biće još bolje“, dok se ne smirim. Promenite društvo ako treba, ako vam neko izaziva negativna osećanja, udaljite se od te osobe. Nisu vam potrebni.
Smejte se što više. I znam da zvuči šašavo, ali ja sam jela čokoladu kada sam bila nervozna i pomagalo mi je i to. Ako nemate partnera potražite ga. Seksualni odnos vam mnogo pomaže. Zašto? Zato što se kroz taj čin luči serotonin, hormon sreće, koji je vama neophodan.

Na pitanja odgovorila Marija Stojićević.
Hvala Marija.