Anksioznost i depresija, sve češće korišćene reči u svakodnevnom govoru. Uglavnom se njima opisuje stanje lebdećeg straha, nervoze i tuge. Međutim, anksioznost i depresija su mnogo više od toga, to su poremećaji koji se mogu javiti odvojeno, ali i zajedno. Kada se udruže mogu dodatno da zbune um. Ko nije imao ova dva poremećaja, pa još i udružena, ne može ni blizu da shvati ogroman uticaj koji mogu imati na kvalitet života. Ako dugo patite od anksioznog poremećaja, može se javiti depresija kao posledica i obrnuto.

Anksioznost i depresija mogu učiniti da osoba bude konstantno zabrinuta i uplašena, da ima osećaj da će se nešto strašno desiti, a u isto vreme se oseća bezvoljno i bez snage da bilo šta uradi. Ova dva poremećaja mogu biti teška, ali važno je da znate da je moguće ukrotiti ih i živeti srećan, optimističan život pun radosti, uzbuđenja, zahvalnosti i zadovoljstva.

Sećam se tih osećaja tuge i usamljenosti, života ispunjenog žaljenjem zbog prošlih dana. Gledam kroz prozor usred noći, da li ću ikada izaći napolje? Da li ću moći da budem ono što sam pre bila? Ne mogu da pomognem sebi i ne mogu to da zaustavim. Ali učim da duboko dišem i nastavljam da hodam. Učim da utešim sopstveno srce kad se probudim tužna. Da pronađem komadiće nade u gomili negativnih osećaja koji me preplavljuju. Da pronađem mali trenutak radosti u danima očaja. Učim. Učim da popravim stvari. Učim kako da se oporavim.

Živela sam sa anksioznošću 12 godina, a njena koleginica depresija kratko nam se pridružila. Dešava se to, umorimo se, iscrpimo sve atome snage. Koliko god pozitivni bili, optimisti, nekada nas preplavi sve. Vodila sam ozbiljne bitke u pokušaju da pronađem to „nešto“ što će mi pomoći da živim dobar život. Život u kome neću stalno osećati čvor u stomaku i očajanje. Na sreću, imala sam dovoljno samosvesti da shvatim da ne živim. Samo sam preživljavala.

Mora postojati način da prevaziđem ta stanja, zar ne? To je pitanje koje sam sebi postavljala iz noći u noć. I zaista postoji način. Zapravo, postoji više načina, samo je pitanje koja je vaša formula.

Pogledajte se u ogledalo, primetite svoje lice. Primetite svoje srce. Još uvek kuca. I dalje se bori. Svako od nas može ukrotiti svoj um. Dobro mi ide. Dobro vam ide.

Praktični saveti za upravljanje anksioznošću i depresijom

Za početak treba da budemo svesni da niko neće doći da nas spase. Niko neće doći da odnese sve vaše brige. Morate sami, malo po malo, iz dana u dan. Prihvatite sebe. Pazite na svoj um i svoje telo. Nađite nešto na čemu ćete raditi. Nešto što vas čini srećnim, nešto što želite da naučite. Nabavite sebi neke knjige. Izađite na večeru. Obucite nešto što volite bez razmišljanja da li će se to drugima svideti. Jednostavno ugodite sebi. To je divan osećaj, ne treba niko to da vam potvrdi.

Preoblikujte način na koji percipirate problem

To menja priču koju pričamo sebi kada smo anksiozni ili depresivni. Pokušajte objektivnije da sagledate situaciju. Probajte da nađete dobru nameru simptoma koje osećate. Zatim napravite radikalne promene u fizionomiji (držanje tela, pravilno disanje, izrazi lica…). Možda vam se čini kao da to neće dovesti do velike promene, ali hoće. Osećaćete se sigurnije u društvu i prijatnije sa sobom.

Meditirajte

Ovo je veoma jednostavna i najviše zanemarena praksa koja može napraviti veliku razliku u poboljšanju kvaliteta života. Nekad čujem od ljudi da neće meditirati zbog vere, nekada čujem da je to beskorisno. Moje pitanje za vas je da li ste probali ovu tehniku? Verovatno izgleda previše jednostavno da bi mogla biti od pomoći, pa mnogi ljudi nikada ne probaju da meditiraju. Ali, meditacijom možete istrenirati mozak da drugačije reaguje na negativne misli i stresne situacije.

Postavljajte sebi dobra pitanja

Razmišljanje je proces postavljanja i odgovaranja na pitanja u našim glavama. Trebalo bi da razvijemo naviku da sebi postavljamo dobra pitanja kad god upadnemo u silaznu spiralu. Ako postavimo pitanja poput „Zašto nikad ne uspevam?“ ili, ako sebi ponavljamo rečenice poput „Život je besmislen.“, naravno da ćemo se osećati loše. Zamislite da neko ide za vama po ceo dan ukazujući vam na negativne stvari u vašem životu; koliko bi to imalo štetan uticaj na vas i vaše emocije?

Kad god se osetite da anksioznost i depresija jačaju, odvojte vreme da odgovorite na sledeća pitanja što je logičnije moguće. Zašto logično? Zato što logičko razmišljanje negira iracionalno razmišljanje i pomaže u zaustavljanju pogoršanja stanja anksioznosti i depresije. Znam da sada razmišljate da je lako reći, a teško učiniti to da budete racionalni kada vas sve preplavi. Ipak vredi pokušati, jer može pomoći. Ova pitanja vas mogu odmaći od neprijatnih emocija kada naiđete na situacije koje bi inače mogle izazvati anksioznost i depresiju.

Šta je problem koji vas uznemirava? (Šta sigurno znate?)
Šta možete naučiti iz ovog problema/situacije?
Koja je jedna dobra stvar u vezi toga? Kako ta situacija može biti prilika?
Šta je sjajno u toj situaciji?
Šta sada možete preduzeti da biste poboljšali situaciju ili kako se osećate?
Koji je najgori scenario u toj situaciji? Kako možete to da rešite ako najgori scenario postane stvarnost?
Na čemu ste trenutno zahvalni u svom životu?
Zbog čega ste sada srećni i uzbuđeni ili šta jedva čekate?
Koga volite i ko voli vas?

Vežbajte prihvatanje

Ljudi imaju različite ideje o tome kako zaista mogu prihvatiti prepreke i borbe u životu. Uglavnom ta rešenja uključuju otpor prema sadašnjem trenutku. Ono što je potrebno je da prihvatimo naše stanje, sada je tako. Osvestite kako se zaista osećate. Prihvatanje toga kako se vaše telo oseća u ovom trenutku izvlači vam pažnju iz glave, dajući vam tako potreban odmor od nemilosrdnih misli koje izazivaju anksioznost i depresija.

Pokušajte da se ne uvlačite u rvanje sa svojim mislima. Jednostavno ih primetite i pustite ih da dolaze i odlaze, ili čak da se rasprše. Ova vrsta prihvatanja je slična kao svesnost – vrlo jednostavna, ali izuzetno efikasna tehnika.

Podelite sa bliskim ljudima kako se osećate

Često mislimo da ljudi oko nas, bilo da su to porodica, prijatelji ili kolege, ne razumeju zaista kako se osećamo. Međutim, danas se više ljudi bori sa anksioznošću i depresijom nego što možete da zamislite. Kada ljudima kažemo kako se zaista osećamo, osetićemo ogromno olakšanje, kao da smo veliki teret skinuli sa naših ramena i veća je verovatnoća da ćemo dobiti njihovu podršku i razumevanje, što će nam život učiniti malo lakšim.

Znam da može biti teško priznati drugima kako se osećamo, ali verujte mi, nema ničeg neprijatnog u priznanju da se borimo. U stvari, sasvim je suprotno; to je vredno divljenja, jer je za to potrebna ogromna količina odlučnosti, hrabrosti i istrajnosti.

Dajte sebi vremena da budete srećni svaki dan

Pre svega, moramo biti ljubazni prema sebi. Treba da naučimo da odvojimo vreme za opuštanje i uživanje. Čini se očiglednim, ali mnogi ljudi (uključujući i mene) se osećaju krivim ili izgubljenim u mislima kada treba da se opuste i zabave.

Pokušajte da odvojite svakog dana sat vremena da radite nešto u čemu zaista uživate, nešto zbog čega gubite pojam o vremenu i osećate se radosno i živo.

Jedan od elemenata depresije je nedostatak uživanja u aktivnostima, što može biti posledica svakodnevne brige. Možda ćete morati dobro da razmislite o tome šta je to što će vam izmamiti osmeh na lice, ali sigurna sam da nešto postoji.

Možda ćete otkriti da mnoge aktivnosti u kojima zaista uživate uključuju to da budete sami (što je i moj slučaj). Ovo je sasvim u redu, ali važno je barem jednom nedeljno da provedete vreme sa bliskim prijateljima ili voljenim osobama. Verovatno ćete videti poboljšanje raspoloženja i povećanje energije kada to učinite.

Ponekad zaboravimo da za sreću može zaista biti potreban rad! Zapravo, većinu vremena moramo biti disciplinovani da bismo radili stvari za koje znamo da su dobre za nas, poput zdravog uravnoteženog obroka i redovnog vežbanja ili meditacije.

Odvojte deset minuta dnevno za pisanje dnevnika. Ovo je odličan način da izbacite svoje misli, osećanja, frustracije, strahove… Dnevnik vam može dati više objektivnosti kako biste izašli iz glave i izbegli svoje anksiozne misli. Ako ne znate šta da napišete ili kako da organizujete vođenje dnevnika, počnite sa osnovama: zapišite kako se osećate, šta ste radili, bilo šta što vam je na umu, bilo šta zbog čega ste zabrinuti. Pokušajte da napišete barem jednu stvar na kojoj ste zahvalni ili se radujete, jer će vam to verovatno podići raspoloženje.

Kod prevazilaženja anksioznosti i depresije najvažnije je biti strpljiv i nastaviti napred. Disciplina je važna, budite istrajni. Ali, nemojte kritikovati sebe zbog osećaja nelagode, anksioznosti, tuge ili neprijatnosti. Svi imamo loše dane, posebno kada se suočavamo sa dvostrukim strahotama anksioznosti i depresije. Budite ljubazni prema sebi. Budite ljubazni prema drugima.

Želim da vas kažem da nekad imam loše dane, nekad nisam raspoložena (ja sam živo biće), nekad osetim anksioznost (još uvek sam živo biće) i da život nije bajka, ali isto tako ne mora ni biti težak. Napravila sam velike preokrete u svom životu, sigurna sam da može svako. Živim slobodno i ispunjeno, srećna sam i radujem se svemu što dolazi.

Bolelo je, ali nisam slomljena. Imam ožiljke, ali sam izdržala. Važno je samo da nikada nisam odustala. Ja sam Anksiozni Optimista.

Ako trenutno ne znate kako da prevaziđete anksioznost i depresiju ili vam je teško da se nosite sa anksioznim mislima ili napadima panike, javite mi se, ja znam kako da vam pomognem.