Znate ono, kad nekome kažete „ja imam anksioznost“ (mislim na hroničnu anksioznost, na onu koja nas remeti), pa vam taj neko kaže: „ma ti previše brineš, opusti se malo“. Pa, dragi ljudi, nije anksioznost samo preterana briga. Nije ni samo neopravdani strah. Imati anksiozni poremećaj mnogo je više od toga.
Anksioznost je i kada se mozak nikad ne isključuje. Tu su misli koje ili uzimamo kao činjenicu ili pokušavamo da ih odbacimo pa se još upornije nameću.
Anksioznost je i mnogo nemirnih noći, dok osluškujemo otkucaje srca i okrećemo se nervozno, dok računamo koliko nam je još sati ostalo do buđenja i procenjujemo da li je to dovoljno da se odmorimo. Obavezno se brinemo oko toga kako ćemo sutra izdržati dan.
Anksioznost je i učenje kako funkcionisati sa nedostatkom sna, jer nam je trebalo 2 sata da zatvorimo oči.
Anksioznost je i kada svi naši najgori strahovi postaju stvarnost u snovima i noćnim morama. Kada se probudimo umorni, a da je novi dan tek počeo.
Anksioznost je i vreme koje provodimo čekajući na neki odgovor, dok se u našem umu razvija scenario onoga što bi druga strana mogla da odgovori.
Anksioznost je i sms poruka bez odgovora koji nas ubija iznutra, iako sami sebi kažemo „možda su zauzeti ili će nam odgovoriti kasnije“.
Anksioznost je i onaj kritički glas u nama. Kada sumnjamo u sebe i kada nemamo dovoljno samopouzdanja.
Anksioznost je i kada verujemo u svaki negativan scenario koji možemo osmisliti.
Anksioznost čeka. Uvek se osećamo kao da nešto čekamo.
Anksioznost je i kada se izvinjavamo za stvari za koje čak ni ne treba reči „izvini.“
Anksioznost je i „hipersvest“ o svima i svemu. Da li ste primetili da možete osetiti da je došlo do promene kod nekoga samo po njihovom izboru reči ili načinu na koji su rekli nešto?
Anksioznost može da uništi odnose i pre nego što počnu. Kaže vam, „nisi u pravu, ne voli te, otići će.“ Tada donosite zaključke na osnovu misli i zeznete sve.
Anksioznost je i stalno stanje zabrinutosti i panike i hodanja po ivici. To je iracionalni strah. Previše razmišlja, previše briga. Jer je koren ljudi sa anksioznošću brižan.
Anksioznost je i znojni dlanovi i trkačko srce. Ali kada nas neko posmatra, to ne može videti. Izgledamo smireno i nasmejano, a u nama sve vrišti.
Anksioznost je i veština prevare ljudi koji nas ne poznaju. Uglavnom, kad nas upoznaju, ljudi ne bi rekli da imamo bilo kakav problem, naprotiv.
A za ljude koji vas poznaju to je stalni niz fraza, poput: „ne brini se“ ili „prevazićićeš ovo“ ili „opusti se“. Bliski ljudi slušaju ove naše zaključke koje smo izvukli iz uma i ne razumeju kako smo došli do toga. Ali, pokušavaju da nas podrže, jer stvari idu od zla do goreg u našem umu.
Anksioznost je i rešavanje nečega što čak i nije problem.
Anksioznost je i niz pitanja: „Da li sam zaključao ulazna vrata?“; „Da li sam ugasio peć?“; „Da li je pegla još uvek uključena?“.
Anksioznost je i kada se vraćamo da sve duplo proverimo.
Anksioznost je i nelagoda na zabavi, jer mislimo da su sve oči uprte u nas ili da nas niko tamo ne želi ili da ćemo se izblamirati.
Anksioznost je i prekomerno nadoknađivanje i preterano udovoljavanje drugima.
Anksioznost je i kada svuda stižemo na vreme, jer nas pomisao da kasnimo može dovesti do panike.
Anksioznost je i strah od neuspeha i težnja za savršenstvom.
Anksioznost je i neophodan raspored ili plan. Iznenađenja nisu poželjna.
Anksioznost je i onaj glas u našoj glavi koji kaže „nećeš uspeti“.
Anksioznost je i kada pokušavamo da nadmašimo očekivanja drugih ljudi, čak i ako se ubijamo da to učinimo.
Anksioznost je i odugovlačenje jer smo paralizovani strahom da ne uspemo, pa često i odustanemo.
Anksioznost je i kada se raspadamo i plačemo kada smo preplavljeni i kada imamo osećaj da ne možemo više, ali niko nikada ne vidi tu našu stranu.
Anksioznost je i kad ponovo dolazi i pokušava ponovo svaki put kada zapostavimo sebe, bez obzira što smo bili sigurni da smo je nadmudrili.
Anksioznost je i želja i potreba da se stvari kontrolišu.
Ali, anksioznost je više od svega briga. Nikada ne želimo da povredimo nečija osećanja. Nikad ne želimo da uradimo nešto pogrešno. Više od svega, to je želja i potreba da nas drugi jednostavno prihvate i vole. Tako da se često previše trudimo.
Anksioznost je i kada se trudimo da prihvatimo to od čega želimo da pobegnemo, kada znamo da moramo da se prepustimo nelagodi da bi uspeli da je prevaziđemo.
Ja sam zapisala ono čega sam se setila i ono što sam doživela. Ne kažem da je tako kod svih. Postoje različite vrste anksioznih poremećaja. Takođe, svaka osoba drugačije doživi anksioznost i simptome i senzacije koje je prate. Ali, mislim da se sa većinom stavki možemo složiti svi.
Volela bih da mi pišete o tome šta je još anksioznost za vas.
Anksioznost je sve to sto si napisala.Kod mene je fokus na srce i pulsu.Kod moje drugarice na vrtoglavici.Ali od svega mi je najgore sto imam agorafobiju i nikako da prihvatim i krenem korak iz zacaranog kruga.
Hvala ti za ove tekstove i vreme koje odvajas za nas anksiozne ?
Hvala Vama na divnim rečima… ???
Ko nije doživeo ne zna i ne može da shvati. Kod mene je anksioznost skoro sve napisano, a najviše nesanica i umor i briga kako ću da izguram dan.
???
Kod mene je anksioznost dovela do beskonacnih vrtoglavica, mucnina i povracanja koja su se zavrsavala na hitnoj. Svi nalazi uredni a agoniji nikad kraja. Porodicna doktorica je rekla izbacite iz glave i zivota to sto vas muci i bice vam bolje…teskom mukom krenula sam da radim na sebi, eskivirsla stresne situacije, pila’caj od kantariona, zlatnu maku (pred klimaksom sam), hrabro se borila sa naletima stresa i polako je krenulo na bolje uz flesbekove anksioznih napada, ali isla sam dalje i sad sam dobro. Raditi na sebi na dnevnom nivou….i uvjeriti samog sebe da ce sigurno biti bolje i da ce losa faza proci bilo je ono sto me diglo “iz mrtvih“’. Lijep pozdrav i hrabro napred.
Svaka cast. Lakse je kad znas da je neko prolazio ili prolazi kroz ono kroz sta ti prolazis, budi se neka nada da ce proci. Hvala ti!
Hvala vama što čitate moje tekstove! ???
Homeopatija uspešno pomaže. Prosto sam iznenađena koliko sam smirena i koliko me stvari koje su me juče dovodile do ludila danas apsolutno ništa ne znače. Srce je smireno i ne postoji više ta „knedla“ u grlu. Nasmejana sam bez kiselog osećaja. Vredi pokušati. ?❤️
Moja anksioznost je lupa je srca,trnjenje glave,paraliza tjela
Ne znam vise gdje pocima anksioznost gdje napadi panike. Kod mene je to vec toliko godina cvrsto isprepleteno jedno s drugim da na dane imam osjecaj da gubim razum.. nemam suicidalne misli, ali mi je nekad lakse kad se rezem, samo zato jer mi fokus prelazi na fizicku bol koju lakse podnosim od tog unutarnjeg stanja..
???
Puno toga navedenog dijelim. Moj je strah vezan uz bolest. Iako sam sa svojih 67 zapravo jako dobrog zdravlja strah od bolesti je grozan. Strahove razne imam još od djetinjstva tak da cijeli život živim i raznim groznim scenarijima. Uglavnom poistovjetim se sa svačijom bolesti. Sada sam postala ipak iskusna aneksioznica pa sam naučila ovladati mislima. Prakticiram metodu 54321. Za skretanje misli i steaha nabroji 5 predmeta i njihove boje, 4 osobe i osjećaje prema njima, 3 različita zvuka koja čuješ, 2 mirisa koja osjećaš o jedan okus neke hrane koju staviš u usta. Preporučam, zaista djeluje. Sretno svima.
Probaću i ja, deluje logično. U svakom slučaju, važno je pokrenuti čula jer nas to vraća na sadašnji trenutak. Hvala vam na savetu. ???
Odlican tekst nazalost svi koji prolazimi kroz sve navedeno nije lako se boriti sam sa sobom ali je jako bitno znati sve navedeno jer tada mozemo kontrolisati sebe i pokusati mjenjati se. Sve navedeno prolazim pocev od pracenja otkucaja, vrtoglavice, okupiranim mislima, vrtoglavicom, nesanicom, s tim da sad ulazim u fazu popustanja tako ato sam postala svjesna sebe i ucim sebe da to kontrolisem da to prihvatim da mi se desava i da sam ja ta koja treba da kontrolisem sebe, moje iskustvo najbitnije je zavolit sebe
Slažem se sa većinom navedenih stvari, volim čitati Vaše tekstove. Kod mene je najgori simptom povraćanje, moje se javi od silne napetosti i straha..
Mnogo anksioznih osoba ima strah od povraćanja, to sam primetila i trpe mučninu da ne dođe do toga. Razumem, naš stomak je naš drugi mozak. Stres najčešće osećamo u stomaku. ???
Pronašla sam se u svakom slovu. Doslovce. Pratioc moje anksioznosti je i depresija, pa sam vrlo često bezvoljna i ne mogu raditi ni najjednostavnije poslove. Traje već 14 godina. Pokušavam se pomiriti s tim, s godinama iskustva je malo lakše. Hvala na odličnim tekstovima, pratim i dalje!
Hvala Vama na divnim rečima… ???
Anksioznost je za mene bila najveca borba u zivotu, dok nisam shvatila da ne treba da bude borba. Ona nikad ne dolazi sama, jer kako kazu zivot treba gledati unatrag da bi se razumeo, pa tako i anksioznost treba sagledati. Sta ako je anksioznost najveci prijatelj kome je potrebno razumevanja i ljubavi? Koji je tu da nam poruci da nesto ne radimo u zivotu ispravno i da treba da promenimo neke navike. Samo mala promena u percepciji moze dovesti do ogromne promene u zivotu. I jedino sto moze pomoci jeste suocavanje. Ulazenje u kostac sa njom. Jer dokle god se opiremo ona opstaje. To je trenutno stanje, nije trajno stanje, koje nosi duboku poruku. Samo je pitanje da li mi zelimo da cujemo tu poruku. I meni je bilo potrebno vremena da je shvatim, da sve to sama sebi izazivam. I da jedino ja sama sebi mogu da pomognem. Takodje, boravak u prirodi neverovatno mnogo pomaze. Slusanje zvuka prirode, to nas uzemljuje i vraca sustini. I naravno nezaobilazna meditacija. Jer tu spoznajemo sta su misli i uopste um.
Jednostavno, počnite piti, ali ne ako ste labilni, pa još da kažete da ste radi mene postali alkoholičari…