Anksiozni Optimista

Leto i anksioznost

Anksioznost tokom leta

Leto… Sezona jednostavnih radosti. Godišnje doba kad hodamo bosi po travi ili pesku. Radujemo se suncu i toplim danima, željno smo ih čekali. Odmaramo. Večina ljudi povezuje svoja najlepša sećanja sa dugim letnjim danima i toplijim mesecima. Međutim, za osobe sa anksioznim poremećajem, vrućina može povećati simptome anksioznosti.

Leto je verovatno godišnje doba koje najteže podnosimo. Simptomi su intenzivniji na jakom suncu, prati nas plitak dah, vrtoglavica, ubrzan rad srca, opšta slabost. Klonimo se sunca od straha da nam se ne dogodi “nešto loše”. Izlazak iz kuće može biti otežan. Neki će odlučiti da ne idu na more zbog visokih temperatura (ali i zbog udaljavanja od sigurnog mesta).

Zašto tokom leta osećamo pojačano simptome anksioznosti?

Mnogi od nas su upoznati sa osećajem da su na jakom suncu i ekstremnim temperaturama pojačano uznemireni, ali ne znaju svi da za to postoje biološki razlozi. Povećane temperature izazivaju viši nivo kortizola i palpitacije, mučninu i umor. Promene u melatoninu koje se javljaju tokom leta mogu da utiču na probleme sa spavanjem.

Ovi simptomi mogu biti slični napadu panike, što nas može učiniti uznemirenijima kada ih osetimo. Takođe, velika vlažnost vazduha može izazvati simptome vrtoglavice i dehidracije, a ti simptomi mogu da dovedu do intenzivnijeg osećaja straha i anksioznosti. Za ljude koji imaju zdravstvenu anksioznost, toplota može biti znak da su u većem riziku od toplotnog udara, što ih dalje može voditi u anksiozni napad, a u nekim slučajevima i u potpunu izolaciju.

Pored fizičkih nuspojava toplote, uobičajene alergije koje se javljaju tokom leta mogu izazvati „škripanje“ pri udahu, zategnutost ili nelagodu u grudima i osećaj da ne možemo duboko da udahnemo. Svi ti simptomi nas mogu dodatno plašiti i držati nas u krugu anksioznosti.

Pored ovih bioloških uzroka anksioznosti u letnjim mesecima, društvena očekivanja takođe mogu dovesti do mentalne iscrpljenosti. Obzirom da dan traje duže, leto je često vreme za druženje i uživanje. Ipak, za ljude sa socijalnom anksioznošću ili agorafobijom to može doneti dodatni pritisak.

Kako da smanjimo osećaj anksioznosti u letnjim mesecima?

Obzirom da ne možete da kontrolišete spoljašnje okruženje, možete se osetiti „van kontrole“ i kao da ne možete da se smirite na vrućini. Naravno, postoji nekoliko jednostavnih koraka koje možete preduzeti da biste ublažili anksioznost zbog toplote.

1. Vežbe pravilnog disanja

Kada se nalazite u zagušljivom ili vlažnom okruženju, možete osetiti nedostatak vazduha i dehidraciju. Osećaj anksioznosti zbog kratkog daha može da vas natera da dišete brže. Vežbanje tehnika disanja može osigurati da dišete polako i duboko, ublažavajući simptome anksioznosti.

Evo jedne vežbe koja nije zahtevna i koju možete da radite sami. Potražite prijatno mesto i lezite na leđa. Položite ruke ispod rebara. Zatvorite oči i zamislite kako se u vašem stomaku nalazi lopta (zamislite i oblik i boju lopte). Svaki put kada udahnete na nos možete zamisliti kako se lopta puni vazduhom. Zatim zadržite dah koliko vam prija, a onda pri izdahu na usta zamislite kako se lopta prazni. Kad ovo disanje u ležećem položaju postane lako i prirodno, vežbu treba ponoviti u sedećem, a potom i u stojećem položaju.

2. Dovoljan unos tečnosti

To je uobičajeni savet koji svi znaju, ali i pored toga znam mnogo osoba koje se ne sete u toku dana da popiju ni čašu vode. Dovoljan dnevni unos tečnosti (vode pre svega) može pomoći u ublažavanju simptoma anksioznosti, kao i fizičkih simptoma dehidracije. Optimalni dnevni unos tečnosti za odraslu osobu je 1,5 do 2 litra (od 8 do 10 čaša).

Takođe, preporuka je da izbegavate alkohol. Alkohol dehidrira telo, tako da kombinovanje alkohola sa toplotom može pojačati simptome iscrpljenosti i dovesti do dodatnih simptoma anksioznosti i panike.

3. Razumevanje veze između osećaja anksioznosti i vrućine

Saznanje da toplota pojačava simptome anksioznosti može vam pomoći da prepoznate i pratite simptome koji se javljaju u toplim danima. Možete težiti da prepoznate neprijatne simptome (kao što su preznojavanje ili lupanje srca) kao prirodnu reakciju vašeg tela na toplotu, umesto da verujete da doživljavate anksioznost ili napad panike.

Za ljude sa zdravstvenom anksioznošću može biti od pomoći da se podsete da nisu nužno u opasnosti kada osete neprijatne simptome prouzrokovane vrućinom. Umesto toga, njihova tela samo normalno reaguju, znoje se da bi se prirodno ohladila.

Na kraju krajeva, osećanje povećanog nivoa anksioznosti na vrućini ne znači da morate sve vreme da ostanete u kući i izbegavate sunce. Najtopliji sati u danu su između 10 i 15 časova, ali i dalje imate prijatnija jutra i večeri kao idealno vreme za vežbanje ili druženje.

4. Razgovor sa stručnim licem

Ako ne možete sami da se izborite sa simptomima anksioznosti, ako izbegavate izlazak na sunce i to ometa vaše svakodnevno normalno funkcionisanje, razmislite o tome da potražite stručnu pomoć. Zapamtite, anksioznost ne mora da ometa vaš život. Danas postoji mnogo načina za uspešno prevazilaženje simptoma anksioznosti.

Važno je da znate da niste sami!

Kontakt za zakazivanje individualnih seansi: info@anksioznioptimista.com.
Danijela Mladenović, Okupacioni terapeut, mast.terap. 💜

  1. Borim se već godinama sa ank i napadima panike. Ne uzimam nikakve tablete. Sad sam još u meni pauzi pa se sve pojačalo radim i funkcioniram u užem krugu ql sam ograničena 80 posto drugih stvari. Kako si pomoć

  2. 15 godina se borim sa anksioznosti, nekad pronađem način, zadnjih godina u večini slučajeva ali još imam epizode budući radim posao koji je stresan psihički i fizički. Strah od ulaska u vodu kad su vručine kao i nenormalno podrigivanje uz trnje nje ruke od lopatice i pritisak ispod srca su stvari kojih se ne mogu riješiti ali se svaki dan nosim s njima. Najmanji stres ili loša vijest automatski pokreće podrigivanje, grčenje itd. Vježbe disanja smiruju kao i moja svjest da neću umrijeti. Inače imam hipertenziju i pretili sam ali volio bih da prebrodimo grčenje ruke, podrigivanje kao i gubljenje fokusa i vidno polja prilikom ozbiljnijih razgovora s strankama…. Hvala i lp Ivica

  3. Tesko stanje posebno leti kada su uzasne vrucine u toku dana a posebno nocu kad se toplota uvuce u stanove. Licno, koristim prepisanu terapiju i ne rashladjujem se nikada klimom jer mi smeta za nos i grlo. Ono sto ja radim, napravim blagi protok vazduha otvaranjem prozora, imam nekoliko vecih zelenih biljaka u stanu, solis mini ventilator, ne palim sporet preko dana i moram da priznam da je temperatura sasvim prihvatljiva. U krajnjoj liniji leto je i mora da bude toplo. Tako su se i moji roditelji davno rashladjivali i mislim da je prirodan nacin i najbolji nacin.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *