Anksioznost nije izbor. Ako se osoba sa kojom razgovarate bori sa anksioznim poremećajem, vaš savet učiniće da se još više uznemiri i uplaši i da se stidi da govori o svom iskustvu. Reći nekome ko živi sa anksioznošću da se „smiri“ više je nego beskorisno…
Ljudi koji imaju anksiozni poremećaj često imaju i nizak nivo ili nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja ili misle da su bezvredni. A od toga u velikoj meri zavisi kvalitet života…
Mnogo je potencijalnih uzroka anksioznosti. Ljudi se razlikuju po svojoj sklonosti anksioznosti kao rezultat njihove genetike, sopstvenog životnog iskustva, faktora ličnosti i veština snalaženja u životu…
Anksioznost je stanje koje može izazvati osećaj preterane zabrinutosti, straha ili napetosti. Takođe, kod nekih osoba anksioznost može izazvati anksiozni napad i napad panike. Anksiozno stanje nije uzrokovano jednim, već kombinacijom faktora…
Kada postanete svesniji svoje tendencije da previše razmišljate, možete preduzeti korake da se promenite. Ali prvo, morate prepoznati da prekomerno razmišljanje donosi više štete nego koristi. Ponekad ljudi misle da njihovo prekomerno razmišljanje, na neki način, sprečava da se loše stvari dogode…
Očekivanja su naše nade ili uverenja da će se nešto dogoditi ili da ćemo dobiti nešto što želimo, da ćemo ostvariti određeni cilj. Takođe, očekivanja mogu biti i snažna uverenja koja imamo o pravilnom načinu na koji bi trebalo da se ponašamo ili pretpostavke kako bi drugi trebalo da se ponašaju…
Anksioznost koju osećamo u večernjim satima može biti neverovatno uznemirujuća, jer nam može oduzeti slobodno vreme, utrošiti energiju, pa čak i doprineti problemima sa spavanjem…
Talas straha vas obuzima, grudi vas bole, osećate ubrzan ili nepravilan rad srca i ne možete doći do daha. Ovi klasični simptomi anksioznosti često vas dodatno uplaše jer pomislite da je u pitanju infarkt, i to sa dobrim razlogom…
Posle nekoliko godina pokušavanja da se oslobodim hronične anksioznosti, uvidela sam nešto interesantno. A možda je to jedna od najznačajnijih lekcija koje sam naučila o anksioznosti. Uvidela sam da strah može postati navika…
Znate ono, kad nekome kažete „ja imam anksioznost“ (mislim na hroničnu anksioznost, na onu koja nas remeti), pa vam taj neko kaže: „ma ti previše brineš, opusti se malo“. Pa, dragi ljudi, nije anksioznost samo preterana briga. Nije ni samo neopravdani strah. Imati anksiozni poremećaj mnogo je više od toga…
Prvih 100 stvari koje bi trebalo da znate o anksioznim poremećajima. Tokom jedne decenije možete naučiti mnogo o bilo čemu. Možete naučiti sve o ekonomiji, dinosaurusima, možete promeniti zanimanje, završiti dva fakulteta ili, u mom slučaju, možete naučiti mnogo o anksioznosti…
Kada ja pričam o prevazilaženju anksioznosti, mislim isključivo na anksioznost koja nam remeti svakodnevnicu i smanjuje kvalitet života, na hroničnu anksioznost. I istina je, ja mislim da je ta anksioznost dosadna, uporna, tvrdoglava…
Depersonalizacija i derealizacija su su stručni nazivi za dva slična, specifična poremećaja, a to su poremećaj doživljaja realnosti i subjektivni utisak da su stvari oko nas nestvarne. Depersonalizacija vam može dati osećaj kao da niste stvarni. Derealizacija vam može pružiti osećaj kao da vaša okolina ili drugi ljudi nisu stvarni…
Poznato je da anksioznost izaziva preteranu zabrinutost, razdražljivost i nemir. Ali, takođe može da izazove fizičke simptome poput uznemirenog stomaka, umora i bolova u mišićima. Jedan od simptoma koji može uzrokovati anksiozni poremećaj je i glavobolja…
Nekada je najteži deo da se osetimo shvaćenim od strane najbližih osoba, zbog stigme i nerazumevanja paničnih napada. Prvi put kada sam imala napad panike, imala sam 20 godina i čekala sam ispred amfiteatra da me prozovu da uđem na ispit…
Ako patite od anksioznosti, verovatno imate komplikovan odnos sa svojim umom. Osećate kao da vas um “muči”. Šalje vam misli koje vas upozoravaju čega biste se trebali bojati i užasnim stvarima koje bi vam se mogle dogoditi….
Ako ste hipohondar, vi stalno brine o tome da ćete se razboleti (ili ste već bolesni), primećujete simptome, obično vrlo ozbiljnih bolesti, kada pročitate ili čujete nešto o nekoj bolesti, vrlo brzo “iskusite” najčešće simptome iste bolesti. Skloni ste preispitivanju svog telesnog zdravlja…
Ako vaša anksioznost spada u kategoriju „blagih“, to ne znači da je to nešto što bi trebalo da ignorišete. Većina anksioznih poremećaja počinje kao blaga anksioznost pre eskaliranja, posebno ako je ne tretirate…
Strah i anksioznost su dva različita pojma koja se često terminološki izjednačavaju. Ali mnogi stručnjaci veruju da postoje bitne razlike između njih. Te razlike mogu objasniti način na koji reagujemo na stresore u našem okruženju…
Često čujem ljude da krive televiziju za nasilje, gojaznost, glupost i još mnogo toga (ja jednostavno ugasim televizor, do nas je). I zaista postoje dokazi da televizija ima negativne efekte. Ali, da li ono što gledamo može izazvati ili povećati anksioznost i kako?
Anksiozno stanje nije uzrokovano jednim, već kombinacijom faktora. Pored genetike i okruženja, jasno je da neki događaji, emocije ili iskustva mogu da uzrokuju pojavu simptoma anksioznosti ili ih mogu pogoršati. To su, takozvani, okidači anksioznog stanja…
Napad panike je iznenadna epizoda jakog straha koja pokreće snažne fizičke reakcije kada nema stvarne opasnosti ili očiglednog uzroka. Može biti užasavajući, a kada se pojavi mogli biste pomisliti da gubite kontrolu, da imate srčani udar ili čak da umirete…
Činjenice o anksioznosti koje će vam pomoći da razrešite neke nedoumice u vezi sa ovim poremećajem. Anksioznost danas nije retka pojava i može uspešno da se prevaziđe. Važno je da pričamo o tome, jer tako dolazimo do veće socijalne podrške…
Napad panike je užasno i zastrašujuće iskustvo, ali nije ni u kom smislu opasno. Panični napad je zapravo prirodna telesna reakcija. Na primer, kada osećamo da je naš opstanak na neki način ugrožen, svi imamo instinktivni odgovor „borba ili beg“…