Anksioznost i samopoštovanje

Ljudi koji imaju anksiozni poremećaj često imaju i nizak nivo ili nedostatak samopoštovanja i samopouzdanja ili misle da su bezvredni. A od toga u velikoj meri zavisi kvalitet života.

Samopoštovanje je ocena sebe. To je skup misli i osećanja o sopstvenoj vrednosti i značaju, odnosno, stav koji osoba ima prema sebi kao o celokupnoj ličnosti. Visoko samopoštovanje podrazumeva konstantno ređanje pozitivnih ishoda koji učvršćuju pozitivnu sliku o sebi. 

Samopoštovanje je jedna promenljiva pojava, jer je zasnovano na vrednovanju sebe, a živimo u nesavršenom svetu kao nesavršena bića. Drugim rečima, ne možemo izbeći doživljavanje i uspeha i neuspeha, a ukoliko se hvatamo za njih kao da su pokazatelji naše vrednosti, onda smo osuđeni na velika osciliranja u našem funkcionisanju. Samopoštovanje se sastoji iz dva dela: osećaja vlastite vrednosti i samopouzdanja.

Osećaj vlastite vrednosti odnosi se na naše uverenje da imamo pravo da budemo srećni, da zaslužujemo uspeh, pravo i iskreno prijateljstvo i bezuslovnu ljubav.

Samopouzdanje je uverenje koje se gradi tokom života, a odnosi se na procenu vlastitih sposobnosti za obavljanje različitih zadataka ili oblika ponašanja: da smo sposobni da razmišljamo, učimo, donosimo sopstvene odluke, savladamo izazove i naviknemo se na životne promene. Dakle, predstavlja pouzdanje u sebe, veru u sopstvene sposobnosti i veštine. Čovek koji veruje da je sposoban da završi posao na vreme, delovaće sigurno i samouvereno. Onaj koji misli da će napraviti neku grešku, drugima će delovati nesigurno i bojažljivo.

Krajnji cilj jeste prihvatanje sebe sa svim svojim vrlinama i manama, prednostima i nedostacima. Ovo ne znači da se mirimo s nekom našom osobinom koju želimo da promenimo, već da se trudimo da ne gledamo celo naše biće kroz tu jednu osobinu. Ono što je važno za svakog od nas je da naučimo da prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo.

Ako imate nisko samopoštovanje, možda se pitate kako se razvilo. Ili, možda tačno znate kada ste počeli da se osećate tako. Iskustva koja mogu dovesti do smanjenja samopoštovanja uključuju sledeće događaje tokom detinjstva i kasnijeg života:

• Kritike roditelja
• Fizičko ili emocionalno zlostavljanje
• Zanemarivanje ili ignorisanje
• Maltretiranje ili zadirkivanje
• Izrugivanje vršnjaka
• Nerealna očekivanja ili nemoguće visoki standardi drugih.

Naravno, postoje ljudi koji imaju loša životna iskustva, a opet imaju izgrađeno samopoštovanje. S druge strane, ljudi koji odrastaju u sredini gde ih čuju, poštuju, vole i prihvataju, manje je verovatno da će razviti lošu sliku o sebi, ali dešava se i to. Zato nisko samopoštovanje ne treba prihvatiti kao nepromenljivu osobinu.

Teorija samopoštovanja

Teorija samopoštovanja kaže da je nivo našeg samopoštovanja određen time koliko prihvatanja ili odbijanja doživljavamo u društvenom svetu. Naše samopoštovanje se razvija u odnosu na to kako gledamo na druge ljude koji reaguju na nas. Zato se i kaže da je naš najveći zatvor strah od toga šta drugi ljudi misle o nama. Stoga će neko ko doživi više prihvatanja teoretski imati veće samopoštovanje, dok će onaj ko doživi više odbijanja imati niže samopoštovanje.

Problem većine ljudi je taj što se bore da tačno pročitaju količinu prihvatanja i odbijanja u svom životu, što dovodi do toga da ljudi imaju nisko samopoštovanje kada su zapravo vrlo inteligentni i voljeni. Za anksiozne ljude je tipično da žele svima da udovolje, a meni se čini upravo da bi bili prihvaćeni od drugih ljudi, jer u suštini ne prihvataju sebe. Mnogi jednostavno pokušavaju da izbegnu bilo kakvo odbijanje, zbog čega postaju paralizovani „nečinjenjem“.

Ako živite sa anksioznim poremećajem, verovatno o sebi imate uverenja, poput: „Ne mogu da kontrolišem svoju anksioznost u javnosti.“, „Nemam odgovarajuće veštine da se nosim sa socijalnim situacijama i situacijama na poslu.“ ili „Ako drugi vide da mi je loše, smatraće da sam slaba i kukavica.“ Kao što vidite, ova osnovna verovanja pomažu u održavanju anksioznosti i mogu se ukoreniti u niskom samopoštovanju.

Ako imate nisko samopoštovanje, kako se osećate u određenoj situaciji može odrediti kako se osećate prema sebi u celini. Vaša verovanja o sebi zavise od trenutka – tako da svaki pogrešan korak može da vas odvede u negativnost.

Nasuprot tome, ljudi sa zdravim samopoštovanjem sposobni su da tačno procene sebe, svoje snage i slabosti (svesni su da imaju i slabosti) i još uvek veruju da su vredni ljudi.

Kako povećati samopoštovanje i samopouzdanje?

Jedan od brzih načina da promenite nivo samopoštovanja jeste da ispitate nivoe prihvatanja i odbijanja koje doživljavate. Iako smo skloni da se usredsredimo na negativno, poput ljudi koji su prema nama grubi ili nas izbegavaju, obično imamo više ljudi koji brinu o nama i koje lako previdimo. Pažljivo sagledajte broj ljudi u vašem životu koji brinu o vama, a zatim broj onih koji vas zanemaruju.

Većina osoba će pronaći veći broj ljudi koji ih prihvata nego odbija, što bi trebalo da rezultira boljim osećanjima i samopoštovanjem. Međutim, ako vas više ljudi izbegava, dobro razmotrite zašto je to tako i razmislite o tome da napravite neke lične promene.

Vaš unutrašnji glas

Šta vam govori vaš unutrašnji glas? Ovo je jedan od načina da procenite svoje samopoštovanje. Ako vas taj glas u vašoj glavi prihvata, onda je vaše samopoštovanje verovatno zdravo. S druge strane, ako sebi govorite stvari koje su oštro kritične ili omalovažavajuće, onda možete patiti od niskog samopoštovanja. Istraživanja pokazuju da su osobe sa poremećajem anksioznosti verovatnije visoko samokritične.

Za neke ljude sa anksioznošću, ti negativni glasovi u glavi koji im govore da nisu dovoljno dobri u društvenim situacijama i životu uopšte su, zapravo, samoispunjavajuće proročanstvo. Što više misle o tome, to više traže potvrdu u svetu oko sebe da su istinite.

Drugim rečima, prestaju da traže dokaze koji se sukobljavaju sa njihovim uverenjima o njima samima. Prestaju da se suprotstavljaju onom glasu u glavi koji im govori da nisu dovoljno dobri. Umesto toga, hrane taj glas onim što želi da čuje i on nastavlja da jača. Da bi utišali taj glas, prvo moraju da priznaju da je tu.

Ciklus niskog samopoštovanja

Ako živite sa anksioznim poremećajem, verovatno imate nerealne standarde i očekivanja od sebe i imate poteškoće u odabiru ciljeva koji su dostižni. Na primer, možda verujete da vas svi moraju voleti i da nikada ne smete reći ili učiniti pogrešne stvari. Verujete da ne smete drugima da kažete NE, jer se plašite da će se naljutiti na vas.

U situacijama koje vam se čine izazovnim, verovatno ćete usmeriti pažnju prema svojoj anksioznosti, negativno posmatrati sebe i preceniti negativne posledice grešaka. Tada se, verovatno, vraćate strategijama za koje smatrate da su vam pomogle u prošlosti, kao što su izbegavanje situacija ili korišćenje bezbednosnih ponašanja. Kada se sve završi, verovatno u glavi ponavljate sve ono što ste pogrešili, iznova i iznova. Na ovaj način se nisko samopoštovanje i anksioznost održavaju jedni u drugima u začaranom krugu.

Iako se osećate sigurnije kad ostanete kod kuće, pobegnete sa neke zabave ili ako izbegnete sastanak na poslu, kako se osećate prema sebi kao osobi?

Podizanje samopoštovanja i smanjenje anksioznosti

Ako imate nisko samopoštovanje, to nije doživotna kazna. Čak i ako su vas u životu sputavali zbog vašeg niskog samopoštovanja, možete početi da pravite male promene koje će poboljšati vaš pogled na sebe – što može imati samo pozitivne ishode u smislu vaše anksioznosti.

Na sreću, postoje tehnike koje možete samostalno da primenite, a koje će vam poboljšati sposobnost tačnog sagledavanja i prihvatanja onoga ko ste.

Fokusirajte se na pozitivno

Odvojite malo vremena tokom dana da se setite dobrih stvari o sebi i svojih dostignuća. Zapisivanje dobrih trenutaka i uspeha može vam dati konkretne podsetnike na ono za šta ste sposobni tokom trenutaka niskog samopoštovanja i samopouzdanja. Počnite tako što ćete dobro pogledati kako gledate na sebe. Nisko samopoštovanje može stvoriti više anksioznost i usamljenost, što samo pojačava vašu negativnu sliku o sebi.

Izazovite taj unutrašnji glas

Steknite naviku da slušate šta govorite sebi. Kada ste kritični, pokušajte da priznate ono što ste učinili dobro, umesto da se kažnjavate zbog onoga što ste pogrešili.

Budite saosećajni

Ponašajte se prema sebi onako kako biste se pobrinuli za bliskog prijatelja ili člana porodice. Sećate se šta sam već rekla? Ako vas saslušaju, poštuju, vole i prihvate, veća je verovatnoća da ćete razviti zdravo samopoštovanje.

Ostanite u sadašnjosti

Preispitajte svoje „greške“. Jedna greška ne znači životni neuspeh. Ako vam se neka osoba mršti danas, možda to nema nikakve veze sa vama. Zašto se ne biste, umesto toga, pitali kako možete da joj pomognete ako nešto nije u redu? Ne očekujte odmah da će stvari krenuti loše i da će stalno biti tako. Niko od nas ne zna niti može predvideti šta će se dogoditi sutra, za nedelju dana ili za godinu dana.

Oprostite sebi

Najvažnije je da oprostite sebi za sve što vas sputava. Svi smo mi samo ljudi i nećemo sve učiniti savršeno. Prihvatite loše emocije čim dođu, ali ne dozvolite da vas poremete.

Ako živite sa niskim samopoštovanjem i anksioznošću koju je teško da prebrodite sami, razmislite o tome da se obratite bliskim ljudima, terapeutu ili nekoj zajednici da biste objasnili kako se osećate.

Ponekad su osećaji niskog samopoštovanja i anksioznosti toliko jaki da zahtevaju stručnu pomoć. Nije sramota potražiti pomoć, to vam može omogućiti da idete napred i kasnije pomognete i drugima koji su u itom stanju kao i vi.