Kako da razlikujemo strah od anksioznosti?

Strah i anksioznost su dva različita pojma koja se često terminološki izjednačavaju. Ali mnogi stručnjaci veruju da postoje bitne razlike između njih. Te razlike mogu objasniti način na koji reagujemo na stresore u našem okruženju. Iako se simptomi obično preklapaju, naše iskustvo sa tim osećajima razlikuje se u zavisnosti od konteksta.

Strah se odnosi na poznatu ili razumljivu pretnju, dok anksioznost sledi iz nepoznate, očekivane ili loše definisane pretnje. I strah i anksioznost proizvode slične reakcije (stresni odgovor) na određene opasnosti. Napetost mišića, ubrzani rad srca i nedostatak daha jesu najznačajniji fiziološki simptomi povezani sa reakcijom na opasnost. Te telesne promene rezultat su urođene reakcije „bori se ili beži“ na stres, koja je neophodna za naš opstanak. Bez ovog stresnog odgovora, naš um ne bi primio signal opasnosti i naša tela ne bi mogla da se pripreme za beg ili borbu kada se suoče sa pretnjom.

Šta je anksioznost?

Anksioznost je difuzno, neprijatno, nejasno osećanje straha. Često je odgovor na nepreciznu ili nepoznatu pretnju. Na primer, zamislite da hodate mračnom ulicom. Možda ćete se osećati nelagodno i možda ćete imati neprijatan osećaj u stomaku. Ove senzacije su izazvane anksioznošću koja je povezana sa mogućnošću (budućnost) da stranac može iskočiti iz grma ili vam prići na neki drugi način i povrediti vas. Ova anksioznost nije rezultat poznate pretnje ili jasnog znaka. Umesto toga, dolazi iz tumačenja vašeg uma o mogućim opasnostima koje bi mogle da nastanu.

Anksioznost je često praćena mnogim neprijatnim somatskim (fizičkim) osećajima. Neki od najčešćih fizičkih simptoma anksioznosti su: vrtoglavica ili osećaj nesvestice, glavobolja, bol u mišićima i napetost, poremećaji spavanja, bol u grudima, zujanje u ušima, prekomerno znojenje, drhtanje, ubrzani rad srca, umor ili trnci, depersonalizacija i derealizacija, uznemiren želudac ili mučnina, kratak dah, osećaj da gubimo razum.

Šta je strah?

Strah je emotivan odgovor na poznatu ili određenu pretnju. Na primer, ako hodate mračnom ulicom, a neko u vas uperi pištolj i kaže: „Daj mi torbu“, verovatno ćete doživeti strah. Opasnost je stvarna, definitivna i neposredna. Postoji jasan i prisutan predmet straha, znak.

Iako je fokus odgovora različit (stvarna nasuprot zamišljenoj opasnosti), strah i anksioznost su međusobno povezani. Suočeni sa strahom, većina ljudi će doživeti fizičke reakcije anksioznosti. Strah izaziva anksioznost, a anksioznost može izazvati strah. Ali suptilne razlike između ova dva pojma pružaju bolje razumevanje vaših simptoma i mogu biti od značaja za strategije tretiranja anksioznosti.

Razlike između straha i anksioznosti

Već sam navela jednu razliku, a to je da kod straha postoji očigledna pretnja, a kod anksioznosti očekivana opasnost. Verovatno ste već svi znali za ovu razliku. Sledeća razlika je da je strah snažnije povezan sa reakcijom na borbu ili beg, u odnosu na anksioznost. Još jedna razlika odnosi se na kvalitet pažnje: strah je povezan sa suženom pažnjom, a anksioznost je povezana s budnim širenjem pažnje radi otkrivanja pretnji ukoliko one zaista postoje. Kada osetite strah, vaša pažnja se sužava na pretnju (npr. na osobu koja je uperila pištolj u vas u mračnoj ulici) u sadašnjosti. Ali tokom anksioznosti, vaša pažnja se širi u iščekivanje. Na primer, osećate se anksiozno dok noću ostajete sami kod kuće, a svaki put kada čujete da zazvoni telefon ili vetar pomera grane počnete skenirati svoje okruženje u iščekivanju da se uskoro dogodi nešto strašno. Takođe, vaša anksioznost će verovatno ostati prilično konstantna, sa manjim usponima i padovima dok procenjujete svaki novi znak (npr. dok ste sami kod kuće neko pozvoni na interfon). S druge strane, reakcija na strah, borbu ili beg je nagla, nastupa odmah i dramatično se smanjuje nakon uklanjanja izvora straha.

Najkraće rečeno: strah je konkretan, anksioznost je simbolična (ukazuje na unutrašnjost, na nesvesni, dublji sloj uma).

Strah i anksioznost su povezani sa mnogim stanjima mentalnog zdravlja. Ova osećanja su najčešće povezana sa anksioznim poremećajima, kao što su specifične fobije, agorafobija, socijalni anksiozni poremećaj i panični poremećaj. Ako su strah i anksioznost postali neizdrživi i ako vam ometaju svakodnevnicu, potražite pomoć stručnog lica.