Okidači anksioznosti

Anksioznost je stanje koje može izazvati osećaj zabrinutosti, straha ili napetosti. Takođe, kod nekih osoba anksioznost može izazvati i napade panike i ekstremne fizičke simptome (na primer, bol u grudima). Anksiozno stanje nije uzrokovano jednim, već kombinacijom faktora. Pored genetike i okruženja, jasno je da neki događaji, emocije ili iskustva mogu da uzrokuju pojavu simptoma anksioznosti ili ih mogu pogoršati. To su, takozvani, okidači anksioznog stanja. Okidači anksioznosti mogu biti različiti kod svake osobe, ali postoje i okidači koji su uobičajeni. Kod nekih ljudi anksiozni napadi mogu se aktivirati i bez ikakvog razloga.

Važno je da prepoznate okidače da biste mogli da upravljate njima i da na taj način smanjite anksioznost. Evo koji su uobičajeni okidači anksioznosti.

1. Stres
Svakodnevni stresori, poput gužve u saobraćaju, mogu kod svakoga izazvati uznemirenost. Ali dugoročni stres može dovesti do hronične anksioznosti i pogoršanja simptoma, kao i do drugih zdravstvenih problema. Stres može prouzrokovati i ponašanja poput preskakanja obroka ili konzumiranja alkohola, što dodatno može pogoršati anksioznost.
Smanjite izloženost stresnim situacijama kad god je to moguće i radite na tome da naučite kako da se suočite sa stresom i kako da reagujete na njega. Na taj način možete smanjiti i anksioznost.

2. Negativno razmišljanje
Vaš um kontroliše veći deo vašeg tela. Kada ste uznemireni ili frustrirani, reči koje kažete sebi mogu izazvati još više anksioznosti. Ako ste previše samokritični ili skloni negativnom razmišljanju, korisno je da naučite da preusmerite svoja osećanja kada krenete ovim putem.

3. Konflikti
Problemi u vezi, porodični problemi, neslaganje sa kolegama- svi ovi sukobi mogu i pokrenuti i pogoršati anksioznost. Ako ne umete da se izborite u situaciji kada dođe do sukoba, ako se povlačite i uvek popuštate, ako mislite da ste uvek u pravu ili ne znate kako da ga rešite, trebalo bi da radite na tome da naučite kako postupiti kada dođe do sukoba. Korisno je i da naučite kako da upravljate osećanjima koje ovi sukobi izazivaju.

4. Finansijski problemi
Zabrinutost zbog neočekivanih računa ili otplate kredita, kao i strah od gubitka posla (a samim tim i stalnih primanja) može izazvati anksioznost. Naučite da upravljate novcem. Na taj način možete smanjiti zabrinutost i neizvesnost koju nedostatak novca može izazvati. Korisno je nekada i posavetovati se sa finansijskim stručnjakom.

5. Zdravstveni problemi
Dijagnoza bolesti koja je zastrašujuća i teška (poput kancera ili hronične bolesti) može izazvati anksioznost ili je pogoršati. Ova vrsta okidača je veoma moćna zbog neposrednih i ličnih osećaja koje proizvodi. U ovom slučaju možete pomoći sebi tako što ćete biti proaktivni. Na primer, razgovarajte sa lekarom o tome šta vi možete uraditi da vam bude bolje i budite uporni i istrajni. Razgovor sa psihoterapeutom može biti od koristi, jer vam može pomoći da naučite da upravljate svojim emocijama koje su uzrokovane vašom dijagnozom.

6. Lekovi
Određeni lekovi mogu izazvati simptome anksioznosti, kada vam njihovi aktivni sastojci ne prijaju ili se zbog njih osećate loše. Ti osećaji mogu pokrenuti niz reakcija u vašem umu i telu, koji mogu dovesti do dodatnih simptoma anksioznosti.
Razgovarajte sa lekarom o tome kako na vas utiču određeni lekovi i potražite zamenu koja neće aktivirati ili pogoršati vašu anksioznost.

7. Društveni događaji
Ako ne vidite ništa zabavno u tome da se nađete u prostoriji punoj stranaca, niste jedini. Događaji zbog kojih morate da komunicirate sa ljudima koje ne poznajete mogu izazvati osećaj anksioznosti. Kako biste olakšali svoje brige ili nelagodnost, možete da povedete pratioca kada je to dozvoljeno. Ali, važno je i da naučite kako da ove događaje učinite podnošljivim.

8. Javni događaji ili nastupi
Javni govor, razgovor sa direktorom, nastup na takmičenju ili čitanje naglas mogu da izazovu uznemirenost. Ako vaš posao ili hobi podrazumevaju ovakve događaje ili nastupe, onda treba da radite na tome da naučite kako da vam bude komfornije u ovim situacijama, sami ili sa stručnim licem.

9. Kofein
Mnogi se oslanjaju na svoju jutarnju šolju kafe kako bi se probudili, ali to zapravo može pokrenuti ili pogoršati anksioznost. Prema jednom istraživanju iz 2010. godine, osobe sa paničnim poremećajem i socijalnom fobijom su posebno osetljive na efekte kofeina koji izazivaju anksioznost. Radite na tome da smanjite unos kofeina ili da zamenite šolju kafe za neki napitak koji ne sadrži kofein, kad god je to moguće.

10. Preskakanje obroka
Kada preskočite obrok, šećer u krvi može da padne, što dovodi do drhtanja ruku i mučnine. Takođe, može da izazove anksioznost. Redovni obroci vam obezbeđuju energiju i važne hranljive materije. Ako ne možete da odvojite vreme za tri obroka dnevno, zdrava užina je odličan način da sprečite nizak šećer u krvi, osećaj nervoze ili uznemirenosti i anksioznosti. Zapamtite, hrana može uticati na vaše raspoloženje.

11. Lični okidači
Teško je identifikovati ove okidače. Oni mogu početi na nekom mestu, mirisom ili čak pesmom. Lični okidači vas, svesno ili nesvesno, podsećaju na neki loš osećaj ili traumatični događaj u vašem životu. Za prepoznavanje ličnih okidača uglavnom treba više vremena, a često i pomoć stručnjaka, ali važno je da ih identifikujete kako biste naučili da ih prevaziđete.

Saveti za prepoznavanje okidača

Ako možete prepoznati i razumeti vaše okidače, možete raditi na tome da ih izbegnete ili uklonite. Možete naučiti određene tehnike za suočavanje sa okidačima kako biste efikasnije upravljali njima kada se dogode. Slede tri saveta za prepoznavanje okidača.

Pišite dnevnik. Zapišite kada osetite strah i uznemirenost i šta je u tom trenutku najverovatnije dovelo do anksioznosti. I sve to zapišite u trenutku kada se dešava, jer kasnije možete zaboraviti osećaje, a oni su važni za prepoznavanje okidača.

Budite strpljivi i iskreni prema sebi. Anksioznost može izazvati negativne misli i loše procene (možda ne želite sebi da priznate da je nešto na vas ostavilo takav utisak ili da vas je toliko pogodilo). Budite i voljni da istražite stvari iz svoje prošlosti kako biste utvrdili kako one mogu danas uticati na vas. Budite strpljivi i dajte sebi vremena.

Idite na psihoterapiju. Neke okidače anksioznosti je teško prepoznati, ali stručno lice je obučeno za to i može vam pomoći. Oni koristite različite metode da bi otkrili vaše okidače.