Anksioznost je jedno, ali misliti da ćete umreti zbog svoje anksioznosti je nešto sasvim drugo. Naime, svaki čovek doživi anksioznost, jer je anksioznost emocija (neki je izjednačavaju sa strahom) koja nam pomaže da predvidimo opasnost i pripremimo se za odbranu od nje. Sa druge strane, mi sa anksioznim poremećajima brinemo stalno i bez razloga, a često znamo da se zanesemo u svojoj anksioznosti jer osećamo mnogo simptoma i senzacija i zbog toga možemo pomisliti da će se dogoditi nešto strašno, pa čak i da ćemo umreti.
Činjenica je da fizički simptomi i strah od anksioznih simptoma i smrti produžavaju vaše stanje anksioznosti, samim tim i agoniju. A ja pretpostavljam da, ako ste na ovoj stranici, želite da je se rešite? Jedna od najvažnijih stvari koju anksiozna osoba može učiniti da upravlja svojom anksioznošću je prevazilaženje verovanja da vam simptomi anksioznosti mogu naškoditi. Potpuno odbacite tu teoriju, jer ona jednostavno nije tačna.
Ali kako onda prevazići strah od simptoma anksioznosti?
Za početak treba da promenite svoj način razmišljanja. Morate da reprogramirate svoj mozak da biste odbacili lažna uverenja koja ste izgradili tokom anksioznog stanja (poslednjih nekoliko meseci ili čak godina).
Najznačajnija od ovih neistina koju govorite sebi jeste da vas anksioznost može ubiti. Da će simptomi i senzacije anksioznosti pokrenuti, na primer, srčani udar. Anksiozne osobe često doživljavaju preskakanje ili ubrzan rad srca i odmah pretpostave da će ih to oboriti na pod. To, naravno, nije tačno. Anksioznost, panični napadi, ubrzan rad srca i trkačke misli ne ubijaju ljude. Nema zabeleženih primera da je neko umro zbog uznemirenosti i ubrzanog rada srca.
Da li su simptomi anksioznosti intenzivni? Nego šta, ali to ih ne čini smrtonosnim. Odbaciti strah od smrti od anksioznosti trebalo bi da bude vaša polazna osnova. Toliko treba da budete sigurni u to koliko ste sigurni da je mleko bele boje. Kad budete sebi usadili novo uverenje onda na sličan način možete i druge strahove odbaciti (od srčanog ili moždanog udara, nesvestice, bolesti). Jer, ne plašimo se mi povećanog broja otkucaja srca- već da će to dovesti do nekog zdravstvenog problema i često odmah izmerimo pritisak, da budemo sigurni u to da ne treba da zovemo hitnu pomoć. Kad odbacimo te lažne teorije koje smo sami kreirali, onda se nećemo plašiti simptoma anksioznosti, jer ćemo biti sigurni u to da nam neće naškoditi, da nas neće povrediti i da svakako nećemo od anksioznih simptoma i senzacija umreti.
Pored prevazilaženja straha od simptoma anksioznosti, trebalo bi da se suzdržite od stvaranja novih strahova. Nemojte se uhvatiti u tu mrežu, pored toga što je kontraproduktivno, može dovesti do novih fobija. Da li se zaista želite plašiti novih stvari pored postojećih? Kada primetite da stvarate u glavi nove čudne strahove, probajte što pre da presečete to. Kada naiđete na nove strahove, odmah treba da ih izazovete. Pitajte sebe zašto se plašite? Postoji li opravdan razlog za strah? Vaš um treba da vikne „to je nemoguće“. Poenta je da treba da povratite kontrolu i da obuzdate strahove.
Sledeći put kad budete imali napad anksioznosti ili bilo koji drugi simptom anksioznosti, izazovite sebe da procenite situaciju. Da li ste u stvarnoj opasnosti? Ako ne, onda to izgovorite u sebi. Šta se najverovatnije događa? Šta se dogodilo u prošlosti kada ste se osećali tako? Da li ste se prošli put isto osećali i smirili se sami posle nekog vremena?
Anksioznost može biti nadmoćna sila. Natera nas da verujemo u stvari koje nisu istinite i da preispitujemo naš um. Ali zapamtite- mi imamo sposobnost da vidimo i kroz veo straha. Kao neko ko je imao mnogo simptoma i senzacija anksioznosti, ne želim da vam kažem da je ovo lako, daleko od toga. Potrebno je vreme, svakodnevno vežbanje, upornost i strpljenje. Ponekad ćete biti uspešniji u tome, nekada manje uspešni. Nekada će vas strahovi slomiti. Ali nemojte se obeshrabriti. Sve dok ste svesni šta treba da radite, imate dobro polazište. Prestanite biti žrtva svoje anksioznosti i budite proaktivni u borbi protiv straha. Naravno da ćete nekad biti anksiozni, i to ne možete uvek da kontrolišete, ali možete učiniti mnogo da kontrolišete svoju reakciju na anksioznost.
Da, apsolutno sam za to, ako vas neki simptom anksioznosti veoma plaši, idite na pregled kod lekara, ali kad isključite mogućnost bolesti i ako vam na pregledu kažu da ste zdravi, prestanite da zahtevate još jedan pregled i još jedan ili drugo mišljenje. Verujte sebi da možete da podnesete bilo koji simptom anksioznosti. Jer možete. Kada to učinite, znajte da upravljanje simptomima anksioznosti postaje realnost. A kada shvatite da vas neće povrediti i kada se manje budete plašili tih simptoma, oni će biti manjeg intenziteta i mnogo brže će prolaziti.
Ja se danas anksioznih simptoma ne plašim, retko ih osetim, sigurna sam da me neće povrediti i samo nastavim da radim ono što sam radila pre nego što su se simptomi pojavili. Pišite mi u komentarima koji simptom anksioznosti vas najviše plaši?
Dok sam čitala ovaj članak, imala sam utisak da govorite zapravo o meni, jer kako ste opisali anksioznost i misli koje prolaze dok neko ima anksiozni napad, zapravo su svi simptomi koje ja imam (lupanje srca, strah da ću se onesvestiti, da ću imati srčani napad…). Već par godina se lečim od anksioznosti medikamentima ali sam shvatila da je rešenje odnosno izlečenje u stvari u meni samoj (logično zar ne) ali mi je trebalo dosta vremena da to osvestim. Slažem se sa svime što ste napisali, da je zapravo rad na sebi, podizanje svesti, informisanost, razgovor sa sobom i po potrebi stručnim licima u stvari jedini način da se anksioznost bar stavi pod kontrolu. Pozdrav
Hvala na komentaru. Takođe se slažem sa Vama da je rešenje u nama. Samo napred i hrabro. ❤
Pozdrav
Sa anksioznoscu se birim od januara ove godine. Imala sam na odmoru stezanje u grudima, ostavili su me u bolnici i rekli da imam predinfarktno stanje. Bio je vikend, nije bilo doktora i ja ssm 2 dana cekala infarkt od kojeg cu umrijet. Poslije sam bila kod tri kardilologa koji du radili UZV srca, uradila koronografiju i svi su mi rekli da mi je srce zdravo. Jedino ekg ima manje odstupanje, dr nisu sigurni zbog cega. Od tada, isko su mi dr rekli fa mi je srce zdravo, svakodnevno imam strah da ce mi se desiti srcani udar i da cu umrijeti, iako svi i ne umru od srcanog udara. Imam i dalje stezanje u grudima i ponekad otezano disanje. Idem na psihotetapiju, bolje mi je nego u januaru ili februaru, ali ansioznost ne popusta. Panicne napade nemam vec 2 mjeseca , ali strah od smrti i dalje je tu.
Hvala na članku, meni sama spoznaja da nas ima više sa anksioznim stanjem daje nadu da mogu izaći kao pobjednik. Strahovi od svega i svačeg su nestali. Prihvatio sam da ih nema, ali se pojavilo nešto drugo. Kako mi misli rade konstantno, od onih najljepsih do onih od kojih pomislim kako je meni ovo palo na pamet kad ni u ludilo to ne ni uradio, često mislim da ću da poludim, dobijem neku mentalnu bolest… Ipak, iz svakog dana gledam da izvucem ono najbolje i zivim za dan kad cu pobijediti osjecaj da cu da „poludim“. Puno pozdrava.
Hvala što ste podelili svoje iskustvo. Večina anksioznih ima takozvane trkačke misli i strah da će poludeti od njih, ali to nije tako strašno kao što nam izgleda i svakako ne možemo od toga poludeti. Dakle, najvažnije je shvatiti da su misli samo misli, meni je to pomoglo. I još jedna stvar, kada nešto radim a da misli mogu da lutaju (npr, pranje sudova), da se fokusiram na sadašnji trenutak, da ne razmišljam o prošlosti ili budućnosti (ako perem sudove, da razmišljam o vodi, da li je hladna, od čega su sudovi, da budem prisutna i razmišljam o tome što radim). Srećno i puno pozdrava!
Hvala na savetima mnogo znaci svima nama koji imamo problem sa ovom mukom ankcioznost!bolest oca i majke i njihov odlazak na nebo je ucinio dosta da mi bude tesko ali gubitak moje prve cerke u saobracajnoj nesreci me razneo u komade.ostala sam na mukama na ovoj planeti!vera u Boga i vecni zivot me odrzava u zivotu i dobrom raspolozenju,ali muke imam od kako se tragedija moja desila.ubrzan rad srca,zujanje u usima,kratak dah,osecaj da cu pasti,kocenje vilice,ili osecaj kocenja vilice to jest,drhtavica,kocenje prstiju na ruci i noge teske a u glavi mi tesko kao da imam neki kamen ,teret na glavi i ne mogu da je drzim na ramenima.dlanovi se znoje curi voda iz njih.imam osecaj da cu da vrisnem odjednom,da cu pasti itd.nocu se probudim i vrelina me neka przi po telu,misici mi ne rade kao da sam paralizovana.uzas jedan muke!to traje cetiri godine!ali kada ne pijem lek antidepresiv!dva puta u dve trudnoce po osam meseci i odmah nakon porodjaja dva meseca vratim se na lek.tada se osecam porazeno jer nisam uspela bez tableta!zatim od septembra prosle godine pocnem dq radim u prodavnici nakon tri godine pauze i svog sveta bola za jednim detetom a radosti za dva koja su mi od Boga data opet i ostavim lek ponovo dva meseca sva zadovoljna puna energije i krenu simptomi moji opet i to se pocelo videti na mom licu i uz kritike mog psihijatra vratim se na lek!da bi za vreme korona virusa mesec dana probala ponovo i sve bilo okej i krenulo naglo opet simptomi i ja se vratim na lek.tako da cetiri puta pokusavam bez leka i ne mogu a ja sam lavica i majka borac i sve znam ko sam i sta sam prezivela i pregrmela u svom zivotu ali imam slabost a to je ne zelim rastanak sa decom!zelim biti zdrava da ih odgajim i izvedem na pravi put i bojim se usamljenosti jer su me napustili svi koje sam volela i zato taj strah u meni vlada!zelim da ga zgazim ali uvek mi je u glavi strah samo nesto da se ne desi ili ako mi se nesto desi ko ce moju decu da gaji sa ljubavlju i necu rastanak sa njima i sta ako ovo ili ono?itd pretesko je sve to.molim se Bogu i u molitvi je lek i spas ali tesko mi je jer ne mogu bez leka.lek dozivljavam kao poraz jer ne mogu prirodno da pobedim ovu muku.moj psihijatar kaze da je besmisleno sto pokusavam bez leka jer ja sam izgubilq dete i to se ne meri sa nijednim gubitkom i nijednom boli.to je u pravu.tako da borim se pijem lek i hrabro napred.mojoj deci poklanjam svu ljubav koja postoji u meni a ima je i te kako!uzivam u njihovoj ljubavi a kad je vreme za spavanje sin u krevetcu a ja sa cerom se ususkam u istoj sobi naravno i njen miris i osecaj da su tu i da niko ne moze da me od njih rastavi mi daje spokoj i to mi je smisao zivota.pozz za sve vas od srca i napred sa savetima jer mnogo znace!
Hvala Vam na divnim rečima. Samo želim da Vam kažem da ste mnogo hrabri i da Vam poželim svu sreću sveta. ???
Pišete sve lako shvatljivo i pomaze.. Imate li savjet za opuštanje mišića koji je meni najveći problem kada sam pod stresom, misli kontrolišem, ne bojim se da cu umrijeti, paniku predišem, radim jogu, slikam, aktivna sam jako.. Samo imam taj problem stezanje mišića, hvala od srca..
Hvala na lepim rečima. Super je što ste pisali i hvala na ideji. Postoji jedna, nazovimo tehnika, koja se koristi za opuštanje mišića, odlična je i ja sam to primenjivala ranije- progresivna mišićna relaksacija. Pisaću o njoj tekst, potrudiću se već sledeće nedelje, da bih mogla da objasnim detaljnije kako da primenite tu vežbu. Puno pomaže, zaista. Veliki pozdrav.???