Zašto bi anksiozni trebalo da primenjuju meditaciju skeniranja tela?
Ako imate anksioznost, verovatno ste čuli o prednostima meditacije. Meditacija se praktikuje da bi se stvorio osećaj smirenosti i unutrašnje harmonije. Meditacija je i jedan vid sposobnosti da budemo prisutni u trenutku, ovde i sada. Već je jasno zašto je dobro koristiti je kao vežbu za smanjenje anksioznosti. Ali, ako je nikada niste primenjivali, možete biti u nedoumici odakle da počnete. I sama sam bila zbunjena i dugo odlagala da se upoznam sa meditacijom. Mogla bih puno da pišem o tome kako se ovde stvara mišljenje da je to trans, mnogi je ne preporučuju, upliće se i vera i slično. Živimo u 21. veku, ni jednu informaciju ne uzimajte kao činjenicu, budite otvorenog uma i preispitujte svoja uverenja.
Dakle, ja sam o meditaciji imala, nepravedno, negativno mišljenje. Kada sam počela da istražujem alternativne metode za prevazilaženje anksioznosti, meditacija se svuda provlačila. Da vam naglasim odmah na početku da ja malo znam o meditaciji, sa njom sam se upoznala onoliko koliko mi je bilo dovoljno da je primenjujem kao tehniku za smanjenje anksioznosti i da je primenjujem tek godinu dana. Ali onoliko koliko sam je primenila, potvrđujem da mi je pomogla. Zato neću dužiti o tome šta je meditacija i koje sve vrste postoje, to prepuštam stručnjacima, a ja ću vam opisati jednu vrstu i kako ona može da pomogne da smanjite anksioznost. To je meditacija skeniranja tela.
Anksioznost ima mnoge simptome, fizičke i mentalne. Često se dešava da ne shvatamo da je naša fizička neprijatnost ili bol povezana sa našim anksioznim stanjem, pa te fizičke simptome težimo da pripišemo nekoj bolesti (ne prihvatamo da je ubrzan rad srca posledica našeg straha, već idemo na različite preglede kako bi utvrdili da imamo neku bolest, mnogi ne prihvataju ni posle nekoliko pregleda da je u pitanju anksioznost). Tada meditacija skeniranja tela može biti posebno korisna i efikasna.
Ako mentalno skenirate sebe od glave do pete, vi dobijate svest o svakom delu svog tela, primećujući nelagodu, napetost, bol ili bilo koju drugu fizičku reakciju ili senzaciju u telu. Razvijanje veće svesti o telesnim senzacijama može vam pomoći da se osetite povezani sa svojim telom i steknete bolji uvid u potencijalne uzroke neželjenih osećanja i osećaja u telu. A to znanje vam može pomoći da smanjite anksioznost, tako što možete promeniti način na koji posmatrate te senzacije (ubrzan rad srca=strah zbog neke misli, a da ne pomislite ubrzan rad srca=infarkt). Povećana svest i prihvatanje simptoma i senzacija anksioznosti može dovesti do smanjenja istih (ako ubrzan rad srca prihvatimo kao normalnu reakciju na strah, onda ćemo se brzo smiriti, u suprotnom možemo učiniti da se dodatno uplašimo i da taj osećaj postane još gori). Cilj nije otkloniti sve simptome i senzacije, već ih upoznati i učiti iz njih kako biste lakše mogli da upravljate njima.
Stručnjaci su dokazali da meditacija može poboljšati fizičko i mentalno zdravlje na više načina: može smanjiti anksioznost i stres, može smanjiti depresiju, može poboljšati kvalitet spavanja, može povećati samosvest. Redovno vežbanje meditacije može dovesti do pozitivnih promena, uključujući: poboljšani fokus, povećano saosećanje i ostale pozitivne emocije, veću sposobnost suočavanja sa neželjenim emocijama.
Kako primeniti ovu meditaciju?
Skeniranje tela možete zamisliti kao mentalni rendgen koji polako putuje vašim telom.
Opustite se. Prvo se lepo namestite da vam bude udobno. Možete da ležite ili sedite.
Zatvorite oči i fokusirajte se na disanje. Samo posmatrajte kako udišete i izdišete.
Izaberite odakle želite početi (leva ruka, leva noga, desna ruka, desna noga, glava). Usredsredite se na to mesto dok nastavljate da dišete polako i duboko.
Obratite pažnju na senzacije. Otvorite svoju svest o osećajima napetosti, nelagodnosti, bola ili bilo čega neobičnog.
Skenirajte taj deo tela od 20 do 60 sekundi posmatrajući te senzacije.
Ako počnete da primećujete napetost, nelagodu ili bol, priznajte i prihvatite bilo kakvu emociju koju ova senzacija izaziva. Prihvatite je bez kritike. Na primer, ako se osećate uplašeno ili ljuto, nemojte sebe kriviti zbog tih osećanja. Registrujte ih i pustite ih da prođu.
Nastavite disati, zamišljajući da se napetost ili nelagoda smanjuju svakim izdahom.
Polako oslobodite fokus sa tog dela tela i preusmerite ga na sledeći deo. Nekim ljudima je korisno da zamisle da oslobađaju jedan deo tela dok izdišu i prelaze na sledeći dok udišu.
Nastavite vežbu na način koji vama ima smisla, bilo da se krećete odozdo prema gore ili od glave prema ruci ili nekim drugim redom.
Dok nastavljate da skenirate svoje telo, primetite kada misli počnu da se gube. To će se dogoditi verovatno više puta, nije strašno i možete lako vratiti misli na pravi put. Lagano vratite svoju svest tamo gde ste stali sa skeniranjem.
Kada završite sa skeniranjem delova tela, neka vaša svest putuje celim telom, a vi nastavite polako udisati i izdisati.
Lagano otpustite fokus i vratite pažnju na okruženje.
Šta treba početnici da znaju?
Možda nećete primetiti poboljšanje nakon prve meditacije. Skeniranje tela bi, takođe, moglo probuditi vašu svest o napetosti, čineći je još gorom. Ovo bi moglo da vas obeshrabri, ali pokušajte da istrajete u tome da nekoliko dana vežbate ovu meditaciju. Mnogo ljudi ne uživa u meditaciji ili ne primeti bilo kakvu korist prvih nekoliko puta kada je proba. Ali kasnije osete sve čari meditacije. Proći će neko vreme dok se naviknete na ovu vežbu i to je sasvim normalno.
Kada je u pitanju meditacija, ne postoji jedan „pravi“ pristup. Najbolja vrsta meditacije je ona koja deluje na vas i koja vam prija.
Mnogi smatraju da je najkorisnije meditirati uvek u isto vreme i na istom mestu. Ovo vam može pomoći da formirate naviku, ali ne brinite previše ako ne možete da napravite takav raspored. Meditirati 15 minuta svakodnevno, ili čak 5 minuta, bolje je nego uopšte ne meditirati.
Možda bi bilo lakše meditirati kod kuće, ali meditaciju možete vežbati bilo gde. Umorni ili napeti na poslu? Napravite 5 minuta pauze za brzo skeniranje tela. Ako vam je teško da se opustite u tradicionalnoj meditativnoj pozi, poput sedenja sa prekrštenim nogama, pokušajte u ležećem položaju, dok stojite ili čak meditirajte napolju.
Kažu da nema ispravnog ili pogrešnog načina meditacije, važno je pronaći praksu koja zadovoljava vaše potrebe i dopunjuje vašu ličnost (ovo je i moje iskustvo, jer sam je radila potpuno na svoj način, onako i onoliko koliko mi je prijala).
