Bilo mi je teško da prihvatim da sam drugačija. Anksiozna. Nisam volela da idem negde da ne bih drugima kvarila raspoloženje. Nisam htela ni da mi dođu, da me ne vide kako se borim sa svakodnevnicom. Posle potpunog povlačenja postala sam i socijalno neadekvatna. Šta li misle o meni kad primete da drhtim?

A kada mi je postajalo bolje i kada sam mogla po malo da se krećem među ljude, verovala sam da je prošlo nekoliko vekova, da se sve promenilo, da neću znati za započnem razgovor, da se nigde neću uklopiti.

Socijalna anksioznost može se objasniti kao strah od onoga šta drugi misle o nama. Strah od odbijanja. Strah od neadekvatnosti. Strah od intimnosti. Strah od propuštanja. Strah od prepuštanja. Strah od usamljenosti.

Neki socijalno anksiozni ljudi sebe vide kao bezvredne uljeze društva, ne nužno zato što se osećaju kao zaista bezvredni, nego možda i zato što osećaju da se ne uklapaju u kalup. A kao takvi nekada izaberu da ostanu nevidljivi. Plaše se da ih drugi ne okaratkterišu kao glupe, nesposobne, uplašene… Prikrivaju se, pate u tišini.

Predviđaju da će se svet srušiti ako naprave grešku. Strah od takvih lažnih predviđanja je njima dovoljno realan. Fokusiraju se na svoje strahove. A onda se strah hrani samim sobom. Osećaju da ne mogu da prežive nelagodu kada se nađu u socijalnoj situaciji, pa ih sve više izbegavaju.

Kako da se osećate prijatnije u socijalnim situacijama?

1. Počnite da se borite sa strahom.
2. Umesto da se fokusirate na strahove, postavljajte drugima pitanja o njima. Videćete da su ljudi više nego raspoloženi da pričaju o sebi.
3. Umesto da brinete da se ponašete nepodobno, recite sebi da birate da obustavite osudu prema sebi.
4. Hiperbola, kao što je „Zauvek ću se osramotiti ako napravim neku grešku“, preterana je generalizacija. Namerno napravite malu grešku da biste sebi pokazali da nije kraj sveta.
5. Ako zamišljate buduće socijalne događaje kao potpune promašaje, zamislite da je takva vizija lupa, a onda zamislite da ste razbili tu katastrofalnu viziju. Kako se sada osećate povodom tog događaja?
6. Čuvajte se svojih definicija. Ako definišete društveni događaj kao polaznu osnovu da se osramotite, onda ćete se verovatno osećati onako kako mislite. Napišite bar pet stvari koje mogu poći po dobrom, umesto po zlu.
7. Prihvatite da se osećate neprijatno. Pokušajte da prihvatite stav prihvatanja „tako je kako je“. Ako ste zabrinuti da će vas drugi videti kao nepodobne, setite se da će nekim ljudima vaš način ponašanja biti šarmantan.
8. Odustanite od odustajanja. Ne izbegavajte društveno okupljanje sa izgovorom da nećete uspeti. Umesto toga, potrudite se da često zamislite da uživate u komuniciranju sa drugima.
9. Ublažite svoj strah. Izlažite se situacijama polako, a ne nikako. Vežbajte da radite nešto osnovno, poput rukovanja i predstavljanja. Dodajte komentar o nečemu uobičajenom, poput vremena. Ne dozvolite da se zaledite, uvek možete reći: „Zdravo“.
10. Aktivirajte se. Umesto da čekate da vas neko spase, naterajte sebe da učestvujete. Ne morate da pravite sve brilijantne korake, dovoljno je da ste za početak prisutni.
11. Razmišljajte manje sumnjivo. Prestanite da nagađate šta biste trebali reći. Pitanje: „Da li da kažem nešto ili ne?“ je formula za propuštanje razgovora. Pretpostavite da treba i verovatno ćete biti u pravu.
12. Ne plašite se odbijanja. Strah od odbijanja je obično izmišljeni strah. Ako neko odbije vašu ideju, i dalje vi možete verovati u nju, to ne znači da nije dobra.
13. Koristite stidljivost kao pozitivan osećaj.
14. Upravljajte svojom skromnošću. Steknite naviku da svakodnevno izgovorite sebi kompliment. Možda ćete tako manje crveniti kada vam ga neko drugi uputi.
15. Prihvatite da opreznost nije uvek potrebna. Ne zauzimajte zadnje sedište. Pretpostavite da će neki od ljudi koje sretnete biti prijateljski nastrojeni. Potrudite se da njih nađete.
16. Prihvatite osećaj stida. Ako ste po prirodi stidljivi, nećete eliminisati ovu prirodnu tendenciju. Međutim, možete izabrati da upravljate svojom stidljivošću. Pokušajte da otkrijete posebna interesovanja drugih ljudi tako što ćete pitati njima pitanja. Uradite ovo i možda ćete biti viđeni kao briljantan sagovornik, čak i ako malo govorite o sebi.
17. Ne očekujte trenutnu promenu. Prevazilaženje strahova je proces. Polako se zagrevajte za nove društvene situacije.
18. Potrudite se da ne obraćate pažnju na senzacije tela, to su samo serije nervnih impulsa. Praćenje senzacija pomera fokus sa onoga što vi jeste na to koliko ste napeti. Ubrzan rad srca vas neće povrediti. Učestvujte u razgovoru, a vaše srce će se pobrinuti samo za sebe.
19. Pazite na govor tela. Ako gledate u pod izgledaćete nesigurno. Podignite glavu, to ukazuje na poverenje.
20. U razgovoru suptilno klimajte glavom, jer je to znak odobravanja, a većina ljudi voli odobravanje.
21. Ne zaboravite na osmeh. Razmišljajte o nečemu prijatnom i pustite da se ozarite osmehom.
22. Govorite glasnije. Kada govorite tiho, samim tim delujete nesigurno u ono što izgovarate. Kako vežbate ovu sposobnost, vremenom postaje sve lakše.
23. Ne trudite se da „čitate“ izraze lica. Obično pretpostavljamo da znamo šta druga osoba misli, ali to su uglavnom potpuno pogrešne pretpostavke.
24. Vodite se činjenicama. Prebacite se sa misli koje glume kritičara na ono što se objektivno dešava.
25. Ne morate ostaviti odličan prvi utisak, plan je da budete svoji, pa ćete tako i privući najsličnije sebi.
26. Odbacite svoja preterana očekivanja. Ne morate da budete u centru pažnje ako to nije vaš stil.
27. Nemojte misliti da morate dominirati. Pokažite interesovanje. Podelite sa drugima nekoliko svojih misli. Neka drugi pričaju. Pridružite se razgovoru kada vam se neka tema dopadne.
28. Pripremite se da budete prijatno iznenađeni. Velika je verovatnoća da uspostavite više veza nego što ste mislili. Realnost je takva da se najgori scenariji uglavnom ne dešavaju i da je svet generalno bezbedno mesto, a ljudi oko vas dobri.
29. Čekanje da se osećate spremno i prijatno pre nego što se izložite situaciji koja je za vas nelagodna, retko uspeva. To je oblik odlaganja. Samo krenite, šta imate da izgubite?
30. Odvojite sebe od anksioznosti. Vi ste mnogo više od simptoma i senzacija anksioznosti.
31. Izazovite osećaj inferiornosti. Umesto da se koncentrišete na ono što mislite da vam nedostaje, prebacite se na snage koje imate.
32. Zapišite svoje društvene veštine, a onda ih dodatno uvežbajte. Koristite jednu svaki put kada ste u izazovnoj situaciji.
33. Odbacite sramotu. Niste bezvredni samo zato što imate misli koje vam govore da jeste.
34. Odreknite se iracionalne krivice. Nerealno je osuđivati sebe zbog grešaka koje samo vi primećujete.
35. Oduprite se alkoholu. Alkoholom otupljena čula su osnova za probleme i tenzije.
36. Shvatite da ne možete i ne treba svima da se svidite. Niko nije univerzalno prijatan drugima.

Za one koji ćute o svojoj patnji.

Kontakt za zakazivanje individualnih seansi: info@anksioznioptimista.com.
Danijela Mladenović, terapeut ?