Anksiozni Optimista

Ubrzan rad srca

Zašto ubrzan rad srca nije opasan?

Još jedan uobičajeni simptom anksioznosti je povećan puls, poznat i kao ubrzano lupanje srca ili tahikardija. Za mnoge ljude sa anksioznim poremećajem, ubrzan rad srca je budna noćna mora. Stalna briga da li je sa njihovim zdravljem sve u redu. Stalna potreba da odu kod kardiologa, čak i nakon mnogih pregleda gde su dobili potvrdu da su zdravi.

Palpitacije srca ljudi osećaju kao da im srce ubrzano lupa, jako lupa, treperi ili preskače. Neprijatan je taj osećaj, sediš, a osećaš kako ti srce iskače iz tela. Umiriš se i pratiš otkucaje. Da li su pravilni? Da li sam upravo osetila kako mi srce preskače? Da li je stalo na trenutak? Je li sad ovo kraj? Ili je ovo znak da se polako gasi? Šta ako prestane da kuca jer ne može da podnese toliki puls? I otkud sad ovaj bol oko srca i u levoj ruci?

Ovo je važna tema o kojoj treba pričati, jer je to simptom koji ste verovatno osetili. Kada osetite tahikardiju, zamišljate najgore scenarije, od kojih mnogi uključuju neku vrstu bolesti. To je jedan od razloga zašto se tahikardije toliko plašite i osećate kao da bi vam se život u svakom trenutku mogao završiti.

Međutim, tahikardija (100 otkucaja srca u minuti ili više u mirovanju) ne znači uvek opasnost ili oštećenje. U većini slučajeva to znači da ste pod velikim stresom.

Anksioznost je odgovor na stres, koji je sam po sebi odgovor na opaženu pretnju. Pretnja može biti stvarna, poput jakog zemljotresa, ili je možda ona koju gradimo u mislima, poput deteta koje brine da li je čudovište ispod kreveta.

Kad se osetite anksiozno, pretpostavljate da je anksioznost izvor vaših simptoma. Ali, u stvari, krivac je stres. Stres je osmišljen da bi vam obezbedio kratke nalete energije, pažnje i fokusa koji vam pomažu da se zaštitite od opasnosti, sprečite povrede ili smrt.

Problem je u tome što stres, ponekad, može ostati aktivan duži vremenski period. Jedan od razloga za to bi mogao biti taj da ste osetljivi na stres, što izaziva snažne emocionalne reakcije koje vam otežavaju oporavak od anksioznosti. Takođe, možda ste hronično umorni i pod stresom.

Rezultat osetljivosti na stres je da proizvodnja hormona stresa (adrenalina i kortizola) u vašem telu može biti povišena i da ima veliki uticaj na vaše telo. Srčani rad postaje snažniji, srce pumpa brže i kao rezultat povećava vaše otkucaje srca.

Kako ovo izgleda u svakodnevnom životu?

Recimo da ste na poslu i upravo ste imali stresnu situaciju. Odmah nakon toga počinjete da primećujete da vam srce ubrzano radi, primećujete kako vam pulsira. Možda čak otkucaji i nisu mnogo ubrzani, ali vi ste već svu pažnju fokusirali na vaše srce i to je dovoljno da vas zabrine šta to može značiti. Ovo je trenutak kada se brinete za zdravlje svog srca.

Vaš stres se pretvara u brigu, što izaziva anksioznost. Sada se u ovu igru uključuje i mozak i dodatno uzbuđuje srce, tako da vam se puls još više povećava. To je tahikardija zasnovana na „emocijama“. Snažna emocionalna reakcija zaista može izazvati tahikardiju. To je normalno i nije opasno.

Verujem da ste, ako ste ranije osetili tahikardiju, potražili pomoć lekara zbog toga. Možda ste uradili EKG, analize krvi, test opterećenja, holter monitor… Takođe, verujem da su svi rezultati bili dobri. Ali vi se ipak plašite.

Drugačiji pogled na tahikardiju

Razmislite na ovaj način. Anksioznost je pokazatelj stresa. Tahikardija je deo tog signala stresa. Gde mislite da sva briga, strah i stres odlaze? Umesto da ih se oslobađamo, te negativne emocije se manifestuju u našem telu. Ali to nikako ne znači da su vaši ubrzani otkucaji srca tu da vas ubiju. To samo znači da na vas utiču vaša emocionalna iskustva. Stres i anksioznost su reakcije na nakupljene negativne emocije, unutrašnju borbu, na sve ono što prećutite i progutate, na to što niste u skladu sa sobom. Vaše srce reaguje na taj nesklad.

Drugo, da li vam vaše iskustvo govori da tahikardija nije ubica (kako ste ranije mislili)? Koliko puta ste doživeli ubrzan rad srca? I koliko puta ste doživeli infarkt ili smrt? Ni jednom?

Dakle, mogu da potpišem da je jedan od najneprijatnijih osećaja doživljavati tahikardiju. Ali, setite se kako i zašto dolazi do toga kod anksioznih osoba. To ne znači da vaše strašne pretpostavke nisu jake. Vaše misli i briga u tom trenutku mogu biti nepodnošljive. To, međutim, ne menja činjenicu da stres svaki put pokreće tahikardiju na isti način. To je stari pas bez novih trikova. Izazov je naučiti kako sedeti sa tom stvarnošću i prihvatati je kad se desi.

Sledeće metode mogu pomoći u smanjenju ubrzanih ili jakih otkucaja, treperenja ili preskakanja srca.

1. Tehnike opuštanja

Neke od tehnika opuštanja koje možete praktikovati, a koje povoljno deluju na stres i tahikardiju su:
Meditacija
Duboko disanje
Joga
Vođenje dnevnika
Vežbanje
Provođenje vremena na otvorenom
Kratke pauze od posla ili škole.

2. Eliminacija unosa stimulansa

Simptomi mogu postati primetni nakon upotrebe stimulansa.
Što manje konzumirajte ili potpuno izbacite iz upotrebe:
Duvanske proizvode
Drogu
Marihuanu
Pića sa kofeinom poput kafe, čaja i gaziranih napitaka
Sredstva za suzbijanje apetita.

3. Stimulisanje vagusnog nerva

Vagusni nerv povezuje mozak sa srcem i ako ga stimulišemo, može nam pomoći u smirivanju palpitacija.
Evo nekoliko načina da to učinite:
Zadržite dah i gurajte nadole (kao pri porođaju)
Kašljite
Stavite led ili hladan (mokar) peškir na lice na nekoliko sekundi
Gegajte se
Prskajte hladnu vodu po licu
Istuširajte se hladnom vodom.

4. Održavanje ravnoteže elektrolita

Elektroliti su molekuli koji se nalaze u celom telu i pomažu u prenosu signala, koji igraju značajnu ulogu u regulaciji srčane frekvencije.
Osoba može povećati broj elektrolita u svom telu konzumirajući hranu koja sadrži:
Natrijum (so, mleko, sir, jaja, povrće, pšenica i pšenične klice, ovseno brašno, šargarepa, karfiol, celer, spanać…)
Kalijum (krompir, banane, avokado, spanać…)
Kalcijum (mleko, sir, jogurt, lisnato zeleno povrće, kelj, badem…)
Magnezijum (banane, orasi, kikiriki, punozrne cerealije, mekinje, većina tamnozelenog lisnatog povrća, mahunarke…).

5. Održavanje hidratacije

Kada je telo dehidrirano, srce mora napornije raditi na cirkulaciji krvi, što može prouzrokovati ubrzan rad srca. Preporučena količina variraće u zavisnosti od starosti, pola i toga da li je osoba trudna. Svako od vas može da izračuna koliko vode dnevno treba da unosi, na različitim kalkulatorima na internetu.

Ako osetite neki od sledećih simptoma, odmah popijte čašu vode:
Puls se povećava
Suva usta
Žeđ
Bol u glavi
Vrtoglavica
Suva koža.

6. Redovno vežbanje

Vežba može poboljšati celokupno kardiovaskularno zdravlje i vratiti prirodni ritam srca. Takođe, može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti. Iako se mnogi plaše da ih rade baš zbog straha od ubrzanog i nepravilnog rada srca, kardiovaskularne vežbe pomažu u jačanju srca, što može sprečiti ili smanjiti palpitacije.

Korisne vežbe uključuju:
Hodanje
Trčanje
Biciklizam
Plivanje.

  1. Hvala vam sto postojite❤ uz vas i prakticne savete moja situacija i „borba“ sa anksiznoscu se bitno promenila. Nekada sam bila osoba koja je jedva dolazila na posao, kod drugarice (koja zivi na 5 min od mene) , imala cak i takve napade da sam mislila i najcrnje misli kako da zaustavim ovo vrzino kolo ….sada sam druga osoba ail jos uvek ne onakva kakva sam bila, mozda ce sve doci na onaj predjasnji period od pre anksioznosti mozda i nece ali bitno da usesno savladavam prepreke i idem dalje za moje decake i mene. Hvalaaaa vam!

    1. Hvala Vam sto postojite,puno mi pomažu vaši tekstovi i savjeti,naučila sam kontrolirati svoju anksioznost,iako sam pod terapijom,osjećam da polako ide prema boljem.
      😊

    2. Imam slicni simptomi kako sto gi navedofte.Vo mene vladee straf mie straf da odam na trabota stravuvam od nerealni slucuvanja.Od sostojbava patam 9 godini no samo povremeno.Sega pak me poftori psekam straf treperenje na race i telo brzo raboti srceto malku pokacenb pritisok.No se osekam mnogu loso ke pomine znam nomnogu e tesko i bolno no bezopasno po zivot.Pomos ako moze.

    3. Dobar dan meni se nekad deai da imam preko 130 otkucaja ali da mi pritosak bude u normali dali moze nesto da mi se desi usled tolikoh otkucaja danas mi se to deslio i trajalo ke jedno sat vremena ali moguce zato sto sam se mnogo uspanicio.

  2. I samo čitanje vašeg članka deluje umirujuće. Dugi se borim sa sličnim simptomom, nekada se ne desi ni godinu dana nikako a nekada svaki dan. Pre 2 dana sam osjetio drugačije nego što je inače bilo ubrzano lupanje srca, sada se manifestovalo kao jak stisak bas u predelu srca i pozutilo mi je sve pred očima,nakon toga toliko su li se ruke tresle da ni sam mogao času vode da donesem do usta. Taj stisak je držao i dalje sa javim ili manjim intenzitetom. Uradio ekg šećer sve ok, sada sam opet uzeo dosta nalaza da odradim. Period iza mene je bio bez aktivnosti, dobio sam kilograme, izgubio kondiciju, bilo kakav rad koji zahteva malo jači napor je počeo dq me umara i zadaje pritisak u predelu srca. Imam 43 godine ne osjećam seni malo slabijim čovekom naprotiv mnogi su za mene slabiji ali ova tegoba mi zadaje velike probleme jer budi ankcioznost i stalno pitanje dq li će mi pozliti i ima li ikoga pored mene. Rezultira povlačenjem od odlazaka na neka mjesta i samim tim nove smetnje pravi. Srdjan Vukelic…. Lijep pozdrav

  3. Imam slicni simptomi kako sto gi navedofte.Vo mene vladee straf mie straf da odam na trabota stravuvam od nerealni slucuvanja.Od sostojbava patam 9 godini no samo povremeno.Sega pak me poftori psekam straf treperenje na race i telo brzo raboti srceto malku pokacenb pritisok.No se osekam mnogu loso ke pomine znam nomnogu e tesko i bolno no bezopasno po zivot.Pomos ako moze.

    1. dali ste dozivili samo po noći jaki i veliki otkucaji nizak tlak non stop navodno bolujem od sinusne tahikardija i depresija u roku dva sata lezanja otkucaji skoce i moram popit concor kako da prebacim concor za jutro 1,25 kad moram popit u noci hvala

  4. Pozdrav! Već par dana na poslu imam puls u rasponu od 90-110 o/min. Vrijeme je godišnjih odmora i dosadno je, a mene sve iše i više pere anksioznos jer nemam što raditi i pitat će me što sam radila. Užasno me strah da me ne strefi ejr infarkt, moždani i li da ne doživim zatajenje srca jer je internet prepun takvih informacija. Užasno mi je teško! kakav je to život stalno u strahu i sa stalnim osluškivanjem srca?

  5. Poštovani, postoje situacije kada se ne može otkriti uzrok preskoka srca.Dosta je dijagnostike uradjeno ( ergometrija, ultra zvuk srca, trbuha,laboratorij, ProBN enzim 400 ali to nije puno poviseno.Srce nije kao organ bolesno ali preskoci su tu .Jako neugodni.SVES i VES nisu u velikom broju.Holter je manje više dobar. Zbog jako neugodnih doživljaja SVES i VES propisana je terapija antiaritmikom Rytmonorm i ne pomaže nešto posebno.I dalje su tegobe prisutne.To je jedan začaran krug iz kojeg ne vidim izlaz.Imam 53 god i to me jako smeta i ne mogu normalno da funkcioniram.Cak i ne radim radi toga.Htjela sam podijeliti s vama svoje iskustvo ili možda pročitati neki komentar na moje tegobe.Inace imala sam epizode jake SPVT 200 u min. i bila sam uporna i to sam riješila ablacijom.Na elektrofizioloskom ispitivanju pronašli su atrijsku tahikardiju ( ranije na osnovu jednog ekg sumnjali su na FA ali je na elektrofizioloskom ispitivanju je nisu isprovocirali )uređena mi je ablacija i to je prošlo uspješno.Medjutim VES i SVES me užasno smetaju. Doktori kažu da to ništa nije opasno i da to ima dosta ljudi i da to sve smatraju normalnim ali meni je od toga jako loše.Gusi me u tom trenutku kada osjetim da mi srce stane i preskoci.Ne znam kako da sebi pomognem.

    LP.

    1. Isto tako se ja vrtim u krug ,sa jako neugodnim preskocima srca.Sasvim je nebitno vreme i situacija.Desava mi se da me budi iz sna.Prosla sve uz srca,ekg -a ko zna koliko,holter.Dobila propranol cini mi se jos mi gore.Gutala sondu ,operisala zuc.Jednostavno VES – su tu.Odgovor je stim se zivi ,ja imam 37 godina.To mi se desava od 35 godine.I tako s tim se zivi ,ja ne znam gde cu.Sad sam naisla na ovu temu ,pokusavajuci da shvatim sama sta je to sa cim se zivi.Osecaj da te neko sutne u grudi ,ili preplasi na smrt na svakih pola sata i nije nikakav zivot.Pozdrav

  6. Svaka cast za ovakav tekst! Zaista prosto, razumljivo a opet tako poucno! Nema nepotrebnih izraza, a dato je resenje tj predlog sta raditi ako se nadjemo u takvoj situaciji. Od skora sam krenula kod psihologa i rekla mi je da sam jako anksiozna osoba, sada se borim da to promenim.. Dan, po dan. Ono sto mene zanima ako mozete da odgovorite, da li je moguce da se smanjenjem stresa, izlaskom iz tog zacaranog kruga, otkucaji sami smanje? Da ne idu vise od 80-90, nego sad ke oko 65-75, da li to moze biti da se organizam na neki nacin smirio? Jos da dodam da sam za kratko vreme izgubila nekih 5kg (42kg sad imama) ili opet treba proveriti?

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *