Šta je zdravstvena anksioznost i da li je to isto što i hipohondrija?

Nemam zdravstvenu anksioznost, moje stanje su nazvali generalizovani anksiozni poremećaj. Ali mislim da je svako ko ima bilo koju vrstu anksioznosti (ili je čak i nema) bar jednom pomislio: „Šta ako imam bolest…?“. Verujem da moja baka, dok nije došlo doba interneta i dok je vreme provodila na otvorenom, na njivi ili radeći nešto drugo, nikada nije pomislila da možda ima neku bolest. Međutim, danas je neverovatno koliko su nam informacije dostupne i koliko mogu uticati na nas. Dakle, i ja sam više puta pomislila „šta ako imam neki zdravstveni problem“, razlog je taj što se često vrste anksioznosti prepliću, a i kod GAP-a preterano brinemo o svemu, pa i o zdravlju. Zato sam odlučila da pišem o zdravstvenoj anksioznosti. Sa druge strane, o ovom stanju pišem i zato što mi se javilo mnogo osoba sa ovom vrstom anksioznog poremećaja, i toliko se družimo da su zaslužili jedan opširniji tekst.

Normalna zabrinutost motiviše ljude da vode računa o svom zdravlju, da idu kod lekara kada je to zaista potrebno, da ne preteruju u ponašanjima koja su štetna po zdravlje. Međutim, zdravstvena anksioznost i hipohondrija predstavljaju hroničan vid brige, strepnju i anksioznost. U stručnoj literaturi se uglavnom izjednačavaju ova dva termina, ali postoje male razlike (o njima sam pisala, ali nisu ključne za ovaj tekst). Što se anksioznosti i zabrinutosti za zdravlje tiče, moram da kažem da postoji i vrsta fobije od bolesti uopšte koja se zove nozofobija.

Ako ste hipohondar, vi stalno brine o tome da ćete se razboleti (ili ste već bolesni), primećujete simptome, obično vrlo ozbiljnih bolesti, kada pročitate ili čujete nešto o nekoj bolesti, vrlo brzo “iskusite” najčešće simptome iste bolesti. Skloni ste preispitivanju svog telesnog zdravlja čak i onda kada nema nikakvih upozoravajućih znakova.

Zdravstvena anksioznost može biti užasavajuće i veoma uporno stanje. Jedan mladić je lepo opisao kako se prvi put susreo sa hipohondrijom, pa ću ga ja ovde citirati, da imate primer kako se može manifestovati. „Dok sam čitao neke članke na internetu, u vozu, video sam nekoliko različitih video snimaka za Ice Bucket Challenge. Interesantno, išao sam na Google da pročitam više o tome. Zašto je toliko ljudi, poznatih ili ne, prosipalo ledeno hladnu vodu na glavu? Šta sam dobio kao odgovor? Bio je to izazov koji je imao za cilj da upozna ljude sa ALS-om, u pitanju je bolest Amiotrofična lateralna skleroza. Dok sam čitao o toj bolesti, mišić u nozi je počeo da mi trza i dugo nije prestao. Iz nekog razloga, koliko god se činilo neracionalnim, znao sam da imam ALS.

Ne treba ni reći da nisam imao ALS. Međutim, tih pet meseci, koliko sam doživljavao zdravstvenu anksioznost, bili su najteži u mom životu. Čitao sam tragične priče o lekarima koji ignorišu, naizgled, benigne simptome, koji na kraju postanu rak. Lako je pitati Google: „Šta znače čudne crvene kvržice na koži?“. Još je lakše upisati „trzanje stomaka“ (šalu na stranu, nemojte to ukucati, da ne biste proveli čitavu noć čitajući o aneurizmi aorte koju 99,9 posto ljudi nema). Nakon što započnete pretragu, Google će vam ponuditi čitav niz bolesti koje imaju taj jedan simptom. I verujte mi, sa zdravstvenom anksioznošću (hipohondrijom) tu ste već gotovi. Teoretski, pretraživač je odličan alat, ali onima koji imaju hipohondriju, to uopšte nije korisno, naprotiv.“

Kako možete znati da li imate zdravstvenu anksioznost?

Neki uobičajeni simptomi uključuju sledeće:

Toliko brinete o svom zdravlju da to utiče na vaš svakodnevni život.
Proveravate da li na telu imate grudvice, izbočine ili bilo šta „čudno“.
Obraćate pažnju na neobična osećanja poput peckanja i ukočenosti.
Neprestano tražite uveravanje bliskih osoba da je sa vama sve u redu.
Odbijate da verujete medicinskim radnicima, često tražite druga mišljenja.
Opsesivno tražite da uradite testove poput krvne slike ili skenera.
Odlazite na bezbroj pregleda i kod bezbroj specijalista (uglavnom privatno, jer osiguranje ne pokriva potrebu anksioznih da se više puta pregledaju, na osnovu straha). Zato je imati hipohondriju veoma skupo. Tu su i medikamenti i magična rešenja koja nude farmaceuti i kao da znaju kome treba da ponude. Nije vam žao ni hiljade evra da date na preglede, jer je to jedino što vas smiri, na žalost kratkoročno.

Kada imate zdravstvenu anksioznost, prinuđeni ste da hodate ruku pod ruku sa svojim najdubljim strahovima. Vi opsesivno pratite i posmatrate svoje telo, tražeći znakove. Znakovi se pojavljuju kada se probudite, kupate, spavate, jedete, hodate, skoro uvek. Kada osetite da vam trni leva ruka, već ste sigurni da je u pitanju infarkt i smatrate da su vaši lekari sigurno nešto propustili, bez obzira što ste ovog meseca već išli 2 puta kod kardiologa i jednom uradili ultrazvuk srca. Ništa vas u tom trenutku ne može ubediti u suprotno i počinjete da gubite kontrolu. Jedino što vas u tom trenutku može smiriti je još jedan pregled.

Ako sumnjate da imate hipohondriju, potrebno je da se obratite lekaru ili drugom stručnom licu. Traženje profesionalne podrške može biti prvi korak ka oporavku.

Šta podrazumeva opsesivno-kompulzivni ciklus zdravstvene anksioznosti?

Zdravstvena anksioznost je začarani krug, gde se javlja opsesivna želja za pronalaženjem sigurnog (logičnog) objašnjenja simptoma koje osećate. Mišljena su podeljena, i ja neću pisati o tome da li hipohondrija spada u opsesivno-kompulzivni poremećaj, ali ima nekih sličnosti. Sastoji se iz nekoliko faza.

Senzacija- pitate se za sve fizičke simptome koje imate, poput grčeva u mišićima, nedostatka daha, kvržica koje ranije niste primetili ili glavobolje, šta bi to moglo biti i šta oni znače.
Percepcija- osećaj koji doživljavate je drugačiji u odnosu na osobu koja nema hipohondriju, na primer, vi smatrate da ako glavobolja ili grč u mišićima traju „predugo“ ne mogu biti „normalni“, dok bi dugi za minut i zaboravili na simptom.
Neizvesnost- pitate se zašto vas boli glava kad ste se tek probudili? Zašto vam se mišići grče danima?
Napetost i strah- zaključujete da simptom, prema tome, mora biti rezultat ozbiljne bolesti. Na primer, ako moja glavobolja traje već nekoliko sati, a izbegavam ekran telefona i još uvek je osećam, mora da imam aneurizmu.
Provera- u ovom trenutku ste toliko svesni simptoma da morate da ih proverite. Vi ste hiperfokusirani. To onda pogoršava simptome zbog kojih ste zabrinuti i vraća vas na početak začaranog kruga.

Imajući već anksiozni um preplavljen nametljivim mislima, doživljavanje ovog opsesivnog ciklusa dodatno je emocionalno iscrpljujuće i često utiče na sve aspekte života osoba koje imaju zdravstvenu anksioznost. Neki osećaju i krivicu, što može dovesti do očaja i pogoršanja samopoštovanja.

Kako prevazići zdravstvenu anksioznost?

Skoro svaka vrsta anksioznosti predstavlja začarani ciklus. Teško je rešiti je se bez ozbiljnijeg posla. Prevazići zdravstvenu anksioznost teško je i zbog toga što ste sigurni u to da su vaši simptomi vezani za fizičku bolest, a ne za mentalno stanje.

Moj prvi savet je da blokirate doktora Google. Čula sam da postoje i alati za to, pa ih potražite. Možete puno korisnih stvari pročitati na internetu, vezano i za vašu anksioznost i kako da je prevaziđete. Važno je da pretragu ne počinjete sa: šta znači kada srce preskače…

Drugo, vredno radite na tome da prihvatite svoje stanje, vežbajte da kada primetite neki simptom ili senzaciju u telu ne pomislite da je u pitanju neka bolest (uglavnom teška i neizlečiva), već da odbacite tu misao i da je, po mogućstvu, zamenite pozitivnim odgovorom, o čemu sam takođe pisala. Shvatanje psihosomatskih simptoma vam može pomoći u tome. To što vi osećate jeste stvarno, vi ne umišljate da imate glavobolju, vi je zaista imate. I buni vas kada vam neko blizak kaže da umišljate, a vi znate šta osećate, pa počnete da sumnjate u sve. Ali psihosomatski simptomi su fizički simptomi koji se pojavljuju iz psihičkih razloga. Eto objašnjenja kako anksioznost može rezultirati opipljivim, fizičkim simptomima. Promena ovih uverenja može vam mnogo olakšati proces prevazilaženja zdravstvene anksioznosti.

Treće, pročitajte tekst o adrenalinu koji sam ranije napisala. Kada znate šta se dešava sa vašim telom u trenutku kada osećate anksioznost, anksiozni ili panični napad, lakše ćete se nositi sa tim. Ako znate kako počinje vaš odgovor na borbu ili beg, možete ga preduprediti, jer kad se pokrene, teško je zaustaviti ga. Dakle, treba da radimo na tome da se ne pokrene ili da naučimo kako da upravljamo tim mislima ili simptomima koji ga iritiraju.

Četvrto, nikako ne posećujte web stranice i forume za one kojima je dijagnostikovana određena bolest. Tamo se vidi da se mnogi ljudi pitaju mogu li njihovi simptomi biti početak te bolesti. Traženje uveravanja da niste bolesni ili ne umirete zapravo je kompulzivno ponašanje (slično kao kod opsesivno-kompulsivnog poremećaja), što znači da umesto da ublažite anksioznost koju osećate, u stvari će vam biti sve gore (opsesija). Naš mozak je bukvalno sposoban da formira i prilagođava se novim navikama. Za neke ljude to je sjajno. Za ljude poput nas to je štetno, čineći naše prisile sve upornijim kako vreme prolazi. Jednom kad naviknete da posećujete takve stranice ili pitate prijatelje da li primećuju da vam se kvržica na vratu pokreće, teško je zaustaviti to. Međutim, kao i bilo kojoj drugoj opsesiji, važno je da se oduprete.

Peto, obavezno napravite kasicu ili je kupite, i kad god pomislite da odete na još jedan pregled potpuno zdravog srca, vi odvojite taj novac u kasicu, i javite mi koliko ste skupili nakon par meseci (ne tražim proviziju). Obavezno taj fond učinite namenskim, sigurna sam da ćete skupiti dovoljno za letovanje bilo gde.

Šta raditi ako nama bliska osoba ima hipohondriju?

Ako vaša voljena osoba traži uveravanje o svom zdravstvenm stanju, najbolja opcija je da probate da razumete kroz šta osoba prolazi, a u tome vam može pomoći i ovaj tekst. Ako im samo kažete da su zdravi, sigurno će se osećati dobro neko vreme. S druge strane, ono što bi moglo pomoći je da ih saslušate i da budete puni ljubavi, koliko god frustrirajuće to može biti (jer nekada morate svakodnevno ili više puta dnevno slušati o zdravlju osobe koja izgleda zdrava kao dren).

Evo dva primera, šta možete da kažete ili uradite sa voljenom osobom koja ima problem sa zdravstvenom anksioznošću.

Nikako nemojte da kažete: prestani da budeš hipohondar. To shvataju kao vašu kritiku i vaše mišljenje da oni nemaju zaista neke simptome, već da ih izmišljaju. Kroz ovaj tekst ste videli da su simptomi stvarni, pa možete bar da kažete da razumete. Umesto da kažete: „Sigurno nemaš rak“, jednostavno možete reći da niste kvalifikovani da kažete da li je nešto rak ili ne. Slušajte njihove zabrinutosti, ali nemojte ih potvrđivati ili negirati, kažite da ne znate odgovor i da razumete zašto bi bilo zastrašujuće ne znati odgovor na pitanje „da li imam neku bolest“. Na taj način ih ne nazivate iracionalnim. Naprotiv, potvrđujete njihove brige, a da ih ne hranite.

Umesto da im ponudite da ih odvezete na pregled, možete da ih pitate da li žele da idu negde na čaj ili ručak? Ili u bioskop? Kad sam ja bila u najgorem stanju, nekako sam ipak uspela da pogledam ceo film Sumrak (i sad slobodno kritikujte, ali iskreno mi to nije važno koliko bi bilo ranije, ja obožavam taj film, sve njegove delove i neka je dečiji ili šta god da mi napišete). U stvari, svi moji simptomi su prestali tokom dva ili tri sata trajanja filma. A bilo mi je teško da odem. Odvlačiti pažnju nekome ko ima bilo koju vrstu anksioznosti može biti teško, ali moguće je, posebno kada dobro poznajete tu osobu.

Da li ikada postaje bolje?

Ukratko, apsolutno vam može biti bolje. Prvi korak u prevazilaženju ovog problema je shvatanje da zapravo imate zdravstvenu anksioznost. Sledeći put kada pomislite da odete kod lekara radi uverenja, zamolite ih da vas upute kod psihijatra i psihoterapeuta.

Kognitivno bihevioralna terapija (KBT) je glavni način borbe protiv zdravstvene anksioznosti. U stvari, smatra se zlatnim standardom psihoterapije. Ako ste je probali, i nije vam pomogla, to ne znači da vama pomoći nema. Druge terapije, na primer terapija prevencije izloženosti (ERP), mogle bi biti ključ koji KBT nije bio. Važno je da znate da imate opcije i da ne treba da patite u tišini.

Zapamtite, niste sami. I zapamtite da ne umišljate simptome (kao što vam verovatno mnogi govore), postoji naučni dokaz da su svi simptomi koje osećate, kao i sva ponašanja, stvarni.